Мемфис (Египат)

Мемфис
Светска баштина Унеска
Званично име	Мемфис и његова некропола - подручје пирамида од Гизе до Дахшура
Место	Гиза, Египат
Координате	29° 51′ 15″ С; 31° 15′ 34″ И
Површина	15.516 ha (1,6701×10^9 sq ft)
Укључује	Memphite necropolis
Критеријум	културна: i, iii, vi
Референца	86
Упис	1979. (3. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/86

Мемфис или Менефер (арап. مَنْف Manf  грч. Μέμφις) била је древна престоница прве номе Доњег Египта и Старог краљевства^[1] од његовог оснивања до око 1300. године п. н. е.^[2] Његово египатско име било је Инеб Хеџ - „Беле зидине“. Назив Мемфис је настао од грчког назива за пирамиду Ман-нефер коју је саградио фараон Пепи I (6. династија). Његове рушевине се налазе у близини данашњег града Мит Рахина, 20 km (12 ми) јужно од Гизе у ширем Каиру, у Египту.

Према легендама које је почетком трећег века пре нове ере пренео Манетон, свештеник и историчар који је живео у Птоломејском краљевству током хеленистичког периода древног Египта, град је основао краљ Менес. То је био главни град древног Египта (Кемет или Кумат) током Старог краљевства и остао је важан град током историје старог Египта.^[3][4][5] Град је заузимао стратешки положај на ушћу делте Нила и био је дом ужурбаних активности. Његова главна лука, Перу-нефер, имала је велику густину радионица, фабрика и складишта која су дистрибуирала храну и робу широм древног краљевства. Током свог златног доба, Мемфис је напредовао као регионални центар за привреду, трговину и религију.

Веровало се да је Мемфис под заштитом бога Птаха, заштитника занатлија. Његов велики храм, Хут-ка-Птах (што значи „Ограђивање душе Птаха”), био је једна од најпроминентнијих грађевина у граду. Верује се да је име овог храма, које је Манетон на грчки превео као Aἴγυπτoς (Ai-gy-ptos), етимолошка основа модерног имена Египат.

Историја Мемфиса блиско је повезана са историјом саме земље. Верује се да је до његовог коначног пада дошло због губитка економског значаја у касној антици, након успона приморске Александрије. Његов верски значај умањио се након напуштања старе религије у складу са Солунским едиктом (380. године), који је никејско хришћанство учинио једином религијом Римског царства.

Данас рушевине бившег главног града нуде фрагментиране доказе о његовој прошлости. Заједно са комплексом пирамида у Гизи, они су чувају као Локација светска баштина од 1979.^[6] Локација је отворена за јавност као музеј на отвореном.

Топонимија

Мемфис (mn nfr)
на египатским хијероглифима

Мемфис је током своје историје од скоро четири миленијума имао неколико имена. Његово староегипатско име било је Инибу-хеђ (𓊅𓌉, у преводу „бели зидови“^[7][8]).^[9]

Због своје величине град је постао познат и по разним другим именима која су била имена квартова или округа који су у једном или другом тренутку уживали значајну важност. На пример, према тексту из првог прелазног периода,^[10] био је познат као Дјед-Сут („вечна места“), што је назив пирамиде Тети.^[11]

У једном тренутку град се називао Анк-Тави (што значи „Живот две земље”), наглашавајући стратешки положај града између Горњег Египта и Доњег Египта. Сматра се да ово име датира из Средњег краљевства (око 2055–1640. п. н. е.), и често се налази у древним египатским текстовима.^[12] Неки научници сматрају да је ово име било подручје које је садржало свето дрво, западни део града који се налазио између великог храма Птах и некрополе у Сакари.^[13]

Галерија

• 
  Музејски радник у процесу чишћења колоса Рамзеса II
• 
  Приказ Птаха пронађен на зидовима Хаторског храма
• 
  Алабастерна сфинга пронађена изван храма Птах
• 
  Кип Рамзеса II у музеју на отвореном
• 
  Крупни план сфинге испред Птаховог храма
• 
  Колос Рамзеса II

Референце

1. „TM Places”. www.trismegistos.org. Приступљено 2019-11-16. 
2. P. Tallet, D. Laisnay: Iry-Hor et Narmer au Sud-Sinaï (Ouadi 'Ameyra), un complément à la chronologie des expéditios minière égyptiene, in: BIFAO 112 (2012), 381–395, available online
3. Bard, Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt, p. 694.
4. Meskell, Lynn (2002). Private Life in New Kingdom Egypt. Princeton University Press, p.34
5. Shaw, Ian (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press, p.279
6. „Memphis and its Necropolis – the Pyramid Fields from Giza to Dahshur”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 7. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. M. T. Dimick retrieved 14:19GMT 1.10.11
8. Etymology website-www.behindthename.com retrieved 14:22GMT 1.10.11
9. National Geographic Society: Egypt's Nile Valley Supplement Map, produced by the Cartographic Division.
10. Hieratic Papyrus 1116A, of the Hermitage Museum in Saint Petersburg; cf Scharff, Der historische Abschnitt der Lehre für König Merikarê, p.36
11. Montet, Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I), pp. 28–29.
12. Najovits, Simson R. Egypt, trunk of the tree: a modern survey of an ancient land (Vol. 1–2), Algora Publishing, p171.
13. Montet, Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I), p. 32.

Литература

• Herodotus, The Histories (Vol II).
• Diodorus Siculus, Bibliotheca historica, (Vol I).
• Strabo, Geographica, Book XVII: North Africa.
• Suetonius, The Twelve Caesars, Part XI: Life of Titus.
• Ammianus Marcellinus; translation by C.D. Yonge (1862). Roman History, Book XXII. London: Bohn. стр. 276—316. 
• Jean de Thévenot (1665). Relation d'un voyage fait au Levant. Paris: L. Billaine. 
• Government of France (1809–1822). Description de l'Égypte. Paris: Imprimerie impériale.
• Champollion, Jean-François (1814). L'Égypte sous les Pharaons. Paris: De Bure. 
• Champollion, Jacques-Joseph (1840). L'Égypte Ancienne. Paris: Firmin Didot Frères. 
• Lepsius, Karl Richard (1849—1859). Denkmäler aus Aegypten und Aethiopien. Berlin: Nicolaische Buchhandlung. 
• Ramée, Daniel (1860). Histoire générale de l'architecture. Paris: Amyot. 
• Joanne, Adolphe Laurent; Isambert, Émile (1861). Itinéraire descriptif, historique et archéologique de l'Orient. Paris: Hachette. 
• Brugsch, Heinrich Karl (1862). Collection of Egyptian monuments, Part I. Leipzig: J.C. Hinrichs. 
• Mariette, Auguste (1872). Monuments divers collected in Egypt and in Nubia. Paris: A. Franck. 
• Maspero, Gaston (1875). Histoire des peuples de l'Orient. Paris: Hachette. 
• Maspero, Gaston (1902). Visitor's Guide to the Cairo Museum. Cairo: Institut Français d'Archéologie Orientale. 
• Jacques de Rougé (1891). Géographie ancienne de la Basse-Égypte. Paris: J. Rothschild. 
• Breasted, James Henry (1906—1907). Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-8160-4036-0. 
• Petrie, W.M. Flinders, Sir (1908). Memphis I. British School of Archaeology; Egyptian Research Account. 
• Petrie, W.M. Flinders, Sir (1908). Memphis II. British School of Archaeology; Egyptian Research Account. 
• Petrie, W.M. Flinders, Sir (1910). Maydum and Memphis III. British School of Archaeology; Egyptian Research Account. 
• Al-Hitta, Abdul Tawab (1955). Excavations at Memphis of Kom el-Fakhri. Cairo. 
• Anthes, Rudolf (1956). A First Season of Excavating in Memphis. Philadelphia: University of Philadelphia. 
• Anthes, Rudolf (1957). Memphis (Mit Rahineh) in 1956. Philadelphia: University of Philadelphia. 
• Anthes, Rudolf (1959). Mit Rahineh in 1955. Philadelphia: University of Philadelphia. 
• Badawy, Ahmed (1956). Das Grab des Kronprinzen Scheschonk, Sohnes Osorkon's II, und Hohenpriesters von Memphis. Cairo: Annales du Service des Antiquités de l'Égypte, Issue 54. 
• Montet, Pierre (1957). Géographie de l'Égypte ancienne, (Vol I). Paris: Imprimerie Nationale. 
• Goyon, Georges (1971). Les ports des Pyramides et le Grand Canal de Memphis. Paris: Revue d'Égyptologie, Issue 23. 
• Löhr, Beatrix (1975). Aḫanjāti in Memphis. Karlsruhe. 
• Mahmud, Abdullah el-Sayed (1978). A new temple for Hathor at Memphis. Cairo: Egyptology Today, Issue 1. 
• Meeks, Dimitri (1979). Hommage à Serge Sauneron I. Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale. 
• Crawford, D.J.; Quaegebeur, J.; Clarysse, W. (1980). Studies on Ptolemaic Memphis. Leuven: Studia Hellenistica. 
• Lalouette, Claire (1984). Textes sacrés et textes profanes de l'Ancienne Égypte, (Vol II). Paris: Gallimard. 
• Jeffreys, David G. (1985). The Survey of Memphis. London: Journal of Egyptian Archaeology. 
• Tanis: l'Or des pharaons. Paris: Association Française d’Action Artistique (1987).
• Thompson, Dorothy (1988). Memphis under the Ptolemies. Princeton: Princeton University Press. 
• Málek, Jaromir (1988). A Temple with a Noble Pylon. Archaeology Today. 
• Baines, John; Málek, Jaromir (1980). Cultural Atlas of Ancient Egypt. Oxfordshire: Andromeda. ISBN 978-0-87196-334-5. 
• Alain-Pierre, Zivie (1988). Memphis et ses nécropoles au Nouvel Empire. Paris: French National Centre for Scientific Research. 
• Sourouzian, Hourig (1989). Les monuments du roi Mérenptah. Mainz am Rhein: Verlag Philpp von Zabern. 
• Jones, Michael (1990). The temple of Apis in Memphis. London: Journal of Egyptian Archaeology (Vol 76). 
• Martin, Geoffrey T. (1991). The Hidden Tombs of Memphis. London: Thames & Hudson. 
• Maystre, Charles (1992). The High Priests of Ptah of Memphis. Freiburg: Universitätsverlag. 
• Cabrol, Agnès (2000). Amenhotep III le magnifique. Rocher: Editions du Rocher. 
• Hawass, Zahi; Verner, Miroslav (2003). The Treasure of the Pyramids. Vercelli. 
• Grandet, Pierre (2005). Le papyrus Harris I (BM 9999). Cairo: Institut Français d’Archéologie Orientale. 
• Sagrillo, Troy (2005). The Mummy of Shoshenq I Re-discovered?. Göttingen: Göttinger Miszellen, Issue 205. стр. 95—103. 
• Bard, Katheryn A. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge. 

Спољашње везе

• Историја древног Блиског истока - Мемфис
• On the Memphis Theology
• Ancient Egypt.org
• Photos of Memphis, University of Chicago Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2013)
• Digital Egypt for Universities
• Photos of Memphis, Egiptomania.com