Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Марија од Аустрије или Марија од Угарске била је треће дете Филипа Лепог, надвојводе од Аустрије и војводе од Бургундије, и Хуане I од Кастиље. Била је сестра шпанског краља и цара Светог римског царства Карла V, и такође цара Светог римског царства, Фердинанда I. Била је удата за угарског краља, Лајоша II Јагела, који је погинуо у бици код Мохача1526. године.
Након погибије свог супурга, краљица Марија је управљала Угарском у име свог брата и новог краља Фердинанда I. Након смрти своје тетке Маргарите, Марију је њен најстарији брат, цар Карло V, замолио да преузме управу над Низоземском и старатељство над њиховим сестричинама Доротејом и Кристином од Данске. Као гувернерска Низоземске, марија се суочила са устанцима и тешким односима са царем. Током њене управе стално је покушавала да упостави мир између цара и француског краља Франсое I. Иако никада није уживала у управљању и тражила неколико пута дозволу да се повуче, Марија је успела да створи јединство међу провинцијама, као и да им осигура нешто независности и од Француске и од Светог римског царства.[1] Након њене последње оставке, болесна краљица се преселила у Кастиљу, где је и умрла.
Како је наследила хазбзуршку усну и није изгледала нарочито женствено, Марија није сматрана лепотицом. Њени портрети и писма и коментари њених савременика нису јој давали бургундски шарм који је имала њена баба Марија од Бургундије и њена тетка Маргарита. Ипак, Марија се показала као одлучан и вешт политичар, као и покровитељ књижевности, музике и лова.[2]
Koenigsberger, Helmut Georg (2001). Monarchies, states generals and parliaments: the Netherlands in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-80330-4.