Био је својевремено један од најбогатијих људи Европе. Његова грофовија Фландрија била је један од најдрагоценијих поседа у Европи, а Невер главна грофовија војводства Бургундије[1]. Био је практично независни владалац чији је степен потчињености француској круни [3], иако је формално био њен вазал [4], био крајње неодређен [3]. Фландрија је била добро организована феудална држава у којој ниједан феудалац није био довољно моћан да се супротстави његовој власти [5].
Фландријска трговина
Фландрија је тада била живо трговачко средиште великог промета [6], где су се производиле фламанскетканине[7]. У то време је међу градовима те најважније трговачке и занатске области севера на прво место избио Бриж[8]. Трговци из Енглеске су у Фландрију доносили сирову вуну и све производе са севера и враћајући се кући са тканинама [6]. Млечани су у његово време почели да шаљу галије у Фландрију и тако развијају трговину између Фландрије и Италије[9].
У то време у Фландријским градовима трговачки капитал почиње да експлоатише занатство. Ту се трговац рано јавља пред нама као експлоататор ситних произвођача. Трговац не само да продаје робу коју набавља код домаћих занатлија, већ купује и сировине па их њима продаје. Фландриским занатлијама је било тешко да сами организују набавку сировина и њихово заступање, па због тога падају у зависност од трговаца који иду у Енглеску да купују вуну и који извозе сукно на европска тржишта. Трговци су занатлијама набављали сировине често и на кредит, па су, везујући их дуговима, диктирали цене њиховим производима [10].
Пошто је желео савез са Енглеском, Луј је своју једину кћерку наследницу Маргарету, најбогатију наследницу која се тада могла наћи, је верио са Едмундом од Ленглија, грофом Кембриџа, четвртим сином енглеског краљаЕдварда III[11]. Француски краљШарл V Мудри никад није могао да дозволи да веома значајна грофовија Фландрија пређе у Енглеске руке. Лако је убедио папу, који је био поуздан савезник француске круне, да огласи како су Маргарета и Едмунд у превише блиском сродству [12]. Онда је 1367. године вешти папа допустио Маргарети да се уда за Шарловог брата Филипа Бургундског, који је на њу био бацио око [11]. Мада је убеђивање Луја потрајало још неколико година, до брака је ипак дошло. Филип је тако постао Лујев наследник [12].
Унутрашњи сукоби
Током Лујеве владавине опет се јавља сукоб између богатих трговаца и занатлија. Богате трговце подржавала је Француска, а занатлије Енглеска [13]. Тако да је и Фландрија била увучена у Стогодишњи рат.
Побуна у Генту
Осим овог, Фландрија је била увучена у Стогодишњи рат и због вере. Године 1378. изабрана су двојица папа: Климент VII, Француз, и Урбан VI, Италијан. Луј је наравно подржавао француског папу, али становници Гента под вођством Филипа ван Артевелдеа нису хтели прихватити Климента, па 1381. године дижу побуну. Луј је 13. маја исте године разбио побуњене бици код Невеле. Енглези се потом укључују у сукоб на страни побуњеника и помажући Ван Артебелдеу 3. маја 1382. године, после једне крваве битке, освајају Бриж. Лују је убрзо у помоћ прискочила Француска и скршила побуњене 27. новембра код Розебеке у којој је на бојишту пао сам Ван Артевелде.
Деспенсеров крсташки рат
Енглези носу клонули после пораза својих савезника. Они сазивају тзв. Деспенсеров крсташки рат против антипапе Климента, а више против Француске. После почетног успеха у опсади Гравлина, маја 1383, поражени су под Ипром у септембру исте године.
Смрт
Луј је умро 30. јануара1384. године у Лилу. Његове поседе наследила је његова кћерка Маргарета и зет Филип Смели.
.jpg)
