Легат Родољуба Чолаковића и Милице Зорић (Бијељина)
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен.
Напомене
Шаблон је застарео уколико је прошло дуже од 72 часа од последње измене на чланку. Последњу измену на овој страници начинио је корисник Aleksandra Đuričić (разговор·доприноси), на датум 9. јануар 2025. у 17:36.
Није препоручљиво да један корисник овим шаблоном обележи више одједног чланка.
Молимо вас да између уређивачких сеанси уклоните овај шаблон са чланка, како бисте омогућили и другим корисницима да неометано уређују и исправљају чланак.
Шаблон не ограничава друге уреднике да уређују означену страницу, али необавезујућа препорука јесте да се чланак значајније не уређује док уредник који ради на чланку не уклони исти.
Легат Родољуба Чолаковића и његове супруге Милице Зорић је репрезентативна збирка културних и материјалних добара које је дародавац завјештао Музеју Семберије у Бијељини.
Родољуб Чолаковић (Бијељина, 1900 – Београд, 1983) потекао је из једне од најбогатијих бијељинских породица с почетка 20. вијека. Школовао се у родном граду (основна и Нижа трговачка школа), Сарајеву (Трговачка академија) и Загребу (Виша комерцијална школа). Био је активан члан КПЈ од њеног оснивања 1919. године, револуционар и књижевник, учесник Шпанског грађанског рата и НОБ-е, истакнути друштвено-политички радник СФРЈ и Босне и Херцеговине. Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног хероја и других југословенских и иностраних одликовања највишег ранга.
Милица Зорић (Сплит, 1909 – Београд, 1989) одрасла је у Београду окружена умјетницима и умјетношћу. Похађала је сликарску школу и студије историје умјетности, али је повезаност са људима блиским илегалној КПЈ увела у свијет револуционарних и бољшевичких идеја у коме ће упознати и Родољуба Чолаковића. У другој половини 20. вијека деценијама потискивану умјетничку енергију и таленат, Милица Зорић исказује кроз оригиналан ликовни израз – таписерију, што је сврстава међу зачетнике ове дисциплине у бившој Југославији и истакнуте умјетнике свог времена.
О легату
Посебно мјесто у фундусу Музеја Семберије припада легату Родољуба Чолаковића и његове супруге Милице Зорић, насталом у периоду 1980-1983-1989. године.
Садржај легата у музеју чине вриједне збирке
преко три хиљаде књига,
више стотина документарних фотографија, бројни фото-албуми,
вриједни умјетнички предмети,
колекцију стилског намјештаја,
17 вриједних таписерија Милице Зорић
колекцију предмета од стакла и челика, која употпуњује амбијент ентеријера.
У оквиру легата налази се и здање Спомен-дома “Црвена правда” отворено 1982. године.[1]
Иако су Родољуб Чолаковић и Милица Зорић у Бијељини провели врло кратак период заједничког живота током 1940/41. године, Чолаковићева дубока повезаност са Семберијом и чињеница да је својим друштвено-политичким ауторитетом подржао оснивање музеја у родном граду, били су пресудни за настанак њиховог великог и вриједног легата у Музеју Семберије.
Посебно мјесто заузимају међународна признања Родољубу Чолаковићу.
