Позната је као једна од првих холивудских глумица која „вришти“ захваљујући својој улози у хорор филму "Доктор Џекил и господин Хајд" (1941), а њена репутација гламурозне фаталне жене је потврђена у филму црног таласа "Поштар увек звони двапут" (1946). Њена популарност је трајала и током 50-их година захваљујући филмовима "Град илузија" (1952) и "Градић Пејтон" (1957) који јој је обезбедио номинацију Америчке филмске академије за најбољу главну глумицу.
Године 1958. њена кћерка Черил Крејн је ножем убила мајчиног љубавника Џонија Стомпаната. Званична истрага је привукла значајну медијску пажњу, а закључено је да је Крејнова убиство починила у самоодбрани. Следећи филм Лане Тарнер "Имитација живота" (1959) показао се као један од највећих успеха у њеној каријери, али од почетка 60-их година улога је било мање.
Тарнерова је већи део 70-их и раних 80-их година провела у делимичној пензији, радећи само повремено. Године 1982. она је прихватила медијски пропраћену и уносну гостујућу улогу у ТВ серији "Соколов гребен". Тарнерова је свој последњи филм снимила 1991. године, а умрла је од рака грла 1995. године.[3]
