Изведена је у стилу академизма, али са елементима сецесије у декорацији и обради фасаде. Налази се у непосредној близини претходно наведених најстаријих објеката целине и представља модерну архитектуру на почетку 20. века и у самом језгру ове целине показује континуитет развоја београдске архитектуре и њене трансформације из оријентално-балканске ка европској вароши.
Данас се кућа користи као део дечјег вртића „Лептирић“. Утврђена је за споменик културе 1987. године.