Кућа Петронијевића

Кућа Петронијевића
Опште информације
Место	Београд
Општина	Врачар
Држава	Србија
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Кућа Петронијевића налази се у градској општини Врачар, у Улици кнеза Милоша 19 у Београду. Уврштена је у споменик културе Србије.

Историјат

Кућа се налази на Врачару, а пројектована је 1922. године као вишеспратна стамбено-пословна зграда доктора Милоша Петронијевића, уједно и шефа Народне банке за страну коресподенцију. Објекат је пројектовао архитекта Никола Несторовић за породицу Петронијевић, као и станове и дућане који су служили за рентирање. Кућа је израђена у академском стилу са рустичном обрадом приземља и мезанина, док су спратови куће урађени уз обиље сецесијске платиске.^[1]

Кућа породице Петронијевић је од архитектонско—урбанистичке вредности и важан део стваралачког опуса Николе Несторовића, али и од културно—историјске вредности, јер су у њој живеле три значајне српске породице, које су учествовале у стварању и дефинисању српске модерне државе: породице Петронијевић, Пироћанац и Јуришић Штурм.^[2]

Након повратка из Великог рата, др Милош Петронијевић је наручио да се уместо традиционалне породичне куће направи модерна стамбено-пословна зграда, а пројекат је израдио Никола Нестровић. Зграда је пројектована да има приземље са четири дућана, мезанимом са два бироа, два мања стана и три етажа са два велика стана на свком, док се на мансандри налазио један стан и таван.^[3]

Носећа конструкција објекта сачињена је од армираног бетона. Зграда се разликовала од тадашњих модерних здања у томе што је поред рентијерске намене била и породични дом, а то се најбоље огледа у декоративним детаљима и монограму „МП” који се налази на објекту. О згради је током изградње, после и током рата бринула Анђелија М. Петровић, пошто је зграда била национализована. Због своје локације и лепоте, зграду је привлачио велики број људи, а у њој је једно време живео и српски писац и критичар Слободан Селенић.^[3] У мезанину објекта налазила се школа Симе Милошевића, лекара, учесника Народноослободилачке борбе и члана Извршног одбора АВНОЈ-а.^[3]

Удружење „Кућа Петронијевића” које представља спомен дом породица које су у њој живеле, у својој архиви има велики број докумената, оригиналних уметничких дела, намештаја и употребних предмета који су доступни јавности.^[2][4]

Простор на коме се данас налази кућа и банка на углу био је јединствен терен који је добио родоначелник породице Петронијевић, Аврам од Милоша Обреновића. Простор на коме се налази кућа у том периоду био је периферија Београда, а садашња Улица кнеза Милоша звала се Обреновачки друм, док је Улица краља Милана носила назив Крагујевачки друм. Како би могла да се гради породична кућа, један део плаца је продат и на њему је изграђена Јадранско-подунавка банка, која је радила до 1945. године.^[3] На истом плацу, пре него што је саграђена нова, налазила се стара кућа породице Петронијевић, са великим двориштем.^[3]

Види још

• Списак споменика културе у Београду
• Петронијевићи

Референце

1. „Velelepna kuća porodice Petronijević na Vračaru proglašena za spomenik kulture: Datira još iz 1922.”. telegraf.rs. 9. 12. 2019. 
2. „Vlada Srbije proglasila kuću na Vračaru za SPOMENIK KULTURE”. blic.rs. 9. 12. 2019. 
3. „Кућа Петронијевића”. kucapetronijevica.org.rs. Приступљено 10. 12. 2019. 
4. „Kuća Petronijević na Vračaru proglašena za spomenik kulture”. Студио Б. 9. 12. 2019. 

Спољашње везе

• Спомен дом кућа Петронијевића
• Кућа Петронијевића добила место у културном наслеђу („Политика”, 10. децембар 2019)
• Штурм и мртав чува белешке краља Петра: Раскош куће Петронијевића („Вечерње новости”, 7. јануар 2020)