Крак де Шевалије

Крак де Шевалије

Крак де Шеваље или Тврђава витезова је утврда у Сирији. Тврђава је пример концентричне тврђаве. Била је једна од најзначајнијих крсташких тврђава и дуги низ година седиште Јовановаца^[1][2] у Сирији (1144—1271). Ово место су први пут населиле курдске трупе у гарнизону Мирдасида у 11. веку. Године 1142, Рејмонд II,^[3] гроф од Триполија је ову локацију дао реду витезова Хоспиталаца. Они су ту боравили све док тврђаву нису поново освојили муслимани 1271.

Данас око замка постоји село ал-Хусн и има скоро 9.000 становника. Крак де Шевање је отприлике 40 km (25 mi) западно од града Хомса, близу границе са Либаном, и административно је део покрајине Хомс. Од 2006. године, дворци Крак де Шеваље и Саладинова цитадела су проглашени од стране UNESCO-а за места светске баштине.^[4] Замак је делимично оштећен у Сиријском грађанском рату од гранатирања и поново су га заузеле снаге сиријске владе 2014. Од тада су започели радови на реконструкцији и конзервацији локалитета. Извештаји UNESCO-а и сиријске владе о стању локалитета се праве годишње.^[5]

Име

Постоје различите варијације имена ове утврде са истим значењем (Тврђава витезова) настале услед њеног назива који је мешавина сиријског језика (karak = тврђава) и француског језика.^[6][7]

• Krak des Chevaliers
• Crac des Chevaliers

У арапском свету је називана и Хисн ал-Акрад или Тврђава Курда (قلعة الحصن).^[8] Данас се на арапском назива Кале ал-Хисн (قلعة الحصن).

Локација

Тврђава витезова

Тврђава витезова

Тврђава витезова

Тврђава се налази поред града Хомс у Сирији у такозваном Хомском теснацу.^[9] Смештена је на врху каменитог брда које се уздиже на око 650 метара изнад јединог пута који повезује Антиохију са Бејрутом, односно Медитеранским морем.^[10][11]

Историја тврђаве

Прву утврду на овом месту подигао је емир од Алепа 1031. године.^[12] Током првог крсташког рата освајају га крсташи на челу са Ремоном Тулуским почетком 1099. године, али се не задржавају у њему настављајући свој марш ка Јерусалиму.

Поново га заузима гроф Галилеје Танкрид 1110. године и од тада је у рукама крсташа. Ремон II, гроф Триполија (у Либану), предаје га на управу Јовановцима 1144. године и отада почиње најзначајнија ера у развоју Крака.

Обнова и проширење за време Јовановаца

Јовановци су га обновили и значајно проширили. Око утврде је подигнут спољашњи бедем ојачан са седам кула. Око утврде је ископан шанац премошћен покретним мостом. У унутрашњем граду су током XII века Јовановци изградили већи број зграда у готском стилу, од којих се истичу капела и пријемна дворана. У самој утврди и у стеновитом тлу на ком је тврђава подигнута изграђен је велики број складишта и спремишта за храну, воду и опрему. Претпоставља се да је посада тврђаве коју је чинило око шездесетак витезова Јовановаца и још око 2 000 осталих војника, могла да са залихама у тврђави издржи петогодишњу опсаду. Обнова и проширења утврде су била готова 1170. године, али су бројни земљотреси који су потресали то подручје крајем XII и почетком XIII века захтевали сталне радове и поправке.

Владавина Јовановаца

Поред главног циља Крака контроле пролаза ка медитеранском мору, Јовановци су успоставили контролу над језером Хомс. Поред тога контролисали су и дешавања у Сирији и све евентуалне припреме муслимана за инвазију на тај део крсташких земаља.

Нур ад Дин је покушао да освоји Крак 1163. године, али су се Јовановци одупрели његовој опсади. Током Саладинове опсаде Крака 1188. године нападачи су заробили кастелана. Након тога извели су га пред капију наредивши му да изда наређење о предаји. Он је на арапском рекао да отворе капије, да би им потом на француском поручио да држе Крак до последњег човека.

Муслимани су освојили Крак де Шевалије 08.04.1271. године, када је Бајбарс убедио Јовановце да им је гроф од Триполија наредио да предају тврђаву Бајбарсу. Тако је Крак де Шевалије без борбе предат и потом је искоришћен као база за удар на грофовију Триполи. Бајбарс је ојачао бедеме, а капелу је претворио у џамију. Касније су је Мамелуци користили као базу за напад на Акру 1291. године.

Референце

1. Boas, Adrian J. (2001). Jerusalem in the Time of the Crusades: Society, Landscape and Art in the Holy City under Frankish Rule. Routledge. стр. 26. ISBN 9781134582723. 
2. „History of the Knights of Malta”. Knights of Malta. Архивирано из оригинала 27. 8. 2018. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Richard, Jean (1945). „Le comté de Tripoli sous la dynastie toulousaine (1102-1187) [The County of Tripoli under the Dynastie of Toulouse]”. Bibliothèque Archéologique et Historique (на језику: француски). P. Geuthner. ISSN 0768-2506. 
4. Crac des Chevaliers and Qal'at Salah El-Din, UNESCO, Приступљено 2010-11-08 
5. UNESCO and Syrian government documents related to the monument site.
6. Setton & Hazard 1977, стр. 152
7. Kennedy 1994, стр. 146, n. 4
8. King 1949, стр. 83
9. Lepage 2002, стр. 77
10. Kennedy 1994, стр. 67
11. Kennedy 1994, стр. 145–146
12. Salibi, Kamal S. (фебруар 1973). „The Sayfās and the Eyalet of Tripoli 1579–1640”. Arabica. Brill. 20 (1): 27. JSTOR 4056003. 

Литература

• Albright, W. F. (1936), „Archaeological Exploration and Excavation in Palestine and Syria, 1935”, American Journal of Archaeology, Archaeological Institute of America, 40 (1): 154—167, JSTOR 498307 
• Barber, Malcolm (1995), The New Knighthood: A History of the Order of the Temple, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55872-3 
• Boas, Adrian J. (1999), Crusader Archaeology: The Material Culture of the Latin East, London: Routledge, ISBN 978-0-415-17361-2 
• Brown, R. Allen (2004) [1954], Allen Brown's English Castles, Woodbridge: The Boydell Press, ISBN 1-84383-069-8 
• DeVries, Kelly (1992), Medieval Military Technology, Hadleigh: Broadview Press, ISBN 978-0-921149-74-3 
• Ellenblum, Roni (2007), Crusader Castles and Modern Histories, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-86083-3 
• Folda, Jaroslav; French, Pamela; Coupel, Pierre (1982), „Crusader Frescoes at Crac des Chevaliers and Marqab Castle”, Dumbarton Oaks Papers, Dumbarton Oaks, Trustees for Harvard University, 36: 177—210, JSTOR 1291467 
• France, John (1997), Victory in the East: A Military History of the First Crusade, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-58987-1 
• Kennedy, Hugh (1994), Crusader Castles, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-42068-7 
• King, D. J. Cathcart (1949), „The Taking of Le Krak des Chevaliers in 1271”, Antiquity, 23 (90): 83—92, Архивирано из оригинала 23. 12. 2012. г. 
• Lepage, Jean-Denis (2002), Castles and Fortified Cities of Medieval Europe: An Illustrated History, McFarland, ISBN 978-0-7864-1092-7 
• Nicholson, Helen J. (2001), The Knights Hospitaller, Woodbridge: Boydell & Brewer, ISBN 978-0-85115-845-7 
• Salibi, Kamal S. (1977), Syria Under Islam: Empire on Trial, 634–1097, Volume 1, Delmar: Caravan Books 
• Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W. (1977), A History of the Crusades: The Art And Architecture of the Crusader, Madison: University of Wisconsin Press, ISBN 0-299-06824-2 
• Spiteri, Stephen (2001), Fortresses of the Knights, Malta: Book Distributors, ISBN 978-99909-72-06-1 
• Deschamps, Paul (1934), Les Châteaux des Croisés en Terre Sainte I: le Crac des Chevaliers (на језику: French), Paris CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Biller, Thomas (2006), Der Crac des Chevaliers. Die Baugeschichte einer Ordensburg der Kreuzfahrerzeit (на језику: German), Regensburg CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Chateaux de Syrie: Dossier de Presentation en vue de l'inscription sur la Liste du Patrimoine Mondial de l'UNESCO (PDF) (на језику: French), République arabe syrienne, UNESCO, јануар 2005, Архивирано из оригинала (PDF) 09. 09. 2013. г., Приступљено 13. 07. 2019 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Rey, Guillaume (1871), Etudes sur les monuments de l'architecture militaire des Croisés en Syrie et dans l'ile de Chypre (на језику: French), Paris: Impr. nationale CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Smail, R. C. (1973), The Crusaders in Syria and the Holy Land, London: Thames and Hudson, ISBN 0-500-02080-9 
• Jean Mesqui and Maxime Goepp, Le Crac des Chevaliers (Histoire et architecture) [in French], Paris, Académie des Inscriptions et Belles-Lettres (AIBL) (coll. "Mémoires de l'AIBL"), 462 p. 890 ill., 2019 (presentation on the Academy website).
• Ball, David (2004). Ironfire. Bantam Dell. ISBN 0-385-33601-2. 
• Bradford, Ernle (1972). The Shield and the Sword. London: Harper Collins. 
• Crowley, Roger (2008). Empires of the Sea: The Siege of Malta, the Battle of Lepanto, and the Contest for the Center of the World. Random House. ISBN 978-1400066247. 
• Fenech, Marthese (2011). Eight Pointed Cross. BDL. ISBN 978-99957-33-08-7. 
• Fenech, Marthese (2020). Falcon's Shadow. BDL. ISBN 978-99182-10-44-2. 
• Gauci, Liam (2016). In the Name of the Prince: Maltese Corsairs 1760–1798. Malta: Heritage Malta Publishing. ISBN 9789993257370. 
• Hoegen Dijkhof, Hans J. (2006). The Legitimacy of Orders of St. John: a historical and legal analysis and case study of a para-religious phenomenon. Doctoral thesis. Leiden: University of Leiden. ISBN 9065509542. 
• Levaye, Patrick (2007). Géopolitique du Catholicisme. Éditions Ellipses. ISBN 978-2-7298-3523-1. 
• Lindgren, Carl Edwin (1999). „Some Notes About the Sovereign Military Order of Malta in the U.S.A”. Nobilita (Rivista di Araldica, Genealogia, Ordini Cavallereschi). Istituto Araldico Genealogico Italiano. 7 (32). 
• Nicholson, Helen J. (2001). The Knights Hospitaller. ISBN 1-84383-038-8. 
• Noonan, James-Charles, Jr. (1996). The Church Visible: The Ceremonial Life and Protocol of the Roman Catholic Church. Viking. стр. 196. ISBN 0-670-86745-4. 
• Peyrefitte, Roger (1960). Knights of Malta. Translated from the French by Edward Hyams. London: Secker & Warburg. 
• Phillips, Walter Alison (1911). „St John of Jerusalem, Knights of the Order of the Hospital of”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 12—19. 
• Read, Piers Paul (1999). The Templars. Imago. стр. 118. ISBN 85-312-0735-5. 
• Riley-Smith, Jonathan (1999). Hospitallers: The History of the Order of St John. Hambledon. ISBN 1-85285-197-X. 
• Tyerman, Christopher (2006). God's War: A New History of the Crusades. Allen Lane. стр. 253. ISBN 0-7139-9220-4. 
• White, Joshua M. (2017). Piracy and Law in the Ottoman Mediterranean. Stanford University Press. ISBN 978-1-503-60252-6. 
• Bom, Myra Miranda (2012). Women in the military orders of the crusades (1st изд.). New York: Palgrave Macmillan. ISBN 9781137088307. OCLC 1058540900. 
• Barber, Malcolm (2012). The Crusader States. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11312-9. 
• Шаблон:Daftary-The Ismailis
• Dunbabin, Jean (2000). France in the Making, 843-1180. Oxford University Press. ISBN 0-19-820846-4. 
• Lewis, Kevin James (2017). The Counts of Tripoli and Lebanon in the Twelfth Century: Sons of Saint-Gilles. Routledge. ISBN 978-1-4724-5890-2. 
• Lilie, Ralph-Johannes (1993). Byzantium and the Crusader States 1096-1204. Oxford University Press. ISBN 0-19-820407-8. 
• Lock, Peter (2006). The Routledge Companion to the Crusades. Routledge. ISBN 9-78-0-415-39312-6. 
• Runciman, Steven (1989). A History of the Crusades, Volume II: The Kingdom of Jerusalem and the Frankish East, 1100-1187. Cambridge University Press. ISBN 0-521-06163-6. 

Спољашње везе

• Krak des Chevaliers photos and information
• UNESCO Crac des Chevaliers

34.756944° С; 36.294444° И / 34.756944; 36.294444