PROFILBARU.COM

Кореографија грузијске кореографкиње и примабалерине Нине Ананијашвили за балетску представу Лабудово језеро, 20. април 2007. година

Кореографија (грч. χορογραφία дословни превод — записивање игре^[1]) представља посебну уметничку дисциплину у стварању сценско–музичких играчких дела. Компоновање, аранжирање сложених играчких елемената у јединствену формално садржајну целину усклађену са музичком основом. У такозваном класичном балету ово компоновање мора да следи бројне каноне, док у модерној игри кореографи користе слободније форме.^[2] Кореограф је музичко–сценски уметник који се у позоришту бави креирањем играчких аранжмана (корака, покрета, фигура и слично) за позоришну представу (балетску, драмску, оперску).^[3] Најсложеније су поставке целовечерњих балетских представа. Најчешће се балетски играчи са богатим играчким искуством и посебним талентом за ову врсту креативног рада, пред крај своје активне играчке каријере опредељују за кореографски посао.^[2]

Етимологија

Реч кореографија (грч. χορογραφία) дословно значи "писање плеса" а настала је од грчких речи "χορο" што значи "кружни плес", или буквално "играм у колу", и "γραφία" што значи "писати, бележити".^[2] Први пут се појавила у америчко–енглеском речнику 1950их година,^[4] а реч кореограф (грч. χορογραφ) је први пут употребљена као заслуга Џорџа Баланчина у Бродвејском мјузиклу На твојим прстима 1936. године.^[5] Пре тога, за сценске или филмске заслуге су се користиле фразе попут "саставе приредио",^[6] "плесове приредио",^[7] или једноставно "плесови" за означавање кореографа.^[5]

У ренесансној Италији плесни мајстори су стварали покрете за друштвене игре које су подучаване, док су сценски балети настајали на сличан начин. У Француској у 16. веку, француски дворски плесови су развијени по уметничком обрасцу. У 17. и 18. веку друштвени плес се више одваја од позоришних плесних представа. Током овог времена реч кореографија је примењена на писани запис о плесовима, који је касније постао познат као нотација плеса, са значењем кореографије која је прешла на њену садашњу употребу као композицију низа покрета који чине плесну представу.^[8]

Модерни плес донео је нови, природнији стил кореографије, укључујући руског кореографа Мишела Фокина (1880-1942)^[8] и Изадору Данкан (1878-1927),^[9] и од тада стилови варирају између реалистичке репрезентације и апстракције. Мерс Канингхам, Џорџ Баланчин и сир Фредерик Аштон су били утицајни кореографи класичног или апстрактног плеса, али Баланчин и Аштон, заједно са Мартом Грајам, Леонидом Масином, Џеромом Робинс и другима, такође су креирали репрезентативна дела.^[8] Изадора Данкан је волела природни покрет и импровизацију. Рад Алвина Ејлија (1931-1989), афроамеричког плесача, кореографа и активисте, обухватао је многе стилове плеса, укључујући балет, џез, модерни плес и позориште.^[9]

Технике плесне кореографије

Плесови су дизајнирани применом једне или обе од ових основних кореографских метода:

Импровизација, у којој кореограф даје играчима партитуру (тј. генерализоване директиве) која служи као смернице за импровизовани покрет и форму. На пример, партитура може упутити једног плесача да се повуче од другог плесача, који је заузврат упућен да избегне повлачење, или може да одреди низ покрета који треба да се изводе на импровизовани начин током музичке фразе, као у контра плесној кореографији.^[10]^[11] Импровизацијске партитуре обично нуде широку слободу за личну интерпретацију плесача.
Планирана кореографија, у којој кореограф диктира покрет и форму до детаља, остављајући мало или нимало могућности плесачу да изврши личну интерпретацију.^[12]

Кореографија данас

Данас су главна правила кореографије да она мора да уведе неку врсту реда у извођењу, у оквиру три димензије простора као и четврте димензије времена и могућности људског тела.^[8]

У сценским уметностима, кореографија се односи на људски покрет и форму. У плесу, кореографија је позната као плесна кореографија или плесна композиција. Кореографија се такође користи у разним другим областима, укључујући оперу, чирлидинг, позориште, марширајући бенд, синхроно пливање, кинематографију, клизање,^[9] гимнастику, модне ревије, шоу хор, кардистрију, продукцију видео игара и анимирану уметност.

Такмичења

Међународно кореографско такмичење Хановер, Немачка, је најдуже кореографско такмичење на свету (започето око 1982), у организацији Балетског друштва Хановер е.В.^[13] Одржало се онлајн током пандемије Ковида-19 2020. и 2021. године, а на сцену Театра код Егија се вратило 2022. Грегор Золиг, главни кореограф игре у Државном театру Брауншвајг, именован је за уметничког директора такмичења 2020. године. Услови за упис су да уписници морају бити млађи од 40 година и стручно оспособљени.^[14] Такмичење се спроводи у сарадњи са Фондацијом Тања Лидтке од њене смрти 2008. године, а од 2021. године фондација додељује нову награду за продукцију, која употпуњује пет осталих награда за продукцију. Награде за 2021. и 2022. уручио је Марко Геке, тадашњи директор Државног балета театра Хановера.^[15]^[16]

Постоји низ других међународних кореографских такмичења, углавном усмерених на савремени плес. То укључује:^[17]

Међународно такмичење балета и кореографије у Пекингу, Пекинг, Кина
Платформа за савремени плес, Кипар, Грчка
Међународно такмичење кореографа у Копенхагену, Копенхаген, Данска (CICC), основано 2008. године^[18]
Хелсиншко балетско такмичење, награда за кореографију, Хелсинки, Финска
Међународно кореографско такмичење, Рим, Италија
Московско балетско такмичење и конкуренција кореографа, Москва, Русија
Награда кореографа Нове Авантуре, Лондон, УК
Монтреалска награда за плес, Монтреал, Канада
Међународно балетско такмичење Валентина Козлова, Брисел, Белгија
Међународно балетско такмичење Варна, награда за кореографију, Варна, Бугарска

Међународно онлајн такмичење у плесу (IODC) уведено је 2020. као одговор на пандемију Ковида-19, са Гран при вредном 1.000 долара.^[19]

Види још

Кореодрама

Референце

^ Бајић 2006, стр. 42.
^ ^а ^б ^в Здравковић 2007, стр. 79–80
^ „Definition of choreography”. Dictionary.com. Приступљено 8. 1. 2022.
^ Presented by Amanda Wilde (26. 10. 2006). „Frankie Manning: Lindy Hop Pioneer”. Radio Intersection. [Seattle, WA]. 12:31 мин. KUOW Puget Sound Public Radio. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г.
^ ^а ^б Taper, Bernard (1996). George Balanchine: A Biography. University of California Press. стр. 180. ISBN 978-0-520-20639-7.
^ Mark Sandrich (Director) (1935). Top Hat (DVD). RKO Radio Pictures. Корисна информација се налази на: 00:01:15. Приступљено 2007-08-08. „Ensembles Staged by Hermes Pan”
^ Edward Cahn (Director) (1942). Our Gang in "Melodies Old and New" (DVD). Metro-Goldwyn-Mayer. Корисна информација се налази на: 00:00:20. Приступљено 2007-08-07. „Dancer Staged by Steven Granger and Gladys Rubens”
^ ^а ^б ^в ^г „choreography”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 8. 1. 2022.
^ ^а ^б ^в „Choreography: What It Is and How to Get Started”. Skillshare. 24. 6. 2021. Приступљено 8. 1. 2022.
^ Dart, Mary McNab (1995). „Appendix C: Dancing Style”. Contra Dance Choreography: A Reflection of Social Change.
^ Pittman, Anne M.; Waller, Marlys S.; Dark, Cathy L. (2015). Dance a While: A Handbook for Folk, Square, Contra, and Social Dance, Tenth Edition. Waveland Press. стр. 201. ISBN 978-1478629511.
^ „Glossary (dance)”. UCI Wiki. Electronic Educational Environment (EEE). Приступљено 2012-02-19.
^ „Choreography 36 – Choreography Competition Hannover”. Choreography Competition Hannover. Приступљено 8. 1. 2022.
^ „Choreography 36 36. International Choreographic Competition Hannover 2022”. Dancing Opportunities. 4. 11. 2021. Архивирано из оригинала 08. 01. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2022.
^ „The Hannover choreography competition is inviting entries”. Dance Australia. 15. 9. 2021. Приступљено 8. 1. 2022.
^ „35. International Choreographic Competition Hannover”. Tanja Liedtke Foundation. Архивирано из оригинала 18. 05. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2022.
^ „U.S. and International Choreography Competitions”. International Choreographers' Organization and Networking Services. Приступљено 8. 1. 2022.
^ „Home page”. Copenhagen International Choreography Competition. Архивирано из оригинала 14. 05. 2023. г. Приступљено 8. 1. 2022.
^ „Choreography Online's new competition for the virtual era”. Dance Informa Magazine. 8. 5. 2020. Приступљено 8. 1. 2022.

Литература

Taper, Bernard (1996). George Balanchine: A Biography. University of California Press. стр. 180. ISBN 978-0-520-20639-7.
Здравковић, Милован (2007). "Речник основних позоришних појмова" (II допуњено изд.). Народно позориште у Београду, (Београд – КИЗ АЛТЕРА). стр. 79/80. ISBN 978-86-84897-17-8.
Бајић, Весна (2006). Музика и игра у преради, обради и композицији - друго поглавље дипломског рада. Београд: ФМУ.
Blom, L, A. and Tarin Chaplin, L. (1989) The Intimate Act of Choreography. Dance Books. ISBN 0-8229-5342-0.
Ellfeldt, L. (1998) A Primer for Choreographers . Waveland Press. ISBN 0-88133-350-6.
Minton, S, C. (1997) Choreography: A Basic Approach Using Improvisation. Human Kinetics . ISBN 0-88011-529-7.
Tufnell, M. and Vaughan, D. (1999) Body Space Image : Notes Toward Improvisation and Performance. Princeton Book Co. ISBN 1-85273-041-2.
Smith-Autard, J, M. (2000) Dance Composition. Routledge. ISBN 0-87830-118-6.
Flynn, Jane (фебруар 2005). „Review: Medieval Improvisation”. Early Music. 33 (1): 115—177. JSTOR 3519520. doi:10.1093/em/cah045.
Matheson, Katy (1998). „Improvisation”. Ур.: Cohen, Selma Jeanne. The International Encyclopedia of Dance. Oxford University Press. ISBN 9780195173697. doi:10.1093/acref/9780195173697.001.0001.
Carter, Curtis (пролеће 2000). „Improvisation in Dance”. The Journal of Aesthetics and Art Criticism. 58 (2): 181—190. JSTOR 432097. doi:10.2307/432097.
Novack, Cynthia Jean (1990). Sharing the Dance: Contact Improvisation and American Culture. University of Wisconsin Press. стр. 8–10, 62–67. ISBN 978-0-299-12440-3. „contact improvisation.”
„What is contact improvisation?”. Contact Improvisation.
Callery, D. (2001). Through the Body, London, Nick Hern Books.
Chambers, C. (2004). Inside the Royal Shakespeare Company, London & New York, Routledge.
Conway, M. (2008). Tea with Trish: the movement work of Trish Arnold, Parts 1 and 2 New York.
Dennis, A. (2002). The articulate body: the physical training of the actor, London: Nick Hern.
Flatt K. and Melrose, S. "Finding – and owning – a Voice: Choreographic Signature and Intellectual Property in Collaborative Practices", Dance Theatre Journal Vol. 22 – 2
Flatt K. (2022).Movement Direction: Developing Physical Narratives for Performance, The Crowood Press, Wiltshire, UK.
Evans, M. (2009). Movement training for the modern actor London, Routledge
Ewan, V. and Green, D. ( 2014). " Actor Movement: Expression of the Physical Being" London, Bloomsbury
Hodgson, John & Preston-Dunlop, Valerie (1990): Rudolf Laban: An Introduction to his Work and Influence, Plymouth Northcote House.
Hope-Wallace, P. (1966). The Guardian, Review of ‘The Royal Hunt of the Sun’, National Theatre, 1966
Mitchell, K. (2009). The director's craft : a handbook for the theatre, London, Routledge.
National Theatre Archive, accessed 27.01.2009.
Pisk, L. (1975). The actor and his body, London: Harrap
Tashkiran, A (2016). Chapter 25 in ‘British Movement Directors’ in The Routledge Companion to Jacques Lecoq, edited by Rick Kemp and Mark Evans (Abingdon; Routledge).
Tashkiran, A. (2020). Movement Directors in Contemporary Theatre: Conversations on Craft, (Bloomsbury, Methuen Drama, Great Britain).
Tashkiran, A. (2009). "Movement Directors: the secret weapons of theatre, Research Presentation by Ayse Tashkiran at Central School of Speech and Drama", CSSD Library.
Flatt (мај 2022). Movement Direction: Developing Physical Narrative for Performance. The Crowood Press. стр. 89—105. ISBN 9780719840609.
„Creating Chorus: Leading Exercise”. YouTube.
„Movement Directors in Contemporary Theatre”.
„MDA | Movement Directors' Association”. Movement Directors. Приступљено 30. 3. 2023.