Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције

Конзумирање 2-3 шољице кафе дневно заједно са 2-3 шољице зеленог чаја смањује ризик од можданог удара и деменцију
Испијање 2 до 3 шољице зеленог чаја и 2 до 3 шоље кафе дневно утиче на 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то не чине.

Конзумирања кафе и чаја и смањење ризика од можданог удара и деменције утврђено је након велике популационе студије повезане са чињеницом да најшире конзумирање ових напитака заступљено широм света. смањило број можданих удара и учесталост деменције,[1] Наиме, према последњим истраживањима, утврђено је да је испијање кафе у комбинацији са чајем повезано са мањим ризиком од деменције након можданог удара, него испијање само кафе или само чаја, јер су истраживачи открили да су особе које су пиле 2 до 3 шољице кафе и 2 до 3 шоље чаја дневно имале 30% мању инциденцију можданог удара и 28% мањи ризик од деменције у односу на оне које то нису чиниле.[1]

Иако досадашеи налази подржавају повезаност између умерене конзумације кафе и чаја и ризика од можданог удара и деменције, остаје да се са кроз већи број студија са много већом поузданошћу утврди да ли удружено конзумирање ових напитака може побољшати исходе можданог удара и деменције, како се то наводи у прелиминарним истраживањима.[2][1]

Опште информације

Кафа садржи кофеин и богат је извор антиоксиданата и других биоактивних једињења.[3] Док чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде има неуропротективну улогу, као што је антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција агрегације амилоид-бета и антиапоптотички ефекат.[4] Потрошња кафе је уско повезана са конзумацијом чаја. Проспективна кохортна студија је објавила да је око 70% учесника конзумирало и кафу и чај[5]. Кафа и чај су различита пића али са компонентама које се преклапају, као што је кофеин, теофилин и различитим биолошки активним састојцима, укључујући епигалокатехин галат и хлорогенску киселину.. Чини се да ови састојци деле заједничке механизме - реактивне врсте кисеоника, с друге стране, различити састојци такође имају различите циљне молекуле и стога различите биолошке ефекте.[6]

Штавише, генетски полиморфизми у ензимима који учествују у уносу, метаболизму и излучивању компоненти чаја и кафе су такође повезани са различитим биолошким активностима ова два напитка.[7]

Поред тога, студије су откриле интеракцију између зеленог чаја и кафе на здравствене исходе у јапанској популацији.[5] Студијска јапанског центра за јавно здравље известила је да је постојала мултипликативна интеракција између зеленог чаја и кафе која је била повезана са мањим ризиком од унутарможданог крварења.[5] Проспективна студија је показала да изгледа да постоји адитивна интеракција између зеленог чаја и кафе на морталитет код јапанских пацијената са дијабетесом типа 2.[5]

Епидемиолошке и клиничке студије показале су предности кафе и чаја одвојено у превенцији деменције.[8][9][10] Међутим, мало се зна о повезаности комбинације кафе и чаја и ризика од деменције, и да ли она може бити мултипликативна или адитивна интеракција, на смањење ризика од можданог удара и деменције.

Деменција

Деменцију карактерише прогресивно и непопустљиво погоршање менталних способности које неизбежно угрожава самосталан живот.[11] Алцхајмерова болест и васкуларна деменција су два главна подтипа деменције. Деменција је више клинички симптом него специфична болест и може бити изазвана:

  • церебралном дегенерацијом,
  • цереброваскуларним обољењима,
  • трауматским повредама мозга,
  • туморима мозга,
  • интракранијалним инфекцијама,
  • метаболичким болестима и
  • отровима.

Са трендом старења становништва, деменција је постала све већи глобални здравствени проблем и донела је тежак економски и друштвени терет. Глобално, преко 50 милиона појединаца имало је деменцију 2019. године Очекује се да ће се овај број повећати на 152 милиона до 2050. године.[12] С обзиром на ограничену терапијску вредност лекова који се тренутно користе за лечење деменције, идентификација фактора ризика од деменције који се могу спречити је од високог приоритета, укључујући и истраживања која се односе на наизменичну употребу кафе и чаја

Мождани удар

Мождани удар, који чини 10% свих смртних случајева у свету,[13] водећи је узрок инвалидноси у свим година живота.[14] Иако су се инциденција и морталитет од можданог удара, стандардизована по годинама, глобално смањили у последње две деценије 21. века, апсолутни број случајева можданог удара и смртних случајева се повећао.[15]

Мождани удар и деменција као удружени ризик

Мождани удар и деменција представљају ризик једни за друге и деле неке од истих фактора ризика и заштитних фактора који се у великој мери могу променити.

Лонгитудинална студија заснована на популацији открила је да мождани удар и деменција деле око 60% фактора ризика и заштите.[16] Према проценам, 90% можданих удара и 35% деменције се да спречити.[16][17][18][19] Пошто мождани удар удвостручује шансе за развој деменције и мождани удар је чешћи од деменције, а више од трећине случајева деменције може се спречити превенцијом можданог удара.[19]

Деменција након можданог удара се односи на било коју деменцију која се јавља након можданог удара.[20] Деменција после можданог удара представља значајан јавноздравствени проблем, јер 30% преживелих од можданог удара развија деменцију.[20][21] Стога је идентификација и превенција фактора који утичу на деменције након можданог удара веома важна.

Епидемиолошке студије су показале обрнута асоцијација између кафе и чаја и инцидента можданог удара и деменције,[22][23] али везе између узимања кафе и чаја и деменције након можданог удара до недавно је била нејасне. Стога је у неким студијама истражена повезаност кафе и чаја одвојено и у комбинацији са ризиком од развоја можданог удара, деменције и деменције након можданог удара на основу података из велике популационе студије.

Механизми повезани са можданим ударом и деменцијом

Како су кафа и чај два различита напитка са преклапањем и различитим садржајима,[6] постоји неколико механизама помоћу којих комбинација кафе и чаја може бити повезана са можданим ударом и деменцијом:

  • Кафа је примарни извор кофеина и садржи феноле и друга биоактивна једињења са потенцијалним корисним ефектима на здравље.
  • Чај садржи кофеин, катехин полифеноле и флавоноиде, за које се наводи да имају неуропротективну улогу као што су антиоксидативни стрес, анти-инфламација, инхибиција амилоид-бета агрегације и антиапоптоза.[9][24][25]
  • Потенцијални механизми који могу бити повезан са комбинованом заштитном улогом различитих антиоксиданса и других биолошких садржаја у ова два напитка.[26]
  • Кафа и чај имају специфичан садржај полифенола, који се карактерише хидроксициметним киселинама у првом и катехинима у другом, који су показали потенцијалне предности у побољшању функције ендотела, отпорности на инсулин и против упале, и имају различите циљне молекуле;[27] тиме, специфични полифенолни садржаји кафе и чаја могу играти комбиновану заштитну улогу у патогенези можданог удара и деменције.
  • И кафа и чај су повезани са нижим кардиометаболичким ризицима, укључујући дијабетес типа 2, хипертензију и кардиоваскуларну болест.[28][29][22]
  • Комбиновано конзумирање ова два напитка може имати користи за здравље зглобова за спречавање ризика од можданог удара и деменције.
  • Интеракција између испијања кафе и чаја и за мождани удар и за деменцију је можда настала случајно.
  • Конзумирање кафе и чаја може заједнички да модулира одређене активације цитокина.[30][31][32]

Имајући у виду релативно мали број студија даља валидација у експериментима на животињама је оправдана да би се испитале потенцијалне заједничке добробити кафе и чаја на деменцију.

Извори

  1. ^ а б в „Coffee or Tea? Drinking Both Tied to Lower Stroke, Dementia Risk”. Medscape (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  2. ^ Zhang, Yuan; Yang, Hongxi; Li, Shu; Li, Wei-dong; Wang, Yaogang (2021-11-16). „Consumption of coffee and tea and risk of developing stroke, dementia, and poststroke dementia: A cohort study in the UK Biobank”. PLOS Medicine (на језику: енглески). 18 (11): e1003830. ISSN 1549-1676. doi:10.1371/journal.pmed.1003830. 
  3. ^ Freedman ND, Park Y, Abnet CC, Hollenbeck AR, Sinha R (2012). „Association of coffee drinking with total and cause-specific mortality”. New England Journal of Medicine. 366 (20): 1891—904. PMID 22591295. . Epub 2012/05/18. ; PubMed Central PMC 3439152.
  4. ^ Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM,; et al. (2016). „Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease”. Curr Top Med Chem. 16 (17): 1951—60. PMID 26845555. . Epub 2016/02/05. .
  5. ^ а б в г Komorita Y, Iwase M, Fujii H, Ohkuma T, Ide H, Jodai-Kitamura T,; et al. (2020). „Additive effects of green tea and coffee on all-cause mortality in patients with type 2 diabetes mellitus: the Fukuoka Diabetes RegistryBMJ Open Diabetes Res Care”. 8 (1). PMID 33087342. . Epub 2020/10/23. ; PubMed Central PMC 7577036.
  6. ^ а б Hayakawa, S.; Ohishi, T.; Miyoshi, N.; Oishi, Y.; Nakamura, Y.; Isemura, M. (2020). „Anti-Cancer Effects of Green Tea Epigallocatchin-3-Gallate and Coffee Chlorogenic Acid”. Molecules (Basel, Switzerland). 25 (19): 4553. PMC 7582793 Слободан приступ. PMID 33027981. doi:10.3390/molecules25194553 Слободан приступ. 
  7. ^ Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD (2012). „Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk”. Food Funct. 3 (6): 575—91. PMID 22456725. . Epub 2012/03/30. .
  8. ^ Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. . 11 (5). 2019. PMID 31137655.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Epub 2019/05/30. ; PubMed Central PMC 6567241.
  9. ^ а б Polito CA, Cai ZY, Shi YL, Li XM, Yang R, Shi M,; et al. (2018). „Association of Tea Consumption with Risk of Alzheimer’s Disease and Anti-Beta-Amyloid Effects of Tea. Nutrients”. 10 (5). PMID 29789466. . Epub 2018/05/24. ; PubMed Central PMC 5986534.
  10. ^ Gelber RP, Petrovitch H, Masaki KH, Ross GW, White LR (2011). „Coffee intake in midlife and risk of dementia and its neuropathologic correlates”. J Alzheimers Dis. 23 (4): 607—15. PMID 21157028. . Epub 2010/12/16. ; PubMed Central PMC 3731132.
  11. ^ Iadecola C, Duering M, Hachinski V, Joutel A, Pendlebury ST, Schneider JA,; et al. (2019). „Vascular Cognitive Impairment and Dementia: JACC Scientific Expert Panel”. Journal of the American College of Cardiology. 73 (25): 3326—44. PMID 31248555. . Epub 2019/06/30. ; PubMed Central PMC 6719789.
  12. ^ International, Alzheimer's Disease (2019-09-20). „World Alzheimer Report 2019: Attitudes to dementia” (на језику: енглески). 
  13. ^ Collaborators GBDCoD (2017). „Global, regional, and national age-sex specific mortality for 264 causes of death, 1980–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016”. Lancet. 390 (10100): 1151—210. PMID 28919116. . Epub 2017/09/19. ; PubMed Central PMC 5605883.
  14. ^ Disease GBD, Injury I, Prevalence C (2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet. 388 (10053): 1545—602. PMID 27733282. . Epub 2016/10/14. ; PubMed Central PMC 5055577.
  15. ^ Feigin VL, Krishnamurthi RV, Parmar P, Norrving B, Mensah GA, Bennett DA,; et al. (2015). „Update on the Global Burden of Ischemic and Hemorrhagic Stroke in 1990–2013: The GBD 2013 Study”. Neuroepidemiology. 45 (3): 161—76. PMID 26505981. . Epub 2015/10/28. ; PubMed Central PMC 4633282.
  16. ^ а б Wang R, Qiu C, Dintica CS, Shang Y, Calderon Larranaga A, Wang HX,; et al. (2021). „Shared risk and protective factors between Alzheimer’s disease and ischemic stroke: A population-based longitudinal study”. Alzheimers Dement. 17 (2): 191—204. PMID 33527694. . Epub 2021/02/03. .
  17. ^ Feigin VL, Roth GA, Naghavi M, Parmar P, Krishnamurthi R, Chugh S,; et al. (2016). „Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet Neurol. 15 (9): 913—24. PMID 27291521. . Epub 2016/06/14. .
  18. ^ Livingston G, Sommerlad A, Orgeta V, Costafreda SG, Huntley J, Ames D; et al. (2017). „Dementia prevention, intervention, and care”. Lancet. 390 (10113): 2673—734. PMID 28735855. . Epub 2017/07/25. .
  19. ^ а б Hachinski V, Einhaupl K, Ganten D, Alladi S, Brayne C, Stephan BCM,; et al. (2019). „Preventing dementia by preventing stroke: The Berlin Manifesto”. Alzheimers Dement. 15 (7): 961—84. PMID 31327392. . Epub 2019/07/23. ; PubMed Central PMC 7001744.
  20. ^ а б Mijajlovic MD, Pavlovic A, Brainin M, Heiss WD, Quinn TJ, Ihle-Hansen HB,; et al. (2017). „Post-stroke dementia—a comprehensive review”. BMC Med. 15 (1): 11. PMID 28095900. . Epub 2017/01/18. ; PubMed Central PMC 5241961.
  21. ^ Pendlebury ST, Rothwell PM (2009). „Prevalence, incidence, and factors associated with pre-stroke and post-stroke dementia: a systematic review and meta-analysis”. Lancet Neurol. 8 (11): 1006—18. PMID 19782001. . Epub 2009/09/29. .
  22. ^ а б Ding M, Bhupathiraju SN, Satija A, van Dam RM, Hu FB (2014). „Long-term coffee consumption and risk of cardiovascular disease: a systematic review and a dose-response meta-analysis of prospective cohort studies”. Circulation. 129 (6): 643—59. PMC 3945962 Слободан приступ. PMID 24201300. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.113.005925. 
  23. ^ Eskelinen, M. H.; Kivipelto, M. (2010). „Caffeine as a protective factor in dementia and Alzheimer's disease”. J Alzheimers Dis. 20 (1): S167—74. PMID 20182054. doi:10.3233/JAD-2010-1404. 
  24. ^ Pervin, M.; Unno, K.; Ohishi, T.; Tanabe, H.; Miyoshi, N.; Nakamura, Y. (2018). „Beneficial Effects of Green Tea Catechins on Neurodegenerative Diseases. Molecules”. Molecules (Basel, Switzerland). 23 (6). PMC 6099654 Слободан приступ. PMID 29843466. doi:10.3390/molecules23061297 Слободан приступ. 
  25. ^ Lee JW, Lee YK, Ban JO, Ha TY, Yun YP, Han SB,; et al. (2009). „Green tea (-)-epigallocatechin-3-gallate inhibits beta-amyloid-induced cognitive dysfunction through modification of secretase activity via inhibition of ERK and NF-kappaB pathways in mice”. J Nutr. 139 (10): 1987—93. PMID 19656855. . Epub 2009/08/07. .
  26. ^ Kokubo Y, Iso H, Saito I, Yamagishi K, Yatsuya H, Ishihara J,; et al. (2013). „The impact of green tea and coffee consumption on the reduced risk of stroke incidence in Japanese population: the Japan public health center-based study cohort”. Stroke. 44 (5): 1369—74. PMID 23493733. . Epub 2013/03/16. .
  27. ^ Marventano S, Salomone F, Godos J, Pluchinotta F, Del Rio D, Mistretta A,; et al. (2016). „Coffee and tea consumption in relation with non-alcoholic fatty liver and metabolic syndrome: A systematic review and meta-analysis of observational studies”. Clin Nutr. 35 (6): 1269—81. PMID 27060021. . Epub 2016/04/10. .
  28. ^ Carlstrom M, Larsson SC (2018). „Coffee consumption and reduced risk of developing type 2 diabetes: a systematic review with meta-analysis”. Nutrition Reviews. 76 (6): 395—417. PMID 29590460. . Epub 2018/03/29. .
  29. ^ Butt MS, Sultan MT (2011). „Coffee and its consumption: benefits and risks”. Crit Rev Food Sci Nutr. 51 (4): 363—73. PMID 21432699. . Epub 2011/03/25. .
  30. ^ Grosso G, Godos J, Galvano F, Giovannucci EL (2017). „Coffee, Caffeine, and Health Outcomes: An Umbrella Review”. Annu Rev Nutr. 37: 131—56. PMID 28826374. . Epub 2017/08/23. .
  31. ^ Hang D, Kvaerner AS, Ma W, Hu Y, Tabung FK, Nan H; et al. (2019). „Coffee consumption and plasma biomarkers of metabolic and inflammatory pathways in US health professionals”. Am J Clin Nutr. 109 (3): 635—47. PMID 30834441. . Epub 2019/03/06. ; PubMed Central PMC 6408210.
  32. ^ Ohishi T, Goto S, Monira P, Isemura M, Nakamura Y (2016). „Anti-inflammatory Action of Green Tea”. Antiinflamm Antiallergy Agents Med Chem. 15 (2): 74—90. PMID 27634207. . Epub 2016/09/17. .

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!