Чинило је оппштину Кобаш 1865. године - 14 села, са укупно 796 душа.[1] Број становника Срба у Кобашу између два пописа 1847. и 1867. године се смањио за 87 душа; од 942 на 855 је спао.[2] Кобаш је био 1885. године у саставу Новоградишког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 855 православних Срба.[3]
Књижевник Емил Чакра је 1854. године објавио у српском листу "Светозору" песму под називом "Кобашкиња". Реч је о старој народној песми посвећеној трагичној смрти девојке Маре Маргетић родом из Кобаша. Она је 1611. године дошла из свог села у Пожегу, да освети њеног "љубезника" - убије Хусеин-пашу Сулеманића. Паша је њеног драгог заробио у бици код Нашица, па погубио. Зауставио је Мару турски стражар и убио, али она је већ дотад тројицу Турака смакла.[4] У Кобашу половином 19. века живе Срби и Турци. По смрти трговца из Брода, Анастаса Паханија, продавана му је имовина, од које се у Кобашу (на Сави) налазила лађа под именом "Магдалина". У лађи која је била у трошном стању, могло се превести 2000 мерова житарица.[5]
^Демографски процеси у селима србачке општине (подаци за Ванредни попис становништва 1993. године, преузети од СO Србац), аутор: Љиља Копрен, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Година XIV, Број 26, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (фебруар, 2007), pp. 16 и 17
