Карпатско наречје русинског језика

карпатско наречје русинског језика
Говори се у	Украјина,  Пољска,  Словачка,  Мађарска,  Румунија
Језичка породица	индоевропски балтословенски словенски источнословенски русински карпатско наречје русинског језика
Писмо	русинска ћирилица
Језички кодови
ISO 639-3	–

Карпатско наречје русинског језика, такође познато и као источно или северно карпатско-русинско наречје, једно је од два основна наречја јединственог русинског језика. Овим наречјем, које обухвата неколико дијалеката, говори онај део русинског народа који живи у својим матичним карпатским областима, првенствено на подручју Закарпатске области у данашњој Украјини, а такође и у суседним крајевима на југоистоку Пољске, североистоку Словачке, североистоку Мађарске и северу Румуније.^[1][2][3]

Језичку баштину карпатских Русина одликује велика дијалектолошка разноврсност, на шта се надовезује и низ сложених етнолингвистичких и социолингвистичких питања, тако да у оквирима русинистике (и шире у оквирима славистике) постоји неколико дефиниција овог језичког корпуса, а такође и неколико различитих класификација карпатско-русинских регионалних дијалеката и локалних говора (субдијалеката).^[4][5]

Карпатско наречје русинског језика (дијалектолошка подела)

Иако су признањем русинског језика као мањинског језика у Пољској, Словачкој, Мађарској и Румунији створени предуслови за пуну језичку афирмацију и стандардизацију локалних русинских дијалеката,^[6][7] такво признање је изостало у случају Украјине, која још увек није признала пуну националну самобитност русинског народа, услед чега се русински језик од стране украјинских лингвиста третира као део ширег украјинског језичког корпуса.^[8]

Многа питања која се односе на статус и класификацију овог наречја (и русинског језика у целини), предмет су бројних расправа и спорова у стручним лингвистичким круговима, а такође и у широј русинској, односно словенској јавности.^[9][10]

Крајем 2019. године, поједини лингвисти су извршили покушај поделе јединственог русинског језика на два посебна језика, путем уздизања овог (карпатско-русинског) и другог (панонско-русинског) наречја на статус посебних језика, са предложеним називима: Источнорусински језик и Јужнорусински језик, али предлог за поделу, односно укидање јединственог русинског језика путем стварања два посебна (одвојена) језика, одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).^[11]

Види још

• Русини
• Русинистика
• Русински језик
• Русинска ћирилица
• Панонско наречје русинског језика
• Лемки
• Русини у Румунији
• Источнословенски језици
• Украјински језик
• Украјинизација

Референце

1. Маґочій 2004.
2. Kushko 2007, стр. 111-132.
3. Плїшкова 2008.
4. Тир 2004, стр. 310-314. sfn грешка: no target: CITEREFТир2004 (help)
5. Magocsi 2015, стр. 212-217, 386. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFMagocsi2015 (help)
6. Капраль 2000, стр. 33-36.
7. Plišková 2007.
8. Тамаш 2017.
9. Magocsi 1999a.
10. Magocsi 1999b.
11. ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016

Литература

• Barić, Eugenija (2007). Rusinski jezik u procjepu prošlosti i sadašnjosti. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 
• Варґа, Михайло, ур. (1997). Зборнїк роботох зоз Трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох). Руски Керестур: Руска матка. 
• Капраль, Михаил (2000). „Венгерская русинистика: Вторая жизнь литературных памятников” (PDF). Opera Slavica. 10 (2): 33—36. 
• Kushko, Nadiya (2007). „Literary Standards of the Rusyn Language: The Historical Context and Contemporary Situation”. The Slavic and East European Journal. 51 (1): 111—132. 
• Magocsi, Paul R. (1973). „An Historiographical Guide to Subcarpathian Rus'” (PDF). Austrian History Yearbook. 9: 201—265. Архивирано из оригинала 05. 12. 2019. г. Приступљено 30. 05. 2021. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Magocsi, Paul R. (1978). The Shaping of a National Identity: Subcarpathian Rus', 1848–1948. Cambridge: Harvard University Press. 
• Magocsi, Paul R. (1988a). Carpatho-Rusyn Studies: An Annotated Bibliography. 1. New York: Garland. 
• Magocsi, Paul R. (1988b). Carpatho-Rusyn Studies: An Annotated Bibliography. 2. New York: Garland. 
• Magocsi, Paul R. (1999a). Of the Making of Nationalities There is No End. 1. Boulder: East European Monographs. 
• Magocsi, Paul R. (1999b). Of the Making of Nationalities There is No End. 2. Boulder: East European Monographs. 
• Маґочій, Павел Роберт, ур. (2004). РусинЬскый язык. Opole: Uniwersytet Opolski: Instytut Filologii Polskiej. 
• Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. 
• Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. 
• Plišková, Anna (2007). Rusínsky jazyk na Slovensku: Náčrt vývoja a súčasné problémy (PDF). Prešov: Metodicko-pedagogické centrum. 
• Плїшкова, Анна, ур. (2008). Русиньскый язык меджі двома конґресами (PDF). Пряшів: Світовый конґрес Русинів. 
• Plishkova, Anna (2009). Language and National Identity: Rusyns South of Carpathians. Boulder: East European Monographs. 
• Плїшкова, Анна; Копорова, Кветослава; Ябур, Василь (2019). Русиньскый язык: Комплексный опис языковой сістемы в контекстї кодіфікації. Пряшів: Vydavateľstvo Prešovskej univerzity. 
• Рамач, Јанко Ђ. (2013). „Русинско народно просветно друштво и рецепција о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у његовим издањима 1938–1939. године”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 24: 457—475. 
• Rychlík, Jan; Rychlíková, Magdaléna (2016). Podkarpatská Rus v dějinách Československa 1918–1946. Praha: Vyšehrad. 
• Тамаш, Юлиян (2017). Складанє идентитетох: Вибрани студиï и есеï з русинистики и украïнистики. Нови Сад: Руске слово. 
• Himka, John-Paul (1999). Religion and Nationality in Western Ukraine: The Greek Catholic Church and the Ruthenian National Movement in Galicia, 1870-1900. Montreal & Kingston: McGill-Queen's University Press. 
• Csernicskó, István; Fedinec, Csilla (2015). „Language and Language Policy in Transcarpathia between the Two World Wars” (PDF). Minority Studies: Demography, Minority Education, Ethnopolitics. 18: 93—113. 
• Шевченко, Кирилл (2019). „Первая мировая война 1914-1918 г. и Карпатские Русины: Нациестроительсто вопреки идентичности”. Политичка историја Словена између мита и стварности. Београд: Институт за политичке студије. стр. 364—378. 

Спољашње везе

• Світова академія русиньской културый: Язык