Израелски медији се као појам односе на штампане, радиодифузне и онлајн медије доступне у држави Израел. У земљи постоји на десетине новина, часописа и радио станица, које имају важну улогу у политичком, друштвеном и културном животу друштва, чинећи га модерним, развијеним и писменим.
Постоји преко 10 различитих језика у израелским медијима,[1] од којих је најзаступљенији хебрејски. Штампа на арапском опслужује арапско становништво Израела, укључујући и оне из Палестинске Народне Самоуправе. Током осамдесетих и деведесетих година, израелска штампа је доживела огромне промене, што укључује постепени прелазак медија у контролу малог броја организација, док је штампа коју су објављивале политичке партије полако нестајала. Данас, три највеће групације, у приватном власништву, доминирају масовним медијима Израела и смештене су у Тел Авиву.[2]
Цензура у Израелу је релативно ниска у поређењу са другим земљама, али се још увек спроводи у ситуацијама када јавна безбедност може бити нарушена. Уколико је чланак цензурисан, новине могу поднети жалбу "одбору тројице", сачињеном од члана из јавности (који је председавајући), представником војске и представником штампе. Одлука одбора је обавезујућа, и током година она је у многим случајевима укинула решење цензора.[2]
Историја
Историја штампе почела је 1863. године, још пре стицања независности Израела, у време Османског царства, када су основане прве недељне новине на хебрејском - Ха-Леванон и Хавазелет. Године 1952. настала је прва издавачка кућа, под називом Међународно издавачко друштво Ј-М доо.[3] Цензура је непрекидно јачана у годинама након стицања независности, затим током Јомкипурског рата и седамдесетих година. Влада је 1986. године дозволила оснивање приватних и комерцијалних медија који би били конкуренција државним.
Слобода штампе
Улаз у Беит-Соколов, седишту Удружења израелских новинара.
Израелска влада генерално поштује слободу штампе, што је осигурано Основним израелским законима и самосталним правосуђем. Говор мржње, промоција насиља и нарушавање националне безбедности су забрањени. Док израелски новинари имају мало ограничења, влада много строже контролише оне из Палестине. Према извештајима удружења Репортери без граница , власти су упадале у канцеларије и домове палестинских новинара тражећи илегалне материјале.[4] Медији уопштено раде у складу са правилима владе.
Издање новина у Израелу је незаконито без дозволе владе.[5] Захтев за дозволу може бити одбијен из више разлога, на пример, ако подносилац захтева има мање од 25 година, има криминални досије, или није довољно образован.[6]
Списак медија
Штампани медији
Читаоци новина Israel Hayom у ЈерусалимуСталак са новинама Yedioth Ahronoth
Израел има велики број дневних, недељних и периодичних издања, све у приватном власништву:[7]
B'Sheva: недељне новине са темама из религије на хебрејском језику
Calcalist: дневне новине са темама из бизниса на хебрејском језику
Globes: дневне новине са темама из бизниса на хебрејском језику (са онлајн издањем на енглеском језику)
Haaretz: најстарије дневне новине у Израелу са издањима на хебрејском и енглеском језику
Israel Hayom: бесплатне дневне новине на хебрејском језику (са онлајн издањем на енглеском језику)
Israel Post: бесплатне дневне новине на хебрејском језику
^„Press Ordinance”. The Palestine Gazette. 340: 56—75. 19. 1. 1933.
^Prof Sam Lehman-Wilzig; Amit Schejter (1994). „Israel”. Ур.: Yahya Kamalipour; Hamid Mowlana. Mass Media in the Middle East(PDF). Greenwood. стр. 111—114. ISBN978-0-313-28535-6. Архивирано из оригинала(PDF) 02. 02. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
Литература
Prof Sam Lehman-Wilzig; Amit Schejter (1994). „Israel”. Ур.: Yahya Kamalipour; Hamid Mowlana. Mass Media in the Middle East(PDF). Greenwood. стр. 111—114. ISBN978-0-313-28535-6. Архивирано из оригинала(PDF) 02. 02. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014.
.jpg)
