Ова заједница је имала и свој латински званичан назив: Угарско надкраљевство (лат.Archiregnum Hungaricum). Централни појам у имену је била Круна Светог Стефана.
Историјска употреба
Назив „Земље круне Светог Стефана” се употребљавао у 18. и 19. веку и означавао је делове Хабзбуршке монархије а касније и Аустроугарске који су историјски били повезани са Краљевином Угарском, за разлику од других хабзбуршких земаља које су историјски беле повезане са Светим римским царством.
Међутим, пре стварања двојне Аустроугарске монархије 1867. године, овај назив је био чисто номиналне природе, с обзиром да су земље за које је овај назив употребљаван чиниле посебне хабзбуршке покрајине, административно одвојене од хабзбуршке Угарске.
Приликом склапања Аустро-угарске нагодбе 1867. године, угарски сабор је успео да добије управу над Ердељом, али су Далмација, Босна и Херцеговина, Галиција и Лодомерија остале под аустријском управом. Ову поделу нису признале Угарска и Хрватска[3].
После уласка Ердеља у заједницу са Угарском (1848. и 1867. године), назив Земље круне Светог Стефана је означавао Краљевину Угарску са аутономном Хрватском и Славонијом.
Након завршетка Првог светског рата ова политичка заједница се распала и назив Земље круне Светог Стефана је нестао из употребе[4][5][6].
Ердељ, који је раније чинио посебну административну територију, укључен је у ужу Угарску 1867. године, док је Далмација, која је историјски такође сматрана једном од земаља круне Светог Стефана, била под управом аустријског дела Двојне монархије.
.svg)
.svg)
.svg)
