Звонко Живковић (Београд, 31. октобар 1959) је бивши југословенски и српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Каријера
Клупска
Звонко Живковић је са 12 година почео да тренира фудбал у ФК Галеника (данашњи ФК Земун).[1] Током 1977. године је прешао у Партизан. Дебитовао је за први тим Партизана у сезони 1978/79. Наредних осам сезона је провео као првотимац црно-белих и учествовао је у освајању две титуле првака Југославије (1982/83 и 1985/86).[2]
Напустио је Партизан 1986. када је потписао за португалску Бенфику из Лисабона (1986–1987). Након Бенфике, одлази у Немачку где потписује за Фортуну из Диселдорфа (1987–1988), са којом наступа у Другој Бундеслиги.[3] Прелази затим у француског друголигаша Дижон (1988–1991), где и завршава своју играчку каријеру.
Репрезентативна
За омладинску репрезентацију Југославије је играо 1979. године, на ФИФА Светском првенству за младе у Јапану. Југославија је играла у групи Б са Пољском, Аргентином и Индонезијом. Испала је одмах после прве рунде такмичења, остваривши само једну победу.[4] Живковић је наступио на све три утакмице овог првенства.
За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 17. новембра 1982. на утакмици са Бугарском у квалификацијама за Европско првенство.[5] Први гол за репрезентацију је постигао на свом другом мечу, 15. децембра 1982, у квалификационој утакмици за Европско првенство против Велса, када је Југославија играла нерешено 4:4.[6] Био је и учесник Светског првенства 1982. у Шпанији. Други гол за сениорску репрезентацију је постигао 29. јануара 1985, на пријатељској утакмици против Кине, када је Југославија играла нерешено 1:1.[7] Укупно је одиграо пет утакмица за сениорску репрезентацију и постигао је два гола.[5]
Тренерска каријера
По завршетку играчке каријере, Живковић се вратио у ФК Земун, где је у наредних пет година радио као тренер омладинских секција. После тих пет година постаје асистент тренера првог тима Јована Коврлије у сезони 1997/98. Касније је радио у млађим категоријама Партизана. У пролеће 2003. године је постављен за шефа стручног штаба Рудара из Угљевика, који се тада такмичио Премијер лиги БиХ.[8]
У периоду од 2004. до 2007. године је радио као селектор омладинске репрезентације, прво Србије и Црне Горе а затим и самосталне Србије. На Европском првенству за играче до 19 година, одржаном у Северној Ирској 2005, водио је репрезентацију Србије и Црне Горе до полуфинала где су поражени од репрезентације Енглеске са 3:1.[9] Водио је и омладинску репрезентацију Србије на Европском првенству 2007. у Аустрији, где је национални тим елиминисан након групне фазе.[10]
У јуну 2010. је постављен за тренера Металца из Горњег Милановца.[11] Водио је клуб у првих 10 кола такмичарске 2010/11. у Суперлиги Србије након чега је добио отказ.[12] У моменту отказа, Живковић се са Металцем налазио на последњем месту Суперлиге са само два освојена бода, од могућих 30, уз гол разлику 3:15.[13] Током 2013. године је водио Телеоптик у Првој лиги Србије.[14]
У априлу 2021. је постављен за селектора младе репрезентације Србије.[15] Дебитовао је као селектор 6. јуна 2021. на пријатељској утакмици са Русијом (0:0) која је одиграна у спортском центру ФСС у Старој Пазови.[16][17] Два дана касније је поражен на пријатељској утакмици са олимпијском репрезентацијом Бразила (0:3) која је одиграна на Стадиону Рајко Митић.[18] Живковић је затим водио екипу у квалификацијама за Европско првенство 2023. године. На првом такмичарском мечу који је водио као селектор, Живковић је 3. септембра 2021. поражен од Украјине (0:1) у Старој Пазови у 1. колу квалификација.[19] Четири дана касније, у 2. колу квалификација, Србија је играла нерешено 0:0 на гостовању Северној Македонији у Охриду.[20] У наредној рунди квалификација, 7. октобра 2021, Живковићева селекција је славила на гостовању Јерменији (4:1) у Јеревану.[21] Пет дана касније, у 4. колу квалификација, Србија је на Стадиону Партизана поражена од Француске (0:3).[22] Након овог меча, Фудбалски савез Србије и Звонко Живковић су споразумно раскинули сарадњу.[23] У моменту Живковићевог одласка, Србија се налазила на петом, претпоследњем месту, у својој квалификационој групи са бодом више од Јерменије, а испред Србије су, осим Француске и Украјине били и Фарска острва и Северна Македонија.[24]
Успеси
- Партизан
- Бенфика
Референце
Спољашње везе
