Збогом моја конкубино је кинеско-хонгконшка епска историјска драма премијеро приказана 1993. године.
Филм је режирао Чен Кајге, са Леслијем Чеунгом, Гонг Лијем и Жангом Фенгијем у главним улогама. Филм је адаптирао Лу Веи, на основу роману Лилијан Ли.
Радња је смештена у политички бурну Кину 20. века, од раних дана Републике Кине до последица Културне револуције. Приказује проблематичне везе између два доживотна пријатеља, пекиншких оперских глумаца Ченг Диеји (Чеунг) и Дуан Сјаолу (Џанг), и Сјаолоуове супруге Џуксијан (Гонг).
Теме филма укључују конфузију појединца око сопственог идентитета и замагљене линије између стварног живота и сцене, које тумачи поштовани оперски глумац Диеји, чија неузвраћена љубав према Сјаолуу траје све време. Коментатори су такође приметили да филм обрађује теме политичких и друштвених немира у Кини 20. века, што је типично за кинески филм тог периода.
Збогом моја конкубино је премијерно приказан 1. јануара 1993. у Хонг Конгу. Након приказивања, филм је добио генерално позитивне критике савремених критичара и освојио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 1993, поставши први филм на кинеском језику који је освојио Златну палму. Филм је освојио бројна признања и награде, укључујући Златни глобус за најбољи филм на страном језику и Награду БАФТА за најбољи филм који није на енглеском језику и такође је био двапут номинован за Награду Оскар, и то за најбољу кинематографију и најбољи филм на страном језику.
Неколико недеља након приказивања у Кину, Политбиро Комунистичке партије Кине је захтевао да се унесу измене у филм због тема које су против традиционалних вредности и политичких разлога. Док је дозвољавала премијеру у Пекингу, влада се противила представљању хомосексуализма, самоубиству главног лика и начину како су приказана превирања током 1960-тих.[3]
Филму је дата дозволу да се и даље приказује у Кини, око годину дана након почетка биоскопске дистрибуције. Потом, кинески цензори су направили бројне измене у филму, уклонивши 14 минута. Кинески званичници су сматрали да би поновна дистрибуција измењене верзије филма, уместо потпуне цензуре, утишало међународну реакцију и да је такође помогло њиховој кандидатури за домаћинство Олимпијских игара у Пекингу 2000.[4][5]
Збогом моја конкубино сматра се једним од најзначајнијих филмова покрета пете генерације који је привукао светску пажњу кинеских филмских редитеља.[6][7] Током 2005. године, филм је изабран за један од 100 најбољих филмова у глобалној историји од стране часописа Time.
Референце
^Elley, Derek (1993-05-20). „Farewell to My Concubine”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-08.
Braester, Yomi. Farewell My Concubine: National Myth and City Memories. In Chinese Films in Focus: 25 New Takes, edited by Chris Berry, 89–96. London: British Film Institute, 2003.
Kaplan, Ann. Reading Formations and Chen Kaige's Farewell My Concubine. In Sheldon Lu, ed., Transnational Chinese Cinema: Identity, Nationhood, Gender. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 1997.
Larson, Wendy. The Concubine and the Figure of History: Chen Kaige's Farewell My Concubine. In Sheldon Lu, ed., Transnational Chinese Cinema: Identity, Nationhood, Gender. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 1997; also published as Bawang bieji: Ji yu lishi xingxiang, Qingxiang (1997); also in Harry Kuoshu, ed., Chinese Film, ed. Bloomington: Indiana University Press, 2000.
Lau, Jenny Kwok Wah. Farewell My Concubine': History, Melodrama, and Ideology in Contemporary Pan-Chinese Cinema. Film Quarterly 49, 1 (Fall, 1995).
Lim, Song Hwee. The Uses of Femininity: Chen Kaige's Farewell My Concubine and Zhang Yuan's East Palace, West Palace. In Lim, Celluloid Comrades: Representations of Male Homosexuality in Contemporary Chinese Cinemas. Honolulu: University of Hawaiʻi, 2006, pages 69–98.
Lu, Sheldon Hsiao-peng. "National Cinema, Cultural Critique, Transnational Capital: The Films of Zhang Yimou." In Transnational Chinese Cinema, edited by Sheldon Lu, 105–39. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, page 199.
McDougall, Bonnie S. "Cross-dressing and the Disappearing Woman in Modern Chinese Fiction, Drama and Film: Reflections on Chen Kaige's Farewell My Concubine." China Information 8, 4 (Summer 1994): pages 42–51.
Metzger, Sean. "Farewell My Fantasy." The Journal of Homosexuality 39, 3/4 (2000): pages 213–32. Rpt. in Andrew Grossman, ed. Queer Asian Cinema: Shadows in the Shade. New York: Harrington Press, 2000, pages 213–232.
Xu, Ben. "Farewell My Concubine and Its Western and Chinese Viewers." Quarterly Review of Film and Television 16, 2 (1997).
Zang, Benzi. "Figures of Violence and Tropes of Homophobia: Reading Farewell My Concubine between East and West." Journal of Popular Culture: Comparative Studies in the World's Civilizations 33, 2 (1999): pages 101–109.
