Застава аутомобили је био српски произвођач аутомобила из Крагујевца. Најпознатији модели аутомобила које је произвела ова фабрика су фића, тристаћ, застава 101, југо и флорида. Рођенданом фабрике „Застава" сматра се 26. август 1953. године. Тада је у фабрици расписан референдум да се добит усмери у развој аутомобилске индустрије. Више од 96% запослених је подржало предлог и након тога је расписан референдум за избор најповољнијег понуђача и најквалитетнијег возила. На конкурсу је учествовало осам угледних произвођача аутомобила, међу којима су били Рено из Француске, Вилис из САД, Остин и Ровер из Енглеске, Фијат и Алфа Ромео из Италије.
Историја фабрике
Фабрика је почела са производњом 1940. године, када је за потребе Југословeнске војске произведено 400 камиона „шевролет“. Производња је настављена 1953. године када је у крагујевачкој фабрици укупно произведено 162 возила. Били су то џипови марке „вилис оверланд”.
1950те и 60те
Уговор о откупу лиценце са Фијатом потписан је 12. августа 1954. године, а три месеца касније почела је монтажа првих возила модела "АР-55","1400 БЈ" и "1100 Б".
Производња аутомобила „застава 750", популарнијег под називом „фића“ почела је 1955, а престала је 30 година касније. „Фића“ је развијен на бази "фијата 600 Д", са моторима од 600 и 750 кубика. „Фића“ одиграо је пресудну улогу у развоју аутомобилске индустрије у тадашњој Југославији. Укупно је произведено 923.487 „фића“. Између 1960. и 1962. Застава је произвела 613 примерака Фијата 1800/2100/2300, као замену за застарели модел 1400 БЈ. Поред „фиће“ Застава је од 1961. године почела да производи и "заставу 1300" (популарног "тристаћа") на основу италијанског „Фијата 1300". Укупно је до 20. децембра 1979. године произведено 201.160 „тристаћа“. Године 1968. производни капацитети фабрике проширени су на 85.000 возила годишње. Тиме је завршена прва фаза развоја ове фабрике аутомобила. Тада је Застава имала седам фабрика, пет у Крагујевцу и по једну у Македонији и на Космету.
Године 1961. Застава у оквиру своје фабрике аутомобила почиње производњу по лиценци лаког камиона Фиат 615, а годину дана касније и самостално развијене верзије Застава 620Б која је била доступна са различитим надградњама, сходно намени.
70-е
Стојадин, аутомобил који се уз мање измене производио од 1971. до 2008.
Производња првог сопственог возила средње класе, „заставе 101" почела је 15. октобра 1971. године и у нешто измењеном издању производио се до 2008. Милионити „кец“ произведен је 1991. године, а рекордна годишња производња била је 1979. када је са монтажних трака сишло 88.918 „стојадина“.
80-е
Серијска производња "заставе 128" популарне "осмице" почела је 1980. Укупно је произведено око 230.000 ових возила. „Застава 128" извозила се у расклопљеном стању у Египат а извоз је после вишегодишњег застоја поново обновљен фебруара 2006. са контингентом од 480 „осмица“.
Први аутомобил развијен потпуно самостално био је „југо 45", израђен је ручно 2. октобра 1980. године. „Југо“ се у досадашњем периоду производње производио са моторима снаге од 45, 55, 60 и 65 коњских снага, запремине од 1000 и 1100 кубика. „Југо“, иначе поред „фиће“ најпопуларнији Заставин модел у нешто измењеном издању производи се до 2008. под именом „корал 1.1“ и „корал ин“. „Југо“ је једини Заставин модел који има и кабриолет верзију. До 2000. године произведено је више од 750.000 ових возила. Овај аутомобил се између осталог извозио и у САД. Први „југо 55 ГВ“ за извоз у САД произведен је 9. септембра 1985. године а укупно је у ову земљу извезено 141.511 „југа“.
Југо, једини Заставин аутомобил који се продавао у САД
Модел "флорида" јавности је први пут представљен 1987. године а први овакав аутомобил сишао је са монтажних трака 2. октобра 1988. године и производио се све до 2008. Последњи модели „флориде“ производили су се под именом „флорида ин“ са мотором запремине 1300 кубика. До 2000. године произведено је тек негде око 25.000 „флорида“. Постојала је и верзија флориде са Пежоовимдизел мотором запремине 1.4 литара.
Од 1988. до 1994. године у Застави се производио и југо „уно“ базиран на истоименом „фијатовом“ моделу и у том периоду крагујевачка фабрика произвела је свега 2.620 ових возила.
Рекордна је била 1989. година када је у сопственом производном програму и индустријској корпорацији произведено 220.000 возила. Застава је тада имала 53.337 запослених а у њену производњу било је укључено 280 предузећа из 130 градова тадашње Југославије.
90-е и 2000-е
Југо флорида
Распад СФРЈ и економске санкције међународне заједнице, у периоду од 1992. до 1995. године представљају најтежи период у историји крагујевачке фабрике аутомобила. У циљу стварања мешовитог предузећа кроз сарадњу са неким већим произвођачем аутомобила, Застава активно преговара са неколико светских произвођача, међу којима су француски ПСА и Рено, као и јужнокорејски Даеву. Коначно се концентрише на преговоре за производњу новог модела марке Пежо. После вишегодишње стагнације, 1998. године долази до постепеног оживљавања производње и продаје, међутим такав тренд, као и предвиђено потписивање уговора са Пежоом, заустављени су 1999. године када је у бомбардовању разрушено готово 160.000 m² производних површина. Септембра исте године на обновљеним производним линијама са трака силазе први аутомобили када је обновљен и производни капацитет од 50.000 аутомобила годишње. Тај обим производње до данас није постигнут. Застава данас производи око 10.000 возила годишње и још увек је најпродаванији аутомобил у Србији. Осим аутомобила са локално произведеним моторима, са Заставиних трака силазе и Заставини модели са Пежоовим моторима, а у току је и развој пројекта модела Флорида са Пежоовим дизел-мотором. Нова нада за опоравак фабрике је уговор са „Фијатом“ потисан 2005. године о склапању и освајању производње модела "пунто" под називом "застава 10". Џенерал моторс и Застава су 2007. потписали су уговор о склапању Опел астре у Крагујевцу.
Застава је до данас произвела више од 4.100.000 возила од којих је 650.000 извезла у 76 земаља света.
Преузимање од стране Фијата
Застава 21. новембра2008. године престаје да постоји, име се мења у ФАС (Фијат аутомобили Србија), прекинута је производња Заставиних модела.
