Жоао VI (порт.João Maria José Francisco Xavier de Paula Luís António Domingos Rafael, 1767-1826) је био краљ Уједињеног Краљевства Португалије, Бразила и Алгарвеса (касније само краљ Португалије и Алгарвеса пошто је Бразил добио независност 1825) од 1816. до 1826. године.[1][2][3]
Његова мајка је 1777. године наследила трон Португалије. Жоаоов старији брат Жозе је умро 1788. у својој 18. години. Тада је Жоао постао престолонаследник и добио титулу принца Бразила. Године 1799. Жоао је као приц регент преузео власт у земљи од своје мајке, због њене болести.
У 1807, Португалију је напала Француска. На инсистирање Британије, краљевска породица је избегла у Бразил у пратњи Британске морнарице. Двор у егзилу је у том периоду пребачен у Рио де Жанеиро. Након смрти своје мајке, краљице Марије I, Жоао VI је 20. марта1816. постао краљ Португалије. Он је наставио да живи у Бразилу, кога је годину дана раније уздигао на ниво краљевства 16. децембра 1815.
Последица незадовољства у Португалији била је мирна револуција 24. марта1820, након чега се Жоао вратио у Португалију и напокон 1821. је прихватио нову владу Бразила. Ипак, 1822. године његов син и престолонаследник Педро је прогласио себе за независног цара Бразила. У међувремену, Жоао је имао проблема и са млађим сином Мигелом. Он је године 1821. и 1823. подизао буне против свог оца, што је резултовало његовим претеривањем из Португалије 1824. године.