PROFILBARU.COM

Жак Атали
Жак Атали
	Jacques Attali
Лични подаци
Датум рођења	1. новембар 1943. (81 год.)
Место рођења	Алжир, Француски Алжир
Образовање	Политехничка школа, Универзитет Париз-Дофин, Национална школа за администрацију, Mines ParisTech, Париски институт политичких наука, Лицеј Жансон-де-Саји
Званични веб-сајт
	www.attali.com

Жак Атали (фр. Jacques Attali; Алжир, 1. новембар 1943) француски је економиста, политички теоретичар, писац и филозоф, професор и бивши високи функционер у француској државној администрацији.

Некадашњи саветник Франсоаа Митерана, затим оснивач и први председник Европске банке за обнову и развој, тренутно је на челу непрофитне организације Планет фајнанс (PlaNet Finance) за борбу против сиромаштва кроз развој микрофинансирања.

Написао је педесетак књига и мањих есеја, међу којима су на српски преведени Бука: оглед о политичкој економији музике (2007), Криза, а после? (2010) и Кратка историја будућности (2010).

У гласању које су 2008. организовали амерички часопис Спољна политика (Foreign Policy) и британски часопис Проспект (Prospect) ушао је у избор 100 најутицајнијих светских интелектуалаца данашњице.^[1]^[2]

Биографија

Жак Атали је рођен 1. новембра 1943. у јеврејској породици у граду Алжиру. Након почетка рата у Алжиру, породица се 1956. године сели у Париз.

У Паризу Жак са својим братом близанцем Бернаром похађа Гимназију Жансон-де-Саји (Lycée Janson-de-Sailly), највећу јавну гимназију у Паризу, смештену у богатом 16. арондисману. Потом се уписује на врло престижну париску Политехничку школу (École polytechnique), на којој је дипломирао 1966. као студент генерације. Затим је докторирао економију и такође дипломирао на Институту за политичке науке и француској Националној школи за администрацију.

1970. постаје члан Државног савета Француске и објављује прве две књиге. Предаје економију на Универзитету Париз-Дофин (Université Paris-Dauphine), париској Политехничкој школи и француској Националној школи за мостове и путеве (École nationale des ponts et chaussées). 1979. учествује у оснивању међународне невладине организације Акција против глади (Action agains hunger / Action contre la faim).

Митерана први пут среће 1968. године, а тесну сарадњу започињу 1973. Када Митеран бива изабран 1981. године за председника Француске, за свог специјалног саветника именује Жака Аталија, који ће га између осталог представљати на самитима тадашње Г7.

1984. покреће европски научни програм Еурека (Eurêka). 1989. покреће међународни програм помоћи против катастрофалних поплава у Бангладешу. 1990. напушта политику и учествује у оснивању Европске банке за обнову и развој и постаје њен први председник.

1998. оснива непрофитну организацију Планет фајнанс (PlaNet Finance), која је присутна у 60 земаља света, и која саветује и обучава 10.000 институција за микрофинансирање.

Библиографија

Есеји

Analyse économique de la vie politique, PUF, 1973
Modèles politiques, PUF, 1974
L'anti-économique — са Марком Гијомом (Marc Guillaume) —, PUF, 1975
- Антиекономика (превела Бранислава Бујишић), Београд: Институт друштвених наука, Центар за економска истраживања, 1978
La parole et l'outil, PUF, 1976
Bruits, PUF, 1977
- Бука: оглед о политичкој економији музике (превела Елеонора Прохић), Београд: Библиотека XX век: Књижара Круг, 2007
La nouvelle économie française, Flammarion, 1978
L'ordre cannibale, Grasset, 1979
- Канибалски поредак: живот и смрт медицине (превео Радослав Путар), Загреб: Глобус, 1984
Les trois mondes, Fayard, 1981
- Три свијета (превео Маријан Ханжековић, поговор Франо Цетинић), Загреб: Глобус, 1984
Histoires du temps, Fayard, 1982
La figure de Frazer, Fayard, 1984
Au propre et au figuré, Fayard, 1988
Lignes d'horizon, Fayard, 1990
1492, Historique, Fayard, 1991
Économie de l'apocalypse : Trafic et prolifération nucléaire, Fayard, 1994
Chemins de sagesse, Fayard, 1996
Mémoires de sabliers, Éditions de l'Amateur, 1997
Le citoyen, les pouvoirs et dieu, Fayard, 1998
Pour un modèle européen d'enseignement supérieur, Stock, 1998
Dictionnaire du XXIe siècle, Fayard, 1998
Fraternités : Une nouvelle utopie, Fayard, 1999
Les Juifs, le monde et l'argent, Fayard, 2002
L'Homme nomade, 2003
La Voie humaine : Pour une nouvelle social-démocratie, Fayard, 2004
Raison et Foi, BNF, 2004
Portraits de micro entrepreneurs — са Мухамадом Јунусом (Muhammad Yunus) —, 2006
L'Avenir du travail (група аутора), Fayard, 2007
Amours — са Стефани Бонвисини (Stéphanie Bonvicini) —, Fayard, 2007
300 décisions pour changer la France, XO , 2008
La crise, et après ?, Fayard, 2008
- Криза, а после? (превела Елеонора Прохић), Хедоне, 2010
Dictionnaire amoureux du Judaïsme, Plon-Fayard, 2009
Le sens des choses, Éditions Robert Laffont, 2009
Une brève histoire de l'avenir (поновљено издање), Fayard, 2009
- Кратка историја будућности (превео Бојан Савић Остојић), Београд: Архипелаг, 2010
Sept leçons de vie : Survivre aux crises, 2010
Tous ruinés dans dix ans ? Dette publique : la dernière chance, Fayard, 2010
Phares. 24 destins, Fayard, 2010
Demain, qui gouvernera le monde ?, Fayard, 2011

Романи

La vie éternelle, Éditions Fayard, 1989
Le premier jour après moi, Éditions Fayard, 1990
Il viendra, Éditions Fayard, 1994
Au-delà de nulle part, Éditions Fayard, 1997
La femme du menteur, Éditions Fayard, 1999
Nouv'elles, Éditions Fayard, 2002
La Confrérie des Éveillés, Éditions Fayard, 2004
- Братство будних (превела Елеонора Прохић), Београд: Хедоне, 2009