Македонци у Републици Српској (мкд.Македонци во Република Српска) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.
Етнички Македонци су ове просторе почели да насељавају почетком 20. вијека. Иако их је већина дошла због посла, македонски досељеници остајали су трајно и започињали један нови живот.[1]Дуго времена нису имали никакво културно умјетничко друштво, око којег би се окупљали, али и поред тога, успјевали су сачувати свој језик и обичаје.[2]
У Републици Српској, постоји више удружење, која окупљају припаднике македонског народа, као и поштоваоце македонске, историје и културе, Кровно удружење је Удружење Македонаца Републике Српске. Удружење је основано 2002. године и окупља више од 170 чланова. Претеча овог удружења било је Удружење грађана српско-македонског пријатељства, које је неколико ентузијаста који воле Македонију, основало 2000. године. Циљ оснивања Удружења пријатељства био је јачање веза између Македоније и Републике Српске.[4]
Македонско удружење „Југ“ у Републици Српској је регистровано 26. априла2016. и представља друштвену организацију у којој добровољно удружени грађани презентују и представљају македонску културу, традицију и обичаје у Републици Српској и шире преко одржавања
разних културних, умјетничких и спортских догађаја.[5]
Етнички Македонци су поред званичног удружења на нивоу Републике Српске, основали и Културно друштво Македонаца „Вардар“ које дјелују у највећем граду Републике Српске, Бања Луци. Културно друштво Македонаца „Вардар“ редовно узима учешће на „Смотри националних мањина“, гдје кроз разне апекте представља македонски народ. Поводм дана „Устанка 11. октобар“ у Другом свјетском рату, у просторијама КДМ „Вардар“ организују се пригодне манифестације и обиљежавања овог датума.[6]
Удружења у складу са својим планом рада организују разна окупљања поводом великих празника као што је Илиндан (мкд.Илинден), национални празник македонског народа, као и многи други.[7]
Распрострањеност
Према актима које користе удружења Македонаца, припадници ове мањине су сви они који воде поријекло из Македоније и држављани су Републике Српске, у складу са Законом о правима националних мањина Републике Српске.[2]
Васко Јорданов, умјетник који се бави израдом старих македонских народних инструмената попут кавала, шупељке, гајди, зурле, дудука, и активно их промовише свирајући на њима у својој етно-групи "Белегзија".[12]
1Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.
.svg)
