Георгије (Гаврил Војновић, Рума, 1. јул 1829. — Сремски Карловци, 23. децембар 1881) био је епископ Српске православне цркве на престолу темишварских владика.
Живот
Епископ Георгије је рођен као Гаврил у лето 1829. године у Руми.[1]
Био је прво монах у манастиру Гомирју у Хрватској.[2] Године 1862. он је протођакон у Плашком.[3] Предавао је око 1865. године на Карловачкој православној богословији.[4] Јавља се 1867. и 1868. године протосинђел Георгије Војновић из Карловаца у друштву са колегом синђелом Иларионом Руварцем као пренумерант Утјешеновићеве књиге "Псалми Давидови".[5]
После избора сибињског митрополита Прокопија (Ивачковића) изабран на првој синодској седници за епископа темишварског. До избора за епископа био је архимандрит манастира Беочина. Хиротонисан је као протосинђел за епископа у Сремским Карловцима 16. септембра 1874. године, и на том трону провео до смрти 1881. године.[6]
Умро је у Сремским Карловцима 23. децембра 1881. године и сахрањен у карловачкој Саборној цркви.
Референце
- ^ http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom02.pdf
- ^ "Браство", Београд 1940.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", Беч 1862.
- ^ Никодим Милаш: "Аутобиографија",
- ^ Огњеслав Утјешеновић-Острожински: "Псалми Давидови", Беч 1868.
- ^ Слободан Костић: "Гробови епископа и грађана темишварских у православном српском Саборном храму темишварском 1757-1838. године, Темишвар 1938. године
Литература
