Егзотоксин је хемијкса супстанца коју излучују микроорганизми: бактерије, гљиве, алге и протозое. Ове супстанце су у стању да изазову изумирање ћелија организма или поремећај њихове функције. На тај начин настају многе болести.
Егзотоксини су ротеинске природе, па су због тога термолабилни. У дигестивном тракту, нарочито у желуцу, подлијежу денатурацији од стране хлороводоничне киселине. У организам се уносе парентерално. Јако су токсични. Јачина се изражава у облику ЛД 50 (најмања количина токсина која за најкраће вријеме убије 50 процената лабораторијских животиња, у експерименту под строго контролисаним условима).
Подела
Подела егзотоксина може се извршити на основу врсте ћелија на коју они делују. Тако нпр. неуротоксин делује на нервне ћелије, ентеротоксин на ћелије црева (ентероците), хематотоксин на ћелије крви, а цитотоксин на више типова ћелија.
Подела егзотоксина може се извршити и на основу њихове структуре: АБ токсини, мембрански токсини и суперантигени токсини.
АБ токсини
Састоје се из 2 подјединице:Б или везујуће (енгл.binding), која је већа и А (активне), која изазива дејство. У ову групу спадају токсини дифтерије, колере и тетануса.
АДП-рибозилтрансфераза. Преношење АДП-рибозе на протеин Г, активација аденил циклазе и синтеза цАМП-а, што изазива секрецију електролита и воде у лумен црева
Ова група токсина уништава биолошке мембране тако што буше отворе (поре) у њима или ензиматсли разлажу фосфолипиде ћелијских мембрана (делују као фосфолипаза). У ову групу спадају алфа токсин, кога секретују неке клостридије и листериолизин, кога секретју листерије.