PROFILBARU.COM

Дуго Село
Дуго Село;
	Центар Дугог Села
	Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Загребачка
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	10.494
Агломерација (2011.)	17.531
Географске карактеристике
Координате	45° 48′ 21″ С; 16° 14′ 16″ И / 45.80594513336164° С; 16.237824989009727° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Дуго Село Дуго Село на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Ненад Паниан
Поштански број	10370
Позивни број	+385 1
Регистарска ознака	ZG
Веб-сајт
	www.dugoselo.hr

Дуго Село је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 17.531 становника, а у самом насељу је живело 10.494 становника.^[1]

Географија

Град Дуго Село, који се простире на 51 квадратном километру чини низ насеља смештених у подножју Мартин Брега (висине 205 m), 20 километра источно од Загреба. Налази се у Загребачкој Жупанији. По попису из 2001. године у граду је живело 14.300 становника. Тада је градоначелник био Борис Махач

Становништво

Град Дуго Село

Број становника по пописима

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	14.300	9.969	8.192	6.219	5.096	4.296	4.088	4.220	4.055	4.294	3.694	3.060	2.423	2.271	2.094

напомене:

Настао из старе општине Дуго Село.

Дуго Село (насељено место)

Број становника по пописима

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	8.880	6.508	5.471	3.848	2.830	2.074	1.813	1.814	1.642	1.714	1.409	1.060	752	679	603

напомене:

Садржи податке за бивше насеље Шашковец које је од 1857. до 1900. било одвојено исказано.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Дуго Село је имало 6.508 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	5.567	85,54%
Срби	386	5,93%
Југословени	129	1,98%
Муслимани	76	1,16%
Албанци	71	1,09%
Црногорци	21	0,32%
Македонци	19	0,29%
Словенци	19	0,29%
Мађари	18	0,27%
Роми	10	0,15%
Украјинци	7	0,10%
Чеси	4	0,06%
Словаци	3	0,04%
Бугари	2	0,03%
Пољаци	2	0,03%
Руси	2	0,03%
остали	6	0,09%
неопредељени	114	1,75%
регион. опр.	3	0,04%
непознато	49	0,75%
укупно: 6.508

Историја и економија

Дуго Село се развијало вековима уз раскрсницу железничких пруга Загреб — Копривница и Загреб — Славонски Брод.

Од почетка овог века већина људи овог краја бави се пољопривредном производњом. Осим ратарства, данас је посебно развијено виноградарство и воћарство на падинама Мартин Брега. Но, на самом почетку века развијају се и индустријске дјелатности. Тада су изграђени погони за производњу цигле, дрвне грађе, пекарских производа, а касније и за производњу метала..

Од произвођачких делатности најразвијенија је производња пекарских производа, и индивидуална пољопривредна производња.

Култура

КУД «Препород» је средишња културна установа Дугог села. Настало јр 1907. године као Црквено певачко друштво, данас се састоји од фолклорне и тамбурашке секције, женске вокалне групе «Коледарице» и глумачке групе.

Традиционалне «Дугоселске јесени» одржавају се уочи 11. новембра – на Мартиње кад се обележава и Дан града Дугог Села.

Види још

Референце

^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.