Дуги оток (раније Темпли по темпларима који су ту били[1]) је острво у Јадранском мору. Припада Хрватској. Припада задарској острвској групи севернодалматинских острва. Површина острва износи 124 км², дужина 43 км, а максимална ширина 4,6 км. На острву живи 2873 становника.
Дуги оток - западна обала
Географија острва
Пружа се у смеру северозапад—југоисток, у низу у којем је северније острво Молат, а јужније Корнат. Највиши вврх острва је Вела стража (338 м). На острву се налазе кршка поља Вело језеро, Арњево поље, Стивање поље, Сридње поље и др.; многобројне пећине (Страшна пећ, Козја пећ, Вели бадањ, Црвене рупе и Пећина). На острву нема извора ни водених токова. Јужни је део острва камењар, средњи и западни обрастао је шикаром, а местимично има и шуме. Западна је обала врло стрма и висока, а уз обалу су многобројна острвца (Голац, Бршћак, Магарчић, Мали и Велики Планатак, Утра, Мртовњак, Лушки, Кркнета, Лагнићи, Межањ, Катина ...). Становништво се бави земљорадњим, виноградарством, узгојем маслина, риболовом и сточарством.
Дуги оток има неколико домаћих дневних трајектних и бродских веза са Задром, и сезонску везу с Анконом. Веће луке су трајектне луке у Брбињу и Заглаву, и луке у местима Сали и Божава. Сва насеља повезана су острвским путем којом саобраћа и локална аутобусна линија.
Знаменитости
Острво има много природних лепота, а посебно се истиче Парк природе Телашћица на јужном делу острва, велико и мало језеро код Жмана, увала Солиншћица и увала Сахарун. Има доста историјских остатака (укључујући и праисторијске). На острву се налазе 3 језера (два периодичка слатка и стално слано у Телашћици). У близини острва се налази много мањих острваца и стена. У непосредној је близини и Национални парк Корнати.
У новије вријеме покушава се оживјети занимање за пећину Страшна пећ која се налази крај насеља Савар на надморској висини од 70 m.
Историја
Дуги оток спомиње Константин Порфирогенет средином 10. века под именом Pizuh. У 10-11. веку оток се у исправама назива Инсула Тилагус (назив сачуван у имену залива Телашћице). Име Велико острво забележено је први пут глагољицом 1460. На истакнутим врховима по острву налазе се остаци илирских утврђених насеља и камени гробни хумци. На превлаци Мала проверса био је простран римски ладањски дворац (вилла рустица), делом истражен и конзервиран. Из старохрватског раздобља сачувале су се у циелости или деломично, црквице, старе кућице и гробови.
