Драган Стојановић

Драган Стојановић
Лични подаци
Датум рођења(1945-04-13)13. април 1945. (79 год.)
Место рођењаБеоград, ДФ Југославија
Књижевни рад
Период1972–
Најважнија делаДвојеж
Злочин и казна
Ћерка шпанског борца
Тамна пучина
Рајски ум Достојевског
Лепа бића Иве Андрића
Енергија сакралног у уметности
НаградеАндрићева награда
Награда „Бескрајни плави круг”
Награда „Ђорђе Јовановић”
Награда „Никола Милошевић”

Драган Стојановић (рођен 13. априла 1945. у Београду) српски је писац, преводилац и редовни професор на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду.[1]

Добитник је Андрићеве награде за 2018. годину.[2] За роман Тамна пучина добио је Награду „Бескрајни плави круг”[3] и Награду „Бранко Ћопић”[4].

Награде

  • Прва награда Националне комисије за UNESCO 1968, за текст Моћ и немоћ науке (објављен у часопису Гледишта, јун-јул 1968).
  • Прва награда Студентског културног центра у Београду, за збирку песама Олујно вече, 1971.
  • Награда за есеј листа Наша борба, за књигу Рајски ум Достојевског, за 1994.
  • Награда „Ђорђе Јовановић”, за књигу Лепа бића Иве Андрића, 2003.
  • Награда „Веселин Лучић”, за збирку приповедака Месеци, најбоље уметничко дело настало на Универзитету у Београду.
  • Награда „Никола Милошевић”, за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, за књигу Енергија сакралног у уметности, 2010.
  • Андрићева награда, за збирку прича Ћерка шпанског борца, 2018.[1]
  • Награда „Бескрајни плави круг”, за роман Тамна пучина, 2020.[5]
  • Награда „Бранко Ћопић”, за роман Тамна пучина, 2020.

Дела

Романи

  • Двојеж (1995)
  • Злочин и казна (1996)
  • Бензин (2000)
  • Океан (2005)
  • Уредник од искуства (2009)
  • Тамна пучина (2020)

Збирке приповедака

  • Светска књижевност. Научно проверене приповести у којима се износи истина о разним питањима а нарочито о љубави, разврстане у четири књиге (1988)
  • Месеци (2007)
  • Ћерка шпанског борца (2018)

Збирке песама

  • Олујно вече (1972)
  • Сл. Четири песме о Сл. (1992)
  • Године (2006)
  • Није то све (2007)
  • Сито (2015)

Теоријске и критичке студије и есеји

  • Феноменологија и вишезначност књижевног дела : Ингарденова теорија опализације (1977)
  • Читање Достојевског и Томаса Мана (1983)
  • Иронија и значење (1984)
  • О идили и срећи : хелиотропно лутање кроз сликарство Клода Лорена (1991)
  • Рајски ум Достојевског (1994)
  • Парадоксални класик Томас Ман (1997)
  • Лепа бића Иве Андрића (2003)
  • Поверење у Богородицу (2007)
  • Енергија сакралног у уметности (2010)
  • Швејк хоће да победи (2014)
  • Писмо о поезији : о пет песама Борислава Радовића (2016)
  • Свечани час приповести : Јосиф и његова браћа (2018)

Преводи

  • Томас Ман, Доктор Фаустус
  • Волфганг Милер-Лаутер, Дијалектика идеја Достојевског
  • Фридрих Шлегел, Иронија љубави
  • Јирген Хабермас и Јозеф Рацингер, Дијалектика секуларизације
  • Готфрид Бен, Роман фенотипа

Чланци

ТВ гостовања

Референце

  1. ^ а б „Драган Стојановић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 20. 2. 2021. 
  2. ^ „Драгану Стојановићу уручена награда Иво Андрић”. Б92. 11. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  3. ^ „Додељена књижевна награда „Бескрајни плави круг“”. Матица српска. Приступљено 4. 1. 2021. 
  4. ^ Наградe из Фонда Задужбине Бранка Ћопића за 2020. годину (САНУ, приступљено 10. октобра 2021)
  5. ^ Ćirić, Dejan (24. novembar 2020). „Nagrada Matice srpske „Beskrajni plavi krug“ za Dragana Stojanovića”. 24sedam. Приступљено 20. 2. 2021. 

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!