Кошарком је почео да се бави 1987 године у Спартаку из Суботице. Године 1989. сели се у Бачку Тополу са породицом где 1990. године дебитује у сениорској конкуренцији за КК Еђшег. Сезону 1991/92. игра за јуниорску селекцију Работничког из Скопља другу Македонску лигу. Следи позив из Спартака где проводи две сезоне углавном не добијајући шансу. На позив свог оца Јанка Луковског 1994. године прелази у Војводину у којој доживљава афирмацију.
Након једне сезоне у Војводини 1995. године прелази у Партизан као један од најперспективнијих плејмејкера у земљи. Године 1996. осваја првенство Југославије и бронзану медаљу са младом репрезентацијом на Европском првенству.
Године 1997. поново осваја првенство са Партизаном а добија и признање за МВП-ја финала плеј-офа. Исте године осваја бронзану медаљу са младом репрезентацијом на Светском првенству у Аустралији. То првенство завршава као други играч, први асистент и други стрелац. Наредну сезону осваја друго место у домаћем првенству и игра фајнал фор Евролиге са Партизаном (1998). Исте године дебитује у А репрезентацији са којом осваја златну медаљу на Светском првенству у Атини.
Године 2001. у октобру добија позив од француског клуба По Ортеза из Поа. Потписао је уговор на три недеље, а остао три године. За те три године постао је љубимац навијача. Одужио им се изванредним играма. Са Ортезом осваја Куп 2002. и 2003. и Првенство 2003. и 2004. Године 2003. добија признање МВП француског првенства, МВП купа и МВП француског Ол-стара.
У децембру 2004. године после повреде и операције због које паузира шест месеци потписује за грчки Македоникос са којим игра финале УЛЕБ купа.[2] Године 2005. прелази у украјински Кијев где остаје једну сезону и игра финале ФИБА купа. Године 2006. прелази у Паниониос из Атине и игра ФИБА куп. Те сезоне следи нова тешка повреда, операција и нових шест месеци паузе. Године 2007. потписује за некадашњег првака Европе славни Лимож из Француске у ком, у децембру 2009. године, завршава играчку каријеру.
