Дипломатски архив Министарства спољних послова Републике Србије, познатији као Дипломатски архив, средишња је архивска институција одговорног министарства у Србији смештена у Београду задужена за архивирање дипломатске грађе. Грађа у Дипломатском архиву номинално је доступна истраживачима 30 година након њеног настанка.[1] Архивски материјал који се чува у овој институцији посебно је значајан за разумевање историје периода Хладног рата, због истакнуте улоге СФР Југославије у Покрету несврстаних земаља што привлачи и бројне иностране истраживаче тог периода.[2]
Историја
Краљевина Југославија
Архив је основан 5. маја 1919. године декретом Министарства спољних послова новоосноване Краљевине.[3] Нова архивска јединица наследила је ранију документацију и библиотеке министарстава спољних послова Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе. Најстарији документ у новом архиву био је службени савезнички уговор између Кнежевине Србије и Кнежевине Румуније из 1868. године.[4] Стручна комисија основана је у архиву 1924. године са циљем прегледа докумената везаних за стварање нове уједињене југословенске краљевине, чиме се додатно професионализовао архивски рад.[3] Од 5. априла 1930. године нови закон о дипломатском архиву одредио је институционалне фондове и поступке.[3] 10. августа 1939. године архив је премештен у Историјско одељење, али је даљи развој нагло прекинут инвазијом на Југославију 6. априла 1941., насиљем и уништавањем у оквиру Другог светског рата у Југославији и преносом дипломатских докумената у нацистичку Немачку, а касније и у Совјетски Савез.[3] Већ 1940. године израђени су обимни планови за евакуацију архива и категоризацију докумената према важности како би се заштитили највреднији материјали.[5] Након капитулације Југославије 17. априла 1941. године, Историјсо одељење престало је са радом на четири године.[5] Делови архива су уништени, док су други материјали заплењени и пребачени у Аустрију, укључујући у Државни војни архив у Бечу, као и у покрајинске архиве у Клагенфурту и Грацу.[5] Део југословенских архива послан је и у Централни архив Рајха у Потсдаму.[5]
СФР Југославија
Након ослобођења Београда и успоставе Демократске Федеративне Југославије, Историјсо одељење поново је започело са радом у марту 1945. године.[3] Од марта 1945. до средине 1949. године, његов је примарни фокус био на поврату докумената однесених из земље током Другог светског рата.[3] 1949. године, након сукоба Тито–Стаљин, архив је затворен, а документи су премештени у изолованије делове земље.[3] Рад је поново започео крајем 1957. године у Дубровнику, у старом бенедиктинском манастиру светог Јакова.[3] 1960. године архив се вратио у Београд, где је од 1961. отворен за научна истраживања.[3]
СР Југославија & Србија и Црна Гора
Након распада Југославије, Југословенских ратова и накнадног потписивања Споразума о питањима сукцесије бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, прва група истраживача из Архива Републике Словеније у Љубљани поново је посетила архив 2003. године.[6]
Од 2006.
Србија је поново стекла пуни суверенитет након распада државне заједнице Србије и Црне Горе који је уследио као резултат референдума о независности Црне Горе 2006. године. Данас је за приступ дипломатском архиву страним држављанима потребно одобрење директно од министра спољних послова, док српски држављани морају добити дозволу од главног секретара.[3]
Извори
