Године 1466. Симеон је успеио свргунути Марка II и доћи на место патријарха након што је османлијским властима доставио 2000 златника. Симеоново се на том месту задржао кратко. На интервенцију Маре Бранковић код Мехмеда он је свргнуо Симеона, и на трон патријарха вратио Дионисија.[4]
Највероватнији датум Дионисијевог постављања је крај 1466. године, с обзиром да је Дионисије 15. јануара 1467. потписао указ којим Свети синод лишава Георгиоса Галесиотеса и Мануела Цхристонyмоса свих црквених дужности. Та два племића су, међутим, брзо повратили свој утицај и постали жестока опозиција Дионисију, који је такођер на себе навукао и Симеонове присташе.[5]
Дионисије је на месту патријарха био све до краја 1471. године када га су противници оптужили да се накратко био преобратио на ислам те да је тада био обрезан. Свргнут је и поново је враћен Симеоно.[6]
Након свргавања 1471. године, Дионисије се повукао у манастир Икосифиниса у Драми. У јулу 1488. је поновно изабран за патријарха. Поново је свргнут 1490. године. Умро је две године касније 1492. године.