Дидма је био град у античкој Грчкој, који се налазио у данашњој Турској, у близини данашњег града Дидим. Град је био познат по свом храму Аполону, који је био један од највећих и најпознатијих храмова у античкој Грчкој.[1]
Храм Аполону у Дидими је био изграђен у 8. веку пре нове ере и био је посвећен богу Аполону. Храм је био један од највећих и најимпресивнијих храмова у Грчкој, са димензијама од око 120 x 60 метара. Храм је имао и неке од највећих стубова у Грчкој, који су били високи око 20 метара. Након што је хришћанство прогласено за званичну религију Римског царства у 4. веку н.е., многи пагански храмови, укључујући и храм Аполону у Дидми, претворени су у хришћанске цркве.
Дидма је био важан верски центар у античкој Грчкој и привлачио је многе ходочаснике и туристе. Поред храма, град је имао и друге знаменитости, укључујући позориште, гимназију и библиотеку. Дидма је такође била место где су римски гувернери спроводили судске процесе и давали пресуде. Судије су седеле у градском позоришту, које је било градска зграда и седиште градске управе.
Током времена, Дидма је претрпео неколико разарања и преправки, а данас се очувани остаци храма Аполону сматрају једним од најзначајнијих археолошких налазишта у Турској. Дидима и његов храм Аполону и даље привлаче посетиоце из целог света због своје историјске важности и архитектонског достигнућа.
Референце
^Weber, U. (2020). Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart, p. 11. 14. 60-64. 105.
Литература
Jan Breder, Helga Bumke: Die Kulte von Didyma im Licht neu entdeckter Bauten In: Antike Welt. 2016/2, p. 52–60.
Helga Bumke, Jan Breder, Ivonne Kaiser, Bettina Reichardt, Ulf Weber: Didyma. Bericht über die Arbeiten der Jahre 2010-2013. In: Archäologischer Anzeiger. 2015/1, p. 109–172.
Helga Bumke: Aktuelle Forschungen in Didyma. In: Anatolien - Brücke der Kulturen. 2015, p. 325–343.
Joseph Fontenrose, 1988. Didyma. Apollo's Oracle, Cult and Companions, (Berkeley). Catalogue of Didyman inquiries and responses, translated.
Andreas E. Furtwängler, Didyma: Ein Überblick über die jüngeren Forschungen. In: Colloquium Anatolicum 8, 2009, p. 1-21.
Glenn Maffia, 2018. Faint Whispers from the Oracle.
H. W. Parke, 1985. The Oracles of Apollo in Asia Minor.
Emmanuel Pontremoli, Bernard Haussoullier, 1904. Didymes. Fouilles de 1895 et 1896.
Stefan Pülz, 1989. Untersuchungen zur kaiserzeitlichen Bauornamentik von Didyma, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 35.
Alfred Rehm, 1958. Die Inschriften, Didyma 2.
Klaus Tuchelt, 1973. Vorarbeiten zu einer Topographie von Didyma, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 9.
Klaus Tuchelt, 1991. Branchidai-Didyma.
Walter Voigtländer, 1975. Der jüngste Apollontempel von Didyma. Geschichte seines Baudekors, Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul Beiheft 14.
Ulf Weber: Der Altar des Apollon von Didyma. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Istanbul. vol. 65, 2015, p. 5–61.
Ulf Weber, 2020. Das Apollonheiligtum von Didyma - Dargestellt an seiner Forschungsgeschichte von der Renaissance bis zur Gegenwart.
Theodor Wiegand, Hubert Knackfuß, 1941. Die Baubeschreibung, Didyma 1 (The prime archaeological report).
