Ричи је најпознатији као творац програмског језика C, кључни програмер у развоју јуникс оперативног система и као коаутор дефиниционе књиге за C, C програмски језик (књига), опште познате као К&Р (према ауторима Кернигену и Ричију).
Ричијев изум C-а и његова улога у развијању јуникса упоредо са Кен Томпсоном, поставили су га као важног пионира модерног рачунарства. Це језик је данас широко распрострањен у развијању апликација и оперативних система, његов утицај је видљив и у модерним програмским језицима као што су C++ и C#. Јуникс је такође био утицајан, успостављајући концепте и принципе који су сада у темељима рачунарства. Популарни оперативни систем Линукс и његови алати су наследници Ричијевог рада, а Windows оперативни систем укључује јуникс компатибилне алате и C компајлере за програмере.
Ричи је изјавио да је креирање језика C „изгледало као добра ствар за урадити“ и да би било ко други на истом месту у исто време урадио ту исту ствар, међутим његов колега из Бел лабса Бјарне Строуструп творац C++ је рекао „да је Денис одлучио да утроши ту декаду на тајанствену математику, јуникс би био мртворођенче“.
Пратећи успех јуникса, Ричи је наставио истраживања у оперативним системима и програмским језицима, доприносећи у Плану 9 и Инферно оперативном систему као и Лимбо програмском језику.
Награде
Тјурингова награда
Године 1983. Ричи и Кен Томпсон заједно су добили Тјурингову наградуза њихово развијање теорије генеричких оперативних система и посебно за имплементацију јуникс оперативног система. Ричијево предавање поводом Тјурингове награде било је насловљено „Приказ истраживања софтвера“ (енгл.Reflections on Software Research).
Национална медаља за технологију
Дана 27. априла 1999. Томпсон и Ричи заједнички су добили Националну медаљу за технологију за 1998. од председника САДБила Клинтоназа копроналазак јуникс оперативног система и Це програмског језика који су заједно довели до великог напретка у рачунарском хардверу, софтверу и мрежним системима и стимулисали раст целокупне индустрије и тиме повећали америчку предност у информатичком добу.[7][8]
Смрт
Ричи је пронађен мртав 12. октобра 2011. у 70. години у својој кући у Беркли Хајтсу у Њу Џерзију, где је живео сам.[3] Прве вести о његовој смрти стигле су од његовог бившег колеге Роба Пајка.[4][5][9] Он је био слабог здравља током неколико година након лечења од рака простате и срчаних болести.[3][4][10][11] Вест о Ричијевој смрти била је у великој мери засенчена медијским извештавањем о смрти саоснивача ЕплаСтива Џобса, која се догодила недељу дана раније.[12]
Наслеђе
Након Ричијеве смрти, рачунарски историчар Пол Е. Серузи је изјавио:[13]
Ричи је био испод радара. Његово име уопште није било познато, али... да имате микроскоп и можете да гледате у компјутер, видели бисте његово дело свуда унутра.
У интервјуу убрзо након Ричијеве смрти, дугогодишњи колега Брајан Керниген рекао је да Ричи никада није очекивао да ће C бити толико значајан.[14] Керниган је за Њујорк тајмс рекао да „Алати које је Денис направио — и њихови директни потомци — покрећу скоро све данас.“[15] Керниген је подсетио читаоце колико су важну улогу имали C и Јуникс у развоју каснијих пројеката високог профила, као што је iPhone.[16][17] Уследила су и друга сведочења о његовом утицају.[18][19][20][21]
Размишљајући о његовој смрти, коментатор је упоредио релативни значај Стива Џобса и Ричија, закључујући да је „[Ричијев] рад играо кључну улогу у покретању технолошке револуције у последњих четрдесет година — укључујући технологију на којој је Епл наставио да гради своје богатство.“[22] Други коментатор је рекао: „Ричи је, с друге стране, изумео и коизумео две кључне софтверске технологије које чине ДНК ефективно сваког појединачног рачунарског софтверског производа који користимо директно или чак индиректно у модерном добу. То звучи као необична тврдња, али је заиста истина.”[23] Један други је рекао, „многи у рачунарској науци и сродним областима знали су за Ричијев значај за раст и развој, свега што има везе са рачунарством, ...”[24]
Од 21. децембра 2018. године једна улица у Београду носи његово име.[29][30]
Надимци
Денис Ричи је често познат као "dmr" (његова имејл-адреса у Бел лабораторијама) у разним Јузенетњузгрупама (енгл.Usenet newsgroups (као што је нпр. comp.lang.c).
^„Dennis Ritchie”. Computer History Museum. Архивирано из оригинала 3. 1. 2015. г. Приступљено 5. 1. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абвгдLohr, Steve (12. 10. 2011), „Dennis Ritchie, Programming Trailblazer, Dies at 70”, The New York Times, Приступљено 13. 10. 2011, „Dennis M. Ritchie, who helped shape the modern digital era by creating software tools that power things as diverse as search engines like Google and smartphones, was found dead on Wednesday at his home in Berkeley Heights, N.J. He was 70. Mr. Ritchie, who lived alone, was in frail health in recent years after treatment for prostate cancer and heart disease, said his brother Bill.”
^ абв„Unix creator Dennis Ritchie dies aged 70”. BBC News. 13. 10. 2011. Приступљено 14. 10. 2011. „Pioneering computer scientist Dennis Ritchie has died after a long illness. ... The first news of Dr Ritchie's death came via Rob Pike, a former colleague who worked with him at Bell Labs. Mr Ritchie's passing was then confirmed in a statement from Alcatel-Lucent which now owns Bell Labs.”
^ абPike, Rob (12. 10. 2011), (untitled post to Google+), Приступљено 14. 10. 2011, „I just heard that, after a long illness, Dennis Ritchie (dmr) died at home this weekend. I have no more information.”
^Campbell-Kelly, Martin (13. 10. 2011), „Dennis Ritchie obituary”, The Guardian, Приступљено 13. 10. 2011, „Dennis MacAlistair Ritchie, computer scientist, born 9 September 1941; died 12 October 2011”
^Prasad, Shishir (4. 11. 2011). „No one thought 'C' would become so big: Brian Kernighan”. Forbes India. Архивирано из оригинала 29. 10. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2011. „Q Did Dennis Ritchie or you ever think C would become so popular? [Kernighan] I don't think that at the time Dennis worked on Unix and C anyone thought these would become as big as they did. Unix, at that time, was a research project inside Bell Labs.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Myths of Steve Jobs”. Deccan Herald. 28. 11. 2011. Архивирано из оригинала 27. 7. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2011. „Dennis Ritchie, the inventor of the C language and co-inventor of the Unix operating system, died a few days after Steve Jobs. He was far more influential than Jobs.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Cardinal, David (2. 11. 2011). „Dennis Ritchie, creator of C, bids "goodbye, world"”. Extreme Tech. Приступљено 28. 11. 2011. „The book came off the shelf in service of teaching another generation a simple, elegant way to program that allows the developer to be directly in touch with the innards of the computer. The lowly integer variable—int—has grown in size over the years as computers have grown, but the C language and its sparse, clean, coding style live on. For that we all owe a lot to Dennis Ritchie.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Dennis Ritchie and John McCarthy: Dennis Ritchie and John McCarthy, machine whisperers, died on October 8th and 24th respectively, aged 70 and 84”. The Economist. 5. 11. 2011. Приступљено 28. 11. 2011. „NOW that digital devices are fashion items, it is easy to forget what really accounts for their near-magical properties. Without the operating systems which tell their different physical bits what to do, and without the languages in which these commands are couched, the latest iSomething would be a pretty but empty receptacle. The gizmos of the digital age owe a part of their numeric souls to Dennis Ritchie and John McCarthy.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„The Strange Birth and Long Life of Unix”. Newswise. 23. 11. 2011. Приступљено 28. 11. 2011. „Four decades ago, Ken Thompson, the late Dennis Ritchie, and others at AT&T's Bell Laboratories developed Unix, which turned out to be one of the most influential pieces of software ever written. Their work on this operating system had to be done on the sly, though, because their employer had recently backed away from operating-systems research.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)