Поникавши у Сао Паулу, за сениорски тим је дебитовао са 17 година, учествујући на Копа КОНМЕБОЛ-у и освојивши га 1994. године.
Године 1998. оборио је рекорд по висини трансфера. Бетис је за његов трансфер из Сао Паула издвојио 21,5 милиона фунти.[1] За Бетис игра редовно, међутим клуб 2000. године испада у Сегунду, па одлази на позајмицу неколико месеци у Фламенго. У Бетис се враћа јануара 2001. и наставља са стандардним наступањем за клуб. Ипак, сезоне 2004/05. Денилсон све ређе и слабије игра, иако Бетис остварује све боље резултате.
Након све ређих игара у Бетису, Денилсон прелази у Бордо 2005. године. У Бордоу је одиграо само једну сезону. И поред тога што је редовно играо и помогао клубу да се домогне другог места у лиги, Бордо није могао да задовољи Денилсонове захтеве за плате. Денилсон је отишао у арабијскиАл Наср и тамо провео неколико месеци.
Након Ал Насра је отишао у Далас, а потом и у Палмеирас. У Палмеирасу се надао да ће се препородити код тренера Вандерлеј Луксембурга, и да ће вратити свој најбољи фудбал који је имао. Међутим, Денилсон је углавном улазио са клупе, али и поред тога помогао Палмеирасу да заузме 4. место у лиги на крају сезоне. Након те сезоне, био је на проби у Болтону, а био је још и у Итумбиари, Хаифонгу и Кавали, након чега је завршио каријеру.
Репрезентативна каријера
Денилсон је за репрезентацију Бразила дебитовао против Камеруна у новембру 1996. са 19 година. Са Бразилом је 1997. освојио Куп конфедерација и Копа Америку, у финалу Копа Америке је против Боливије постигао гол и уписао две асистенције.[2] Играо је на Светском првенству 1998. и 2002. На Светском првенству 1998. је са Бразилом заузео друго, а 2002. прво место. На оба Светска првенства је улазио са клупе на утакмицама.
