Пример двокружног гласања. Двокружно гласање представља два круга гласања, а само два кандидата долазе до другог круга.
Двокружни систем, познато и као отицањско гласање, други гласачки листић или балотаж, је једно-победнички већински изборни систем која се користи за бирање једног кандидата, где бирачи дају један глас за свог кандидата. Избори обично иду у други круг само ако у првом кругу ниједан кандидат није добио већину гласова (више од 50%) или барем неки други прописани проценат.[1] У другом кругу, обично би само два кандидата која су добила највише гласова у првом кругу, или они кандидати који су добили изнад прописаног процента гласова, били кандидати. Сваки преостали кандидат може слободно да се повуче из другог круга.
Двокружни систем се широко користи у избору законодавних тела и директно изабраних председника, као и у другим контекстима, као што је избор вођа политичких странака или унутар предузећа.
Други круг гласања мора се одржати након што има довољно времена за пребројавање и верификацију резултата првог круга. Други кругови се могу одржати истог дана у мањим срединама или до три месеца касније, као у америчкој држави Џорџија.
Пример
Замислите да Србија има референдум да одлучи где ће јој бити главни град. У овом измишљеном примеру, нек цело изборно тело Србије од 100 људи живи у само 4 града: Београду, Краљеву, Приштини и Нишу, и да сви желе да живе што је ближе главном граду што је то могуће.
Кандидати за главни град су:
Београд, највећи град у држави, са 42% бирача, али је далеко од других градова.
У првом кругу гласања, сви бирају само једну преференцу. Ако ни једна опција не добија апсолутну већину (50%+1 глас), две најпопуларније опције иду у други круг гласања. Овај систем се тренутно користи на председничким изборима у Србији.
