штит подељен на три дела: 1. на црвеном, сребрни крст са четири огњила, окренутим ка споља, 2. шаховница са црвено-сребрним пољима, 3. на плавом, сребрни полумесец окренут ка горе са три златне шестокраке звезде изнад њега.
Грб нове државе је први пут замишљен у закључку министарског већа (владе) од 22. децембра 1918:
Као државни грб бит ће бијели двоглави орао, који имаде на прсима штит, подијељен у два мања поља. На десном је пољу црвени крст с четири С на бијелом пољу (грб Србије). Лијева половица грба имаде шаховску плочу, бијело-црвено са 20 четворина (хрватски грб). Доње мање поље предочује грб старе Илирије (Словеније): на плавом пољу бијели полумјесец окренут према горе, а између његових кракова бијела звијезда са 5 пера [sic].
Грб краљевине СХС на згради Поште у Палмотићевој улици, Београд
Грб је Краљевине Двоглави Бели Орао у полету на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавога Белог Орла стоји Круна Краљевине. На прсима орла је штит, на коме су грбови, српски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на плавом штиту три златне шестокраке звезде. Испод тога бели полумесец.
Главна измена (у односу на грб Краљевине Србије) је у томе што је штит подељен на три дела, од којих један заузима штит грба Краљевине Србије (бели крст са четири оцила на црвеној позадини), један део грб Хрватске (шаховско поље са наизменичним пољима беле и црвене боје) а Словенију је у почетку представљао грб илирског покрета (шестокрака златна звезда изнад сребрне траке-месеца, на тамно плавом пољу, види и Илирски грб). Касније је та једна звезда замењена са три златне звезде грофова Цељских. Грб је "дефинитивно састављен и примљен" у мају 1922.[1]
Галерија
Краљевски грб Краљевине СХС/Југославије (1918–1921)
