Грб Бање Луке

Бања Лука
Верзије
Средњи грб
Велики грб
Детаљи
НосилацГрад Бања Лука

Грб Бање Луке је званични симбол Бање Луке и постојан је у три нивоа — као основни или мали, средњи и велики грб.

Бања Лука има доста младу хералдичку историју, чији се почеци назиру у првој половини 20. вијека кад долази до првог неуспјелог покушаја успостављања градског хералдичког знамења. Град први пут добија званично знамење за вријеме Социјалистичке Југославије и оно опстаје све до 1992. године, кад Бања Лука у условима распада државе и рата у БиХ спроводи конкурс, на којем је изнађен нови грб града који је био званични симбол све до 2013. године. Тада је Уставни суд Републике Српске прогласио бањолучки грб неуставним због повреде принципа конститутивности народа и равноправности грађана, а Бања Лука почиње потрагу за новим грбом. Након четири неуспјела покушаја изналажења, почетком 2017. године град је усвојио нови тростепени грб, рад архитекте Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића.

Употреба грба Бање Луке је регулисана статутом града и посебним градским прописима који детаљно уређују и санкционишу употребу грба у различитим приликама и мјестима.

Блазон

Грб Града Бања Лука користи се у три нивоа — као основни или мали, средњи и велики грб. Статутом Града Бања Лука, овај симбол града је дефинисан на начин представљен испод.[1]

Основни грб

Блазон основног грба:

Средњи грб

Блазон средњег грба:

Велики грб

Блазон великог грба:

Употреба

Употреба и заштита грба Бање Луке је уређена Статутом Града[2][1] и „Одлуком о употреби симбола Града Бања Лука”.[3] Нормативни оквир за уређивање тематике градског грба представља „Закон о локалној самоуправи” Републике Српске који прописује да „[...] облик, садржај и употреба симбола уређују се статутом јединице локалне самоуправе у складу са законом”.[4]

Према Одлуци о употреби, симболи Града не смију се оштећивати, нити употребљавати непримјерено, недолично, на начин који вријеђа јавни морал и достојанство грађана Бање Луке, и могу се употребљавати само у облику, са садржином и на начин предвиђен Статутом и Одлуком о употреби. За употребу је потребно одобрење надлежног органа и ниједан субјекат не може користити симболе Града, уколико му то није одобрено, на начин прописан Одлуком о употреби. Рјешењем којим се одобрава употреба симбола Града утврђује се, између осталог, и намјена, услов коришћења и рок важења, као и друга ограничења која одговарају употреби симбола Града у конкретном случају. О употреби симбола Града, за правна и физичка лица, као и за разне манифестације које се одвијају под покровитељством или у част Града, одлучују организационе јединице Градске управе Града сходно својој надлежности и дјелатностима које прате у оквиру свог дјелокруга рада.[3]

Против овог рјешења града постоји могућност жалбе, која се подноси Градоначелнику у дефинисаном року у Одлуци. Такође, уколико се утврди да корисник издатог одобрења за употребу грба, употребљава исти супротно утврђеној намјени и условима из одобрења, надлежна јединица Градске управе која се бави надзором над примјеном Одлуке о употреби, може укинути акт којим је одобрено коришћење грба.[3]

Изглед грба у сва три нивоа, за службену употребу ће бити дефинисан еталоном (изворником) израђеним на основу блазона из Статута. Еталон утврђује и прописује Градоначелник и чува га у свом Кабинету.[3]

Забрањена је употреба грба ако је оштећен или је својим изгледом неподобан за употребу. Грб се може изузетно употријебити као саставни дио других амблема и грбова, односно знакова, и то само ако је у изворном облику и на начин којим се осигурава достојанство и углед града. Употреба грба Града Бања Лука у умјетничком стваралаштву и у васпитно-наставне сврхе слободна је, под условом да се не противи добром укусу, друштвеним и моралним нормама, хералдичкој пракси и традицији, Одлуци о употреби, те да не вријеђа углед Града Бања Лука.[3]

Кад је о привредној активности ријеч, регулатива је ту усмјерена ка апсолутној забрани. Тако се грб града не може употребљавати као робни или услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обиљежавање роба или услуга.[3]

Кад је о службеној употреби грба ријеч, Одлука о употреби прописује сљедеће:

Грб може да се користи само у складу са хералдичком, вексилолошком и сфрагистичком праксом, а у Одлуци у употреби је детаљно прецизиран начин и правила како је дозвољено прописано приказивање грба у овом смислу. О спровођењу свих ових изнад наведених правила стара се Одјељење комуналне полиције Градске управе Града Бања Лука, које у случају кршења правила има право новчаног кажњавања преступника. Висина новчане казне је, у зависности о којем је прекршају ријеч, различито степенована и утврђена Одлуком о употреби.[3]

Историја

Први покушај дефинисања

1. Грб по приједлогу Бојничић—Дујшин[5]

У Бањој Луци, слично већини насеља на подручју Балканског полуострва, због непостојања одговарајућег историјског или друштвеног и културног предуслова, није се примила и развила градска хералдичка пракса — све до 20. вијека.[6] Први покушај дефинисања градског хералдичког знамења Бање Луке је предузет у првој половини 20. вијека, у периоду након уједињења Југославије и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ријеч је о приједлогу грба града хрватског хералдичара Виктора Антуна Дуишина који је израдила сликарка Вера Бојничић, иначе кћерка хрватског историчара и хералдичара Ивана Бојничића Книнског. Приједлог је доживио неуспјех и није никада озбиљније разматран.[7][5][8] (сл. 1)

Приједлог грба састојао се од сљедећих елемената: основна секвенца боја/метала (плаво—бијело—црвено) која алудира на заставу Југославије, односно на пансловенске боје, таласаста греда као реминисценција на ријеку Врбас, утврђени град као алузија на Кастел (с наглашеном асоцијацијом на тврђаву у грбу Загреба), присуство полумјесеца и звијезде (као двојна алузија на грб Илирије и елемент који прати мотив тврђаве у грбу Загреба). Штит је барокне форме (иако она нема никаквог утемељења у локалној традицији), и бедемска круна чија је структура и конструкција изведена из пређашње угарске хералдичке норме за насељена мјеста. Премда неусвојен, овај приједлог грба је интересантан због неких својих елемената, који су остали актуелни и до данас.[5][9]

Овај, као и други слични приједлози за муниципалне грбове у мјестима у којима хералдичка пракса није постојала, покренут је првенствено из политичких а не хералдичких разлога; био је дио ширег идеолошког интегративног подухвата након стварања заједничке југословенске државе, којим се покушавао превазићи и норматизовати друштвени раскорак и разлика која је постојала између територија и нација које су се нашле у заједничкој држави, па тако и у домену муниципалне хералдике, гдје је постојала више него очигледна разлика између територија са развијеном хералдичком праксом као што је Словенија, Хрватска или Војводина, и остатка државе гдје је ова пракса била готово непостојећа.[10]

Социјалистичка Југославија — први грб

2. Грб општине Бања Лука за вријеме СФРЈ

Друга половина 20. вијека доноси прекретницу на плану званичног симболичког обиљежавања града. Формално-правни основ за доношење новог обиљежја је, као и у другим општинама широм социјалистичке Југославије, била статутарна одредба да „Општина има свој амблем”. И Бања Лука је донијела свој. (сл. 2) Тако је у члану 5. Статута Општине Бања Лука из 1974. године, за амблем општине дефинисано сљедеће:[11]


Карактеристика амблема донесених у овом периоду је актуелни дизајнерски приступ у дефинисању обиљежја, ахисторичност композиције и мотив употребе амблема — који није био репрезентативни, већ за својеврсну личну употребу.[13] Хералдичар Драгомир Ацовић у својој валоризацији обиљежја Бање Луке из овог периода наводи:

Рат и пораће — од новог грба до одлуке суда

3. Неусвојени приједлог Драгомира Ацовића по конкурсу за грб града из 1992. године[5]

Драматичне промјене у домену муниципалне хералдике настале усљед распада Југославије и рата у БиХ, одразиле су се и на грб Бање Луке. Одражавајући природу конфликта, у којем су сви национални, вјерски и идеолошки спорови ријешени неком врстом хералдичког тријумфа побједничке стране у датој општини и граду,[10][а] нови грб из 1992.[15][5] године био је донијет унутар овог оквира. Наиме, наведене године је у поменутим условима расписан јавни конкурс за грб града. Премда ближи подаци о току и исходу овог конкурса — на којем је између осталог учествовало и Српско хералдичко друштво и Драгомир Ацовић са својим приједлогом тростепеног грба (сл. 3)[16][17] — нису никад објављени, као коначни побједник се етаблирало рјешење које је уз мања дотјеривања и графичка прецизирања опстало као грб Града све до одлуке Уставног суда 2013. године.[5][17] (сл. 4 до 7)

4. Грб Бање Луке од 1992. до 2013. године

Тадашњим чланом 6. Статута Града Бања Лука, овај симбол града је био дефинисан на сљедећи начин:[18][19]


Званични статус овог грба био је дефинисан Статутом Града из 2005. године,[18] потом Одлукама о употреби симбола и имена Града Бања Лука из 2008,[20] односно из 2010. године,[21] те коначним усвајањем Књиге графичких стандарда 2011. године. Овим се чинило, без обзира на хералдички квалитет рјешења, да је питање коначног хералдичког представљања града као и његове употребе, заувијек ријешено — све до интервенције судске гране власти.[5][17]

Одлука Уставног суда Републике Српске

Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине од 31. марта 2006. године по тужби Сулејмана Тихића, и уз укључивање Мухамеда Филиповића као формалног заступника тужбе, којом су проглашени неуставним, између осталог и, тадашњи грб Федерације БиХ и грб Републике Српске,[22] питање територијалне хералдике је постало предмет интервенције судске власти.[23][24] Непосредна посљедица судске праксе која је почела са овом пресудом је и пресуда Уставног суда Републике Српске од 20. фебруара 2013. године којом је грб Бање Луке из 1992. године проглашен неуставним.[25]

Наиме, Клуб делегата из реда бошњачког народа у Вијећу народа РС је Уставном суду Републике Српске поднио иницијативу за оцјену уставности и законитости члана 6. Статута Града Бања Лука, прецизније ставова члана којима се специфично дефинише изглед симбола града.[б] Подносилац је аргументовао да поменути ставови члана 6. нису у складу са члановима[в] Устава Републике Српске,[26] којима се утврђује принцип конститутивности и равноправности народа и грађана те недискриминације по било ком основу. Такође је аргументовао да спорни ставови члана градског статута нису у сагласности са чланом[г] Закона о локалној самоуправи,[27] којим је прописано да симбол изражава историјско, културно и природно насљеђе јединице локалне самоуправе.[28]

Скупштина Града Бања Лука доставила је Уставном суду одговор у коме је цитирала одредбе члана[д] Закона о локалној самоуправи, којима се регулише питање симбола,[27] те је у вези с тим указивала на одредбу члана 118.[29] оспореног статута, којим је прописано да је изглед симбола из спорног члана привременог карактера те да ће се утврдити посебном статутарном одлуком — након провођења законом прописаног поступка.[28]

Као већ поменуто, на сједници одржаној 20. фебруара 2013. године, Уставни суд РС је утврдио да оспорени ставови члана 6. овог статута нису у сагласности са Уставом РС и Законом о локалној самоуправи.[28][30] У својој одлуци суд је, између осталог, закључио сљедеће:


Трагање за новим грбом

Пресудом уставног суда је отпочео процес тражења и изналажења новог грба за град Бању Луку. У садржинском аспекту, пресуда је суштински одредила његову будућност, чинећи темељ интерпретације и обима права сваког покушаја да се хералдички дефинише заједница.[25][ђ] Прије него што је Бања Лука добила свој данашњи грб претходила су четири неуспјела покушаја његовог изналажења.[32]

8. Први неусвојени приједлог грба Бање Луке, који је израдила стручна комисија љета 2013. године; према наводима медија, један од разлога његовог неусвајања је био тај што је лист кестена у грбу поједине људе асоцирао на лист љиљана[33] — национални симбол Бошњака[10]

Први покушај дефинисања грба града након пресуде суда је урадила стручна комисија,[34] коју је саставио тадашњи градоначелник Слободан Гаврановић. Комисија је свој рад отпочела брзо након пресуде суда, а приједлог изнијела љета 2013. године. Приједлог, који је градоначелник оцијенио као „најприхватљивије и најбезболније рјешење”,[35][36] састојао се од готово истих елемената као претходни грб, с тим што су из њега избачени елементи које је суд означио као неуставне — крст са четири оцила и симболизовани темељи Саборне цркве, а умјесто њих унесен је лист кестена.[36] (сл. 8) Због неслагања око приједлога унутар владајуће коалиције у Бањолучкој скупштини,[37] овај приједлог је, у дану кад је требало о њему да се расправља, повучен са дневног реда, а истодобно је одлучено да се у реализацију пројекта градског грба иде преко јавног конкурса.[38][39]

Јавни конкурс, а уједно и други покушај изналажења грба града, расписан је 15. јула 2013. године.[40] На конкурс је стигло 30 радова, а посебно формирана Комисија за избор је прегледала и оцијенила, те градоначелнику предала онај за који мисли да је најадекватнији за грб града. Према процедури, након усаглашавања са градоначелником, приједлог је требало да иде пред одборнике у Скупштину, а ови ако усвоје приједлог, даље на јавну расправу.[41] Но, до јавне расправе никада није дошло. Радови који су стигли на конкурс, као и онај који је Комисија предложила градоначелнику, никада нису обнародовани.[42] На сједници Скупштине одржаној 28. новембра, на којој се расправљало о приједлогу за грб, градоначелник Гаврановић је у достављеном документу одборницима навео да не даје сагласност на достављени приједлог грба.[43] Према његовим ријечима — предложено рјешење није садржавало довољно елемената по којима је Бања Лука препознатљива у БиХ, региону, па и шире, односно да Град има још симбола који је требало да буду уграђени у грб, по којима је овај град далеко препознатљивији широј заједници. На истој сједници је најављено и расписивање новог конкурса за грб града.[44]

Трећи покушај реализације пројекта хералдичког знамења Бање Луке је покренут 23. децембра 2013. године, кад је расписан јавни конкурс са тим циљем.[45][46] Конкурс је подразумијевао поштовање унапријед прописаних критеријума према којим предлог грба мора да одражава историјско, културно и природно насљеђе Града Бања Лука.[47] Осим тога, како је навела предсједница Комисије за избор идејног рјешења изгледа грба:

10. Приједлог средњег грба аутора Драшка Бошњака

На конкурс је пристигло 47 радова, с тим што је Комисија одбацила 17, са образложењем да нису испуњавали горенаведене критеријуме. Од преосталих радова, према оцјени Комисије, најадекватнији за грб града је био рад дипломираног ликовног умјетника Драшка Бошњака (сл. 9 и 10),[48][49] који је прихваћен на скупштини[50] и отишао на јавну расправу.[51][52] [е] Блазон приједлога је сљедећи:

Начелно посматрано, конкурс је изњедрио велики број квалитетних приједлога (сл. 11 до 24), чији хералдички статус мање-више није био споран, али ненаклоњеност и неомиљеност радова код Бањолучана се састојала управо у томе што они нису садржавали оне симболе са којима се највећи дио њих примарно идентификује, а које је суд забранио. У том смислу, гледајући да што више заобиђу мотиве везане за српску националну симболику, предложена рјешења су се највише позабавила графизмом сродних бањолучких садржаја, највише се везујући за мотив кастела, ријеке, листа дивљег кестена и дајака. И тако, иако су таксативно задовољили све критеријуме конкурса, ниједан од понуђених радова није задовољио личне критеријуме Бањолучана. Ово се најбоље испољило у сљедећем покушају изналажења градског грба.[54][55]

Наиме, након што је пропао и други покушај доласка до грба града путем јавног конкурса,[56] тј. након што је повучен из јавне расправе, градоначелник је одлучио да посао повјери стручњацима, хералдичарима.[57][58] У том смислу, хералдичарски двојац из Београда, Зоран Николић и Срђан Марловић — који је и на претходном конкурсу учествовао са својим радовима (сл. 25 до 32),[59] предочио је Комисији за избор новог грба своја три приједлога, од којих је ова изабрала онај за који је мислила да је најбољи,[60] те га прослиједила процедурално даље, да би потом био усвојен на скупштини и предат на јавну расправу.[61] Приједлог Николића и Марловића је предвиђао грб у три степена — као основни или мали, средњи и велики. Износећи начелне мотиве свог приједлога аутори наводе:

33. Марловићев и Николићев приједлог малог грба Бање Луке[64]

Блазон малог грба је сљедећи (сл. 33):

Аутори су се у приједлогу одлучили за полукружни штит, „који је од XIX вијека прихваћен у нашој територијалној и муниципалној (градској) хералдици као општи тип”.[63] Тематизујући елементе штита и њихову симболику, Марловић и Николић износе:

34. Приједлог средњег грба двојице хералдичара[66]

Што се тиче средњег грба (сл. 34), приједлог аутора се састојао у сљедећем:

35. Приједлог великог грба Марловића и Николића[67]

Николић и Марловић у свом приједлогу великог грба (сл. 35) — његовом блазону и симболици — изнијели су сљедећи приједлог:

36. Приједлог заставе[69]

Кад је ријеч о бојама коришћеним при изради приједлога, како наводе два хералдичара — „предложени (мали) грб Бање Луке се наслања на тинктуре (хералдичке боје) грбова нашег средњовјековног племства, чувајући на тај начин основни хералдички континуитет, који је симболичка потврда историјског трајања Града. То су хералдички метали златна (у хералдици означава славу, мудрост, постојаност и вјеру) и сребрна (означава чистоту, истину, мир и радост) и хералдички емајл црвена (означава храброст, великодушност, снагу и срећу). Те најчешће тинктуре на породичним грбовима наше властеле су уједно и три најприсутније боје на етнографским мотивима и народној ношњи Крајине”.[63][70] Двојац је предложио и заставу за Град, као грбовну заставу — која је као таква истовјетна садржају грба пренесеном на правоугаону основу у односу 3:4.[63][69] (сл. 36)

Као напоменуто, слично претходном приједлогу са конкурса, овај приједлог градског грба није из истих разлога као и претходни приједлози задобио симпатије Бањолучана — како грађана, тако и њихових политичких представника. Само је сада противљење било још израженије и очитије него у претходном случају. Приједлог грба је био хералдички савршено исправан, готово сасвим историјски и национално неутралан, графички беспријекоран, и тиме испуњавао све услове који су од аутора у формалном смислу тражене. Критика зашто је овакав грб неприхватљив, није долазила са становишта прописаних критеријума конкурса, него управо што грб није садржавао националне симболе са којима се Бањолучани поистовјећују (а који са стране захтјева конкурса нису ни постављени ауторима као услов).[71][72][73][74][и] Из наведених разлога скупштина града је на седници 23. јула 2015. године једногласно одбила Николићев и Марловићев приједлог за грб града.[80]

Нови грб града

Како је почела да протиче[81][82] и четврта година откако је суд прогласио грб неуставним, те након два пропала конкурса и четири приједлога за грб града, новоизабрани градоначелник Игор Радојичић је одлучио да се за решење овог питања обрати хералдичару Драгомиру Ацовићу, према његовом наводу „човјеку који има најбогатије професионално искуство на овим просторима са којим смо радили кад је било проблема питања грба Републике Српске [...]”,[83] а у том смислу је формирао и стручну комисију која је требало да помогне у припреми приједлога[84] — састављену од чланова: Зоран Бановић, професор Академије умјетности; Зоран Пејашиновић, историчар и директор Гимназије Бања Лука; Миленко Станковић, професор Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета; Боривоје Милошевић, доцент на катедри историје Филозофског факултета; Бојан Стојнић, историчар и директор Архива Републике Српске; и Маја Додиг, професорка Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета.[85]

Што се тиче критеријума за израду градског грба прописиваних од стране града, они се нису битније мијењали од оних од прије четири године, утврђених након пресуде суда.[86] Критеријуми су били дефинисани званично — „Смјерницама за израду идејног рјешења грба Града Бања Лука”.[ј] На основу критеријума, Драгомир Ацовић је направио листу могућих хералдичких мотива који би могли да дођу у обзир за приједлог грба,[к] те се, што се тиче мотива у штиту (основног) грба одлучио за мотив Кастела, реке и дајак-чамца, образлажући да су односни мотиви као такви већ директно апострофирани као преферентни мотиви за хералдичку интерпретацију града.[89] Кад је о графичком аспекту наведених елемената штита ријеч, Ацовић износи:

Композиција боја је, имајући у виду да је садржај грба био предодређен, била главно спорно питање које је требало ријешити, а и због којег је расписивач и дао позив за изналажење рјешења грба. Према Ацовићу, обазирући се на пресуду суда, као и на општи политички контекст у којем се трагало за грбом, једине двије боје — црвена и плава, и оба метала, били су прихватљиви за све у датим околностима. И то у редослиједу као на застави Републике Српске, односно у ширем смислу пансловенских боја — имајући у виду да све три конститутивна народа имају заједнички словенски супстрат. Остале хералдичке боје, као црна или зелена, према Ацовићу нису биле прихватљиве због конфесионалних преференци или предрасуда, тј. због преференције једне нације, пурпурна је у начелу свима била сумњива због свог идеолошког потенцијала, док су крзна неприхватљива због нејасних инференци у погледу амблематског или тотемског поимања звијери чије је крзно.[89] Приједлог грба са бојама и редослиједом заставе Српске је касније прихваћен од стране комисије[90] и даље скупштине и као такав отишао у јавну расправу.[91]

Током израде грба Ацовић је разматрао уношење још фигура, осим наведене три, у штит — и то дајак-мотке са карактеристичном „штицом”, старе „босанске” круне која припада регалијама истовјетним са првом гарнитуром регалија краља Стефана Првовенчаног, листа или листова кестена или липе, те фигуре из фауне као што је јазавац. Од прве се одустало због тешке препознатљивости и опасности да у свакој димензионално редукованој примјени грба постане невидљива или поистовијећена са грешком; од „босанске” круне због могућне негативне перцепције код припадника једног од конститутивних народа; од листа кестена или липе због опасности од хералдичког плеоназма, имајући у виду да се ова фигура појављује у приједлогу великог грба; док се од јазавца, слично и код дајак-мотке, одустало због могућности нераспознавања при умањењу (посебно ако фигура није приказана „у пролазу”, већ пропет или сједећи јазавац).[92] Такође је разматрано и смањивање, односно повећавање броја боја и метала у грбу, од једне боје и једног метала до увођења и другог метала (злата, које се приказује жутом бојом). Од потоњег се одустало због својеврсне колористичке агресије до које би дошло на вишим нивоима грба, јер су и они сами доста колористички разноврсни.[93] (сл. 37 до 40)

41. Ацовићев приједлог, данашњи основни грб Бање Луке

Што се тиче модела штита, током консултација са аутором је изражена жеља да форма штита буде барокна. Оваква форма је посебно естетски повољно утицала на изглед великог грба, имајући у виду својеврсну нормирану статичност композиције.[94] Имајући све ово у виду, овај Ацовићев приједлог основног грба је, уз једногласну подршку Комисије,[85] отишао на јавну расправу — и напосљетку, без икаквих измјена, усвојен као званични основни грб града.[95] (сл. 41) Блазон приједлога је сљедећи:

На нивоу средњег грба се могућност проширења симболичког репертоара отворила дјелимично у оквиру хералдичких норми и то: посредством бедемске круне, која обиљежава хијерархијски ранг и популациону величину титулара, и посредством флоралног вијенца, као ближе визуелне и алудивне одреднице титулара.[89] Ацовићев приједлог средњег грба се у том смислу прије свега заузимао за проширење у овом првом елементу — бедемској круни. Предложена је златна бедемска круна са четири видљива мерлона, а имајући у виду величину града и чињеницу да је Бања Лука средиште готово свих ентитетских, културних, судских, привредних и других структура Републике Српске, и златна дијадема којом се ово симболише.[97] Главнина приједлога се састојала у интеграцији источне историјске фасаде Банског двора са круном. Наиме, како наводи Ацовић:

43. Ацовићев приједлог средњег грба;[98] овај приједлог није усвојен као такав, већ су извршене промјене на бедемској круни[95]

Ацовић је скицирао и алтернативне могућности средњег грба које би садржавале флорални вијенац, траку са називом града и др.[99] (сл. 42), но ови приједлози нису били дио званичног приједлога за средњи грб, који је усвојен на скупштини и изнијет пред јавност.[95] (сл. 43) Блазон приједлога средњег грба је сљедећи:

Кад је о великом грбу ријеч, питање чувара (људске и митолошке фигуре) и држача (фауна, химере и флора) штита, било је главно питање на које је требало наћи одговор, имајући у виду да ове хералдичке фигуре ближе одређују причу коју грб као симбол приповиједа и читавој хералдичкој композицији дају додатни церемонијални и историјски контекст.[100] Драгомир Ацовић се у том смислу одлучио на сљедеће парове чувара и држача, као и на њихов положај у грбу:

  • Чувари: историјски ликови Петра Кочића и Светислава Милосављевића, с тим што је њихова преферентна узајамна диспозиција да Кочићу припада десна, државна страна, а Милосављевићу лева, градска страна;[100]
  • Држачи: 1) пар пропетих вукова са сљедећим секундарним атрибутима: природни, сиви, црвени, црни, плави, сребрни, златни (са припадајућим терцијарним атрибутима оружања и језика); 2) комбиновани пар: пропети вук и пропети (или сједећи) јазавац; у погледу секундарних атрибута вука као у претходном случају, а код јазавца једино долази у обзир природна боја, с тим што је узајамна преферентна диспозиција да јазавцу припада државна, а вуку градска страна.[100]

Како наводи хералдичар, стилизација чувара штита (природних ликова Кочића и Милосављевића) урађена је по сљедећем моделу:

47. Приједлог великог грба;[102] исто као и приједлог средњег, и он је измијењен у одређеним сегментима прије усвајања[95]

Имајући све ово у виду, Ацовић и уметник Љубодраг Грујић су израдили три варијанте великог грба, у зависности ко су чувари тј. држачи штита.[103] (сл. 44 до 46) Прва од ове три варијанте је, у нешто измијењеном облику, прихваћена као званични приједлог великог грба града и као таква отишла на јавну расправу. (сл. 47) Блазон овог званичног приједлога је сљедећи:

Овако изнад дефинисан грб града у три нивоа је, како је већ напоменуто, након једногласног одобравања стручне комисије,[85] изгласан и на скупштини те упућен на јавну расправу.[91] Градоначелник Бање Луке Игор Радојичић се, у жељи да приједлог буде прихваћен од јавности, обратио грађанима у отвореном писму у Независним новинама и Гласу Српске, изразивши властиту подршку.[л] На сједници Бањолучке скупштине одржаној 20. јула 2017. године, Ацовићев и Грујићев приједлог за грб града је и усвојен као званични грб — чиме је Бања Лука након четири године формалног непостојања градског хералдичког знамења, добила нови грб. Но, грб није усвојен у оригиналној верзији како је упућен на јавну расправу, већ је дошло до незнатних измјена на средњем и великом нивоу новог грба — са бедемске круне у средњем грбу је уклоњена фасада Банског двора, док је из великог грба уклоњена фигура јазавца у позадини Петра Кочића, те из постамента избрисана лента и назив града, а унесена фигура лишћа липе, укомбинована са лишћем кестена.[95][106] Нешто мање од два месеца након усвајања грба, усвојена је и „Одлука о употреби симбола града”, која представља окосницу правила употребе и заштите градског знамења.[107]

Галерија

Стари грб града од 1992. до 2013.

  • 5. Стари грб са називом града у дну штита[108][109]
    5. Стари грб са називом града у дну штита[108][109]
  • 6. Стари грб у црно-бијелој варијанти[108]
    6. Стари грб у црно-бијелој варијанти[108]
  • 7. Изглед старе заставе Бање Луке[108]
    7. Изглед старе заставе Бање Луке[108]

Други конкурс за грб града

  • 9. Приједлог основног грба Драшка Бошњака
    9. Приједлог основног грба Драшка Бошњака
  • 11. Неки од радова са другог конкурса за грб града; радови су били изложени у Великом изложбеном салону Банског двора[110][111]
    11. Неки од радова са другог конкурса за грб града; радови су били изложени у Великом изложбеном салону Банског двора[110][111]
  • 12.
    12.
  • 13.
    13.
  • 14.
    14.
  • 15.
    15.
  • 16.
    16.
  • 17.
    17.
  • 18.
    18.
  • 19.
    19.
  • 20.
    20.
  • 21.
    21.
  • 22.
    22.
  • 23.
    23.
  • 24.
    24.

Приједлози Срђана Марловића и Зорана Николића

  • 25. Приједлози Срђана Марловића и Зорана Николића на другом конкурсу за грб града;[59] овај рад је касније био званични приједлог за грб града 2015. године
    25. Приједлози Срђана Марловића и Зорана Николића на другом конкурсу за грб града;[59] овај рад је касније био званични приједлог за грб града 2015. године
  • 26.
    26.
  • 27.
    27.
  • 28.
    28.
  • 29.
    29.
  • 30.
    30.
  • 31.
    31.
  • 32.
    32.

Приједлог Драгомира Ацовића и Љубограга Грујића

  • 37. Хералдички огледи Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића настали приликом израде грба и испитивања различитих комбинација боја и елемената у штиту; ради лакшег сагледавања потенцијала, огледи су вршени на најједноставнијем и традиционалном моделу варјашког штита[112]
    37. Хералдички огледи Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића настали приликом израде грба и испитивања различитих комбинација боја и елемената у штиту; ради лакшег сагледавања потенцијала, огледи су вршени на најједноставнијем и традиционалном моделу варјашког штита[112]
  • 38. Уношење још двије фигуре у грб: „босанска круна” и дајак-мотка са „штицом” као додатни елементи грба
    38. Уношење још двије фигуре у грб: „босанска круна” и дајак-мотка са „штицом” као додатни елементи грба
  • 39. Комбиновање једне боје (црвена) и једног метала (сребро), приказаног бијелом бојом
    39. Комбиновање једне боје (црвена) и једног метала (сребро), приказаног бијелом бојом
  • 40.
    40.
  • 42. Алтернативни неприхваћени приједлог за средњи грб града, са државним и градским стегом и лентом[99]
    42. Алтернативни неприхваћени приједлог за средњи грб града, са државним и градским стегом и лентом[99]
  • 44. Три варијанте предложене за велики грб града које је израдио ауторски двојац[103]
    44. Три варијанте предложене за велики грб града које је израдио ауторски двојац[103]
  • 45.
    45.
  • 46.
    46.
  • 48. Нова застава/стег града; садржај заставе је истовјетан садржају штита основног грба[113]
    48. Нова застава/стег града; садржај заставе је истовјетан садржају штита основног грба[113]

Види још

Напомене

  1. ^ Тако се, према наводима Ацовића, на територији Федерације БиХ доминација већине Бошњака изражава хералдички доминантном улогом полумјесеца или крина те зеленом бојом, а Хрвата свеприсутном шаховницом или „троплетом”, а у Републици Српској се изражава двоглавим орлом и крстом са оцилима.[10]
  2. ^ Став 2. и 3
  3. ^ Чланом 1. (став 4) и чланом 10. Устава Републике Српске[26]
  4. ^ Чланом 5. (став 2)[27]
  5. ^ Члан 5. (ставови 2, 3. и 4)[27]
  6. ^ Како примјећује хералдичар Драгомир Ацовић, иначе аутор (данашњег) грба Бање Луке:
  7. ^ Награда за побједнички рад је износила 5000 конвертибилних марака.[53]
  8. ^ Протонамјесник мр Зоран Пајкановић, свештеник Епархије бањолучке:
  9. ^ Срђан Марловић, Зоран Николић:
  10. ^ Од интересовања за историју овог приједлога и цијелог процеса избора је била и епизода која се догађала на интернетском форуму Бањолучке скупштине, која је отворила расправу на ову тему. Највећи број коментара је, према анкети која је спроведена, био негативно настројен према приједлогу, а исто је било и са питањем учесницима да ли су за/против усвајања грба, са гласовима који су долазили са територије Бање Луке.[75][76][77] Форумска дебата је остала важна и по реаговању протонамјесника мр Зорана Пајкановића, свештеника Епархије бањолучке, који се у свом ауторском тексту на форуму изјаснио негативно о приједлогу грба,[ж] на шта су Марловић и Николић одговорили властитим ауторским текстом.[з]
  11. ^ СМЈЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА ГРБА ГРАДА БАЊА ЛУКА

    1. Општи критериј за обиљежје Града Бања Лука садржан је у Статуту Града
    Бања Лука

    Чл. 2. Статута:

    „Град Бања Лука је територијална јединица локалне самоуправе (у даљем тексту Град), у којој грађани задовољавају своје потребе и учествују у остваривању заједничких и општих интереса, непосредно и преко демократских изабраних представника. Град Бања Лука, има надлежности које су законом додијељене Општини.”

    Чл. 6. Статута:

    „Град има симбол — грб и заставу, који симболишу историјско, културно и природно насљеђе Бање Луке.”

    1. Релевантни налази из Одлуке Уставног суда Републике Српске у предмету У-
    30/10 од 20. фебруара 2013. године у вези са Грбом Бање Луке, као битан фактор код избора идејног рјешења новог Грба:

    „Имајући у виду да Грб Града Бања Лука, на основу наведених уставних и законских одредби, треба да изражава историјско, културно и природно насљеђе свих грађана ове јединице локалне самоуправе, Суд је оцијенио да оспорене одредбе члана 6. ст. 2 и 3. Статута Града Бања Лука нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи. Наиме, Грб Града Бања Лука је званичан симбол ове јединице локалне самоуправе и као такав, по оцјени Суда, треба да буде прихватљив за све грађане те територијалне јединице, што је утврђено и наведеним одредбама Устава Републике Српске. Будући да је оспореним одредбама Статута прописано да средишњи дио Грба симболизује темеље Саборне цркве, у бијелој боји, а да је у средини темеља крст, са оцилима, у црвеној боји, непосредно је по оцјени Суда, да се ради о симболима који представљају културу, традицију и историјско насљеђе само српског народа, односно да се не ради о симболима са којима се могу идентификовати сви грађани који живе у овом граду. Сагласно изложеном Суд је оцијенио да су оспореним одредбама Статута Града Бања Лука повријеђени члан 5. став 1 ал. 1. и 2, те члан 10. Устава Републике Српске и члан 5. Закона о локалној самоуправи.”

    Захтијевани елементи садржаја Грба:

    А. Општи елементи — структура Грба

    „Грб обавезно мора садржати „ШТИТ”, као есенцијални елеменат. Број, распоред и садржај поља на штиту морају задовољавати правила традиционалне хералдике, а садржај штита бити у складу са захтјевом из тачке Б. Грб може, али не мора, садржавати траку и име у траци (било у горњем, било у доњем дијелу грба) при чему се искључиво мисли на име: „БАЊА ЛУКА/ BANJA LUKA”. Положај и тип слова су предмет умјетничког избора. Грб не мора садржати „кацигу”, присутну у традиционалним грбовима, али може садржавати „челенку” тј. другу хералдичку форму изнад штита. Грб не мора, али може, садржавати традиционалну хералдичку драперију. Грб може садржавати чуваре штита.

    Б. Посебни елементи садржаја Грба

    Сљедећи елементи могу бити садржани у Грбу Града Бања Лука:

    — Амблем Републике Српске (Закон о Амблему Републике Српске „Службени гласник Републике Српске” број 49/07),
    — Застава Републике Српске (Уставни закон о застави, грбу и химни Републике Српске, „Службени гласник Републике Српске” број 19/92) или распоред боја Заставе, не као самостални и једини садржај Грба, али као могући елемент,
    — Садашњи Грб Града Бања Лука, али измијењен у складу са Одлуком Уставног суда Републике Српске у предмету У-30/10,
    — Елементи садашњег Грба Града Бања Лука, појединачно или више њих, комбиновани са другим елементима, који би били укомпоновани у складу са правилима традиционалне хералдике, уважавајући Одлуку Уставног суда Републике Српске,
    — Елементи присутни у ранијим грбовима Бање Луке,
    Као додатни елементи могу се појавити карактеристични историјски објекти (нпр. Кастел, Бански двор, зграда Градске управе, и сл.), природне љепоте и карактеристични објекти или примјерци флоре и фауне, присутне у и око Бање Луке (нпр. ријека Врбас и мотив ријеке, дајак чамац, кестен, липа, карактеристична фауна и сл.).[87]
  12. ^ Према наводима Ацовића:
  13. ^ Он је у тексту насловљеном Симболи Бањалуке — у процјепу између „мерцедеса” и празног папира рекао:

Референце

  1. ^ а б в г д ђ „Статутарна одлука о утврђивању симбола Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука. 21. 7. 2017. Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  2. ^ „Статут Града Бања Лука” (PDF). Службени гласник Града Бања Лука. 12. 12. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2016. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Одлука о употреби симбола Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука 32/17. 8. 9. 2017. Приступљено 9. 11. 2017. [мртва веза]
  4. ^ „Члан 6. Закона о локалној самоуправи”. Службени гласник Републике Српске 97/2016. 18. 11. 2016. Приступљено 9. 11. 2017. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Ацовић & Грујић 2017, стр. 6.
  6. ^ Ацовић 2008, стр. 465–466.
  7. ^ Ацовић 2008, стр. 637–638.
  8. ^ Duišin 1938.
  9. ^ Ацовић 2017, стр. 4.
  10. ^ а б в г Ацовић 2008, стр. 634.
  11. ^ Popović & Jovanović 1979, стр. 283.
  12. ^ Popović & Jovanović 1979, стр. 283–284.
  13. ^ Ацовић 2008, стр. 640.
  14. ^ Ацовић 2017, стр. 4—5.
  15. ^ Heimer, Željko. „Republika Srpska - gradovi i općine, I. dio (B-F)”. The Flags & Arms of the Modern Era. Приступљено 19. 7. 2016. 
  16. ^ Ацовић 2008, стр. 673.
  17. ^ а б в Ацовић 2017, стр. 5.
  18. ^ а б в „Бивши/измијењени члан 6. Статута Града Бања Лука из 2005. године” (PDF). Службени гласник Града Бања Лука. 12. 12. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2016. 
  19. ^ „Извод из Статута Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 28. 11. 2011. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  20. ^ „Одлука о употреби симбола и имена Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука. 5. 8. 2008. Архивирано из оригинала 24. 08. 2020. г. Приступљено 18. 7. 2016. 
  21. ^ „Одлука о измјенама и допунама Одлуке о употреби симбола и имена Града Бања Лука”. Службени гласник Града Бања Лука. 28. 12. 2010. Архивирано из оригинала 24. 08. 2020. г. Приступљено 18. 7. 2016. 
  22. ^ „У-4/04, Сулејман Тихић — Дјелимична одлука о меритуму” (PDF). Уставни суд Босне и Херцеговине. 31. 3. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  23. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 6–7.
  24. ^ Kulenović 2013, стр. 10–14.
  25. ^ а б в Ацовић & Грујић 2017, стр. 7.
  26. ^ а б „Члан 1. став 4. и члан 10. Устава Републике Српске” (PDF). Уставни суд Републике Српске. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 16. 8. 2016. 
  27. ^ а б в г „Члан 5. Закона о локалној самоуправи” (PDF). Влада Републике Српске. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 16. 8. 2016. 
  28. ^ а б в г „Одлука о оцени уставности и законитости члана 6. ст. 2. и 3. Статута Града Бања Лука”. Уставни суд Републике Српске. 20. 2. 2013. Приступљено 16. 8. 2016. 
  29. ^ „Члан 118. Статута Града Бања Лука” (PDF). Службени гласник Града Бања Лука. 12. 12. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2016. 
  30. ^ Vukić, Uroš (20. 2. 2013). „Neustavni grbovi Banjaluke i Nevesinja”. Nezavisne novine. Приступљено 27. 10. 2017. 
  31. ^ Ацовић 2017, стр. 6.
  32. ^ Поповић, Весна (18. 4. 2015). „Слободан Гаврановић, градоначелник Бањалуке: Неопходно створити услове за бржи развој Бањалуке”. Глас Српске. Приступљено 27. 10. 2017. 
  33. ^ „ATV VIDEO: Šest prijedloga za grb Banjaluke”. Alternativna televizija. 20. 1. 2014. Приступљено 8. 11. 2017. 
  34. ^ „Бања Лука мијења грб”. Nezavisne novine. 18. 4. 2013. Приступљено 27. 10. 2017. 
  35. ^ „Gavranović: Kašnjenje u uređenju grada zbog vremena, imamo novi grb”. Nezavisne novine. 5. 6. 2013. Приступљено 27. 10. 2017. 
  36. ^ а б „ATV VIDEO: Banjalučanima se ne sviđa novi grb”. Alternativna televizija. 5. 6. 2013. Приступљено 27. 10. 2017. 
  37. ^ „Јавним конкурсом до Грба Бање Луке”. Alternativna televizija. 18. 6. 2013. Приступљено 28. 10. 2017. 
  38. ^ „До новог грба Града путем јавног конкурса”. Град Бања Лука. 18. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  39. ^ „Конкурс за грб града ове седмице”. Глас Српске. 9. 7. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  40. ^ „Јавни конкурс за израду идејног рјешења грба Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 15. 7. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  41. ^ Поповић, Весна (11. 10. 2013). „За грб града 30 приједлога”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  42. ^ „АТВ ВИДЕО: Бања Лука и даље без грба”. Алтернативна телевизија. 20. 11. 2013. Приступљено 28. 10. 2017. 
  43. ^ „Нови конкурс за грб града крајем новембра”. Глас Српске. 23. 11. 2013. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 10. 11. 2017. 
  44. ^ „Усвојен Нацрт буџета Града Бања Лука за 2014. годину”. Град Бања Лука. 28. 11. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  45. ^ „Јавни конкурс за израду идејног рјешења грба Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 23. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  46. ^ „Поново расписан конкурс за израду идејног рјешења грба Града”. Град Бања Лука. 25. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  47. ^ а б „Погледајте приједлог грба града Бања Лука и реакције грађана”. Алтернативна телевизија. 19. 2. 2014. Приступљено 28. 10. 2017. 
  48. ^ а б в „Приједлог грба Града на наредној сједници Скупштине Града”. Град Бања Лука. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  49. ^ „На наредној сједници Скупштине о приједлогу грба Бањалуке”. Глас Српске. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 08. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  50. ^ „Усвојен Нацрт одлуке о измјенама и допунама Статута Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 21. 3. 2014. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  51. ^ „На јавној расправи Нацрт одлуке о измјенама и допунама Статута Града Бања Лука”. Град Бања Лука. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  52. ^ „Нови грб Бање Луке посвађао одборнике”. Независне новине. 20. 3. 2014. Приступљено 30. 10. 2017. 
  53. ^ Шиниковић, М. (16. 1. 2014). „За грб града још ниједан приједлог”. Независне новине. Приступљено 29. 10. 2017. 
  54. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 7–8.
  55. ^ Ацовић 2017, стр. 6—7.
  56. ^ „Поништен други конкурс за грб града”. mojkontakt.com. 6. 11. 2014. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017. 
  57. ^ Поповић, Весна (4. 6. 2014). „Бањалука: Остаје стари грб уз измјене”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017. 
  58. ^ „АТВ ВИДЕО: Бања Лука и даље без грба”. Алтернативна телевизија. 8. 6. 2014. Приступљено 2. 11. 2017. 
  59. ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 8.
  60. ^ Поповић, Весна (21. 2. 2015). „Ускоро нови грб и застава Бањалуке”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017. 
  61. ^ „Донесена нова Одлука о уређењу простора и грађењу”. Град Бања Лука. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017. 
  62. ^ Марловић & Николић 2015, стр. 1. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  63. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Марловић, Срђан; Николић, Зоран (26. 3. 2015). „Презентација идејног рјешења новог грба и заставе Града Бања Лука”. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала (такође Word документ) 7. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017. 
  64. ^ Марловић & Николић 2015, стр. 2. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  65. ^ Марловић & Николић 2015, стр. 6–7, 9. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  66. ^ а б Марловић & Николић 2015, стр. 3. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  67. ^ Марловић & Николић 2015, стр. 4. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  68. ^ а б в Марловић & Николић 2015, стр. 9. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  69. ^ а б Марловић & Николић 2015, стр. 15. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  70. ^ Марловић & Николић 2015, стр. 6. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFМарловићНиколић2015 (help)
  71. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 7-8.
  72. ^ Ацовић 2017, стр. 7.
  73. ^ Видачковић, Никола (3. 4. 2015). „Нови грб не представља град”. Независне новине. Приступљено 5. 11. 2017. 
  74. ^ „Упитна подршка за бикове на грбу Бање Луке”. Алтернативна телевизија. 3. 7. 2015. Приступљено 5. 11. 2017. 
  75. ^ „Актуелна тема — Грб Града Бањалука и Анкета”. Скупштина Града Бања Лука. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  76. ^ „За нови грб Бање Луке стизали гласови и са Сејшела”. Алтернативна телевизија. 17. 5. 2015. Приступљено 9. 11. 2017. 
  77. ^ „Приједлог грба Бање Луке: Шта остали не виде, а аутори виде?”. mojkontakt.com. 21. 7. 2015. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  78. ^ Пајкановић, Зоран. „Мој став — Зоран Пајкановић”. Скупштина Града Бања Лука. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  79. ^ Марловић, Срђан; Николић, Зоран. „Мој став — Срђан Марлови, Зоран Николић”. Скупштина Града Бања Лука. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  80. ^ „Одбијен приједлог за нови грб и заставу Бање Луке”. Град Бања Лука. 23. 7. 2015. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2017. 
  81. ^ „Зашто Бања Лука још увијек нема грб: Политика или незнање?”. Алтернативна телевизија. 3. 11. 2015. Приступљено 5. 11. 2017. 
  82. ^ „Шта су истински симболи града и када ће Бања Лука добити грб?”. Алтернативна телевизија. 5. 8. 2016. Приступљено 5. 11. 2017. 
  83. ^ „Ново обећање Бањој Луци — до априла нови грб”. Алтернативна телевизија. 6. 3. 2017. Приступљено 5. 11. 2017. 
  84. ^ „Радојичић: У априлу могућ нови приједлог грба Бање Луке”. Алтернативна телевизија. 6. 3. 2017. Приступљено 5. 11. 2017. 
  85. ^ а б в „Откривамо: Утврђен изглед новог грба Бање Луке”. Алтернативна телевизија. 30. 3. 2017. Приступљено 5. 11. 2017. 
  86. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 9.
  87. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 10–11.
  88. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 11.
  89. ^ а б в г Ацовић & Грујић 2017, стр. 20.
  90. ^ „Приједлог идејног рјешења новог грба сутра пред одборницима Скупштине Града”. Град Бања Лука. 4. 4. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  91. ^ а б „Прихваћен Нацрт статутарне одлуке о утврђивању симбола града и упућен у јавну расправу”. Град Бања Лука. 5. 4. 2017. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  92. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 20, 22.
  93. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 19.
  94. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 26.
  95. ^ а б в г д „Зоран Талић нови предсједник Скупштине Града”. Град Бања Лука. 20. 7. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  96. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 34.
  97. ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 23.
  98. ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 33.
  99. ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 27.
  100. ^ а б в Ацовић & Грујић 2017, стр. 24.
  101. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 25.
  102. ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 32.
  103. ^ а б Ацовић & Грујић 2017, стр. 28–30.
  104. ^ Радојичић, Игор (5. 5. 2017). „Симболи Бањалуке — у процјепу између „мерцедеса” и празног папира”. Независне новине. Приступљено 7. 11. 2017. 
  105. ^ Радојичић, Игор (5. 5. 2017). „КОМЕНТАР: СИМБОЛИ БАЊАЛУКЕ - у процјепу између мерцедеса и празног папира”. Глас Српске. Приступљено 7. 11. 2017. 
  106. ^ Ацовић 2017, стр. 11—12.
  107. ^ „Донесена одлука о употреби симбола града”. Град Бања Лука. 7. 9. 2017. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  108. ^ а б в „Грб и застава Града Бања Лука (download)”. Град Бања Лука. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  109. ^ „Градски симболи у посебној download секцији”. Град Бања Лука. 2. 12. 2011. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  110. ^ „Изложба графичких рјешења са Јавног конкурса „Грб Града Бања Лука“”. banskidvor.org. 19. 8. 2013. Приступљено 9. 11. 2017. 
  111. ^ „Графичка рјешења „Грб Града Бања Лука” изложена у Банском двору (ФОТО)”. mojkontakt.com. 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 09. 11. 2017. г. Приступљено 9. 11. 2017. 
  112. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 21–22.
  113. ^ Ацовић & Грујић 2017, стр. 35.

Литература

Спољашње везе

  • „Хералдика босанскохерцеговачких општина и градова” (2011). Популарни институт.
  • Grb grada www.dottmatos.com

Read other articles:

Battle of Karlivka

2014 military engagement This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) This article's lead section may be too short to adequately summarize the key points. Please consider expanding the lead to provide an accessible overview of all important aspects of the article. (November 2023) This article needs to be updated. The reason given is: Needs more information on aftermath & legacy. Pl...

 

Universitas Nairobi

Universitas NairobiBerkas:Uon emblem.gifMotobahasa Latin: Unitate et LaboreIn Unity and Work (Dalam Persatuan dan Pekerjaan)JenisUniversitas negeriDidirikan1956 Royal Technical College1961 Royal College Nairobi1964 University College Nairobi1970 University of NairobiKanselirDr. Vijoo RattansiWakil KanselirProfessor Stephen Kiama (Efektif 6 Januari 2020)Sarjana70.000Magister12.424LokasiNairobi, Kenya1°16′47″S 36°49′00″E / 1.27972°S 36.81667°E / -1.27972;...

 

Pemilihan umum Bupati Klungkung 2013

Pemilihan umum Bupati Klungkung 20132008201823 Agustus 2013Kandidat   Calon Tjokorda Bagus Oka Anak Agung Gde Anom Tjokorda Raka Putra Partai Partai Golongan Karya PDI-P Hanura Suara rakyat 28.519 27.728 18.029 Persentase 26,15% 25,42% 16,53%   Calon I Nyoman Suwirta Partai Gerindra Suara rakyat 34.788 Persentase 31,90% Peta persebaran suara Letak Kabupaten Klungkung di provinsi Bali Bupati petahanaI Wayan Candra PDI Perjuangan Bupati terpilih I Nyoman Suwirta Gerindra Sun...

2016年夏季奧林匹克運動會游泳比賽

第三十一届夏季奧林匹克運動會游泳比賽比賽場館奧林匹克水上運動中心（泳池）科帕卡瓦納砲台（馬拉松游泳）日期2016年8月6日至13日（泳池）8月15日至16日（馬拉松游泳）参赛选手900（泳池）、51（馬拉松游泳）位選手← 20122020 → 2016年夏季奧林匹克運動會游泳比賽 自由式 50公尺   男子   女子 100公尺 男子 女子 200公尺 男子 女子 400公尺 男子 女子 800公

 

Campeonato Sul-Americano de Voleibol Masculino Sub-21 de 1996

Campeonato Sul-Americano de Voleibol Masculino Sub-21 de 1996 Voleibol Informações gerais País-sede Cali Colômbia Participantes 6 Premiações Campeão Brasil (11º título) Estatísticas ◄◄ Campeonato Sul-Americano de Voleibol Masculino Sub-21 de 1994 Campeonato Sul-Americano de Voleibol Masculino Sub-21 de 1998 ►► O Campeonato Sul-Americano de Voleibol Masculino Sub-21 de 1996 é a décima - terceira edição do Campeonato Sul-Americano de Voleibol Masculino da categoria ju...

 

I Want You (Elvis Costello song)

1986 single by Elvis Costello and the AttractionsI Want YouSingle by Elvis Costello and the Attractionsfrom the album Blood & Chocolate B-sideI Hope You're Happy NowReleasedNovember 1986 (November 1986)RecordedMarch–May 1986GenreNew waveLength6:45LabelImpSongwriter(s)Elvis CostelloProducer(s) Nick Lowe Colin Fairley Elvis Costello and the Attractions singles chronology Tokyo Storm Warning (1986) I Want You (1986) Blue Chair (1987) I Want You is a song written by Elvis Costello and ...

Bård Faust

Bard Faust Bård G. Faust Eithun (lahir 21 April 1974) adalah seorang drummer dari Norwegia. Ia pernah menjadi anggota kelompok black metal awal Emperor, terutama dalam album In the Nightside Eclipse. Ia juga menulis lirik lagu untuk beberapa band, di antaranya Zyklon. Eithun terbukti bersalah membunuh seorang pria homoseksual di Lillehammer pada 21 Agustus 1992. Korban ditusuk beberapa kali dengan pisau, dan pembunuhan ini terjadi di taman yang menjadi tempat upacara pembukaan Olimpiade Musi...

 

Liste der diplomatischen Vertretungen in Deutschland

Staaten mit einer diplomatischen Vertretung in Deutschland (2017) Dies ist eine Liste der aktuellen diplomatischen und konsularischen Vertretungen in Deutschland. Zu den historischen Vertretungen/Botschaften siehe die jeweiligen Länder. Die Bundesrepublik Deutschland unterhält diplomatische Beziehungen mit 195 Staaten der Erde:[1] den 193 Mitgliedstaaten der Vereinten Nationen, dem Heiligen Stuhl sowie dem Kosovo (als einzigem der von den Vereinten Nationen nicht als selbstständige...

 

Canoe Landing Prairie State Natural Area

State Natural Area in Eau Claire County, Wisconsin Canoe Landing Prairie State Natural AreaCanoe Landing PrairieLocation of Canoe Landing Prairie State Natural Area in WisconsinShow map of WisconsinCanoe Landing Prairie State Natural Area (the United States)Show map of the United StatesLocationEau Claire, Wisconsin, United StatesCoordinates44°43′59″N 90°59′8″W / 44.73306°N 90.98556°W / 44.73306; -90.98556Area44 acres (18 ha)Established2006 Canoe Landin...

Matthias Jabs

Matthias Jabs 2014 Matthias Jabs (* 25. Oktober 1955 in Hannover) ist ein deutscher Gitarrist und seit 1978 Mitglied der deutschen Hard-Rock-Band Scorpions. Inhaltsverzeichnis 1 Werdegang 2 Komponist und Autor 3 Produzent 4 Unternehmer und Entwickler 5 Sonstiges 6 Diskografie (Studio- und Livealben) 7 Literatur 8 Weblinks 9 Einzelnachweise Werdegang Matthias Jabs wuchs in Hannover und in Langenhagen, wo er Mitglied im SC Langenhagen war und Fußball spielte, mit drei Schwestern auf. Er studie...

 

Standing Rock Indian Reservation

Native American reservation in the United States Standing Rock redirects here. For other uses, see Standing Rock (disambiguation). For the protests, see Dakota Access Pipeline protests. Indian reservation in the United StatesStanding Rock Reservation Íŋyaŋ Woslál HáŋIndian reservation Seal as of August 2016Anthem: Wapaha kiŋ kekah'boyaŋhan[1] and Lakota Flag Song(used for some occasions)Standing Rock Reservation straddles the border between North and South DakotaCoordinates: 4...

 

Doren

Der Titel dieses Artikels ist mehrdeutig. Weitere Bedeutungen sind unter Doren (Begriffsklärung) aufgeführt. Doren Wappen Österreichkarte Doren (Österreich) Basisdaten Staat: Österreich Bundesland: Vorarlberg Politischer Bezirk: Bregenz Kfz-Kennzeichen: B Fläche: 14,18 km² Koordinaten: 47° 30′ N, 9° 53′ O47.4927777777789.8794444444444711Koordinaten: 47° 29′ 34″ N, 9° 52′ 46″ O Höhe: 711 m ü. A. Einw...

Icelandic Language Institute

This article includes a list of references, related reading, or external links, but its sources remain unclear because it lacks inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (August 2016) (Learn how and when to remove this template message) The Icelandic Language Institute (Íslensk málstöð), founded in 1985, was responsible for the planning and preservation of the Icelandic language. The Icelandic Language Institute was a department within th...

 

Beyond Fantasy Fiction

US fantasy fiction magazine (1953–1955)) Beyond Fantasy FictionThe surrealist cover of Beyond Fantasy Fiction #1, July 1953 by Richard M. PowersEditorH. L. GoldCategoriesfantasy magazineFrequencybimonthlyPublisherRobert GuinnFirst issueJuly 1953Final issueNumberJanuary, 1955Volume 2 No 4CompanyGalaxy Publishing CorporationCountryUnited States Beyond Fantasy Fiction was a US fantasy fiction magazine edited by H. L. Gold, with only ten issues published from 1953 to 1955. The last two issues c...

 

2 Cygni

2 Cyg Dados observacionais (J2000) Constelação Cygnus Asc. reta 19h 24m 07.57894s[1] Declinação +29° 37′ 16.8197″[1] Características Tipo espectral B3IV[1] Astrometria Velocidade radial -23,60 km/s[1] Distância 839[2] anos-luz 257 pc 2 Cygni é uma estrela na constelação do Cisne. Tem uma velocidade radial de -23,60 km/s. Seu tipo espectral é B3IV.[1] Trata-se de uma estrela azul na sequência principal que está há 839 anos-luz.[2] O Sistema é,...

Iconorama

Cold War rear projection display used by U.S. & Canadian military Not to be confused with the earlier Cinerama movie projection system. Iconorama display unit at Strategic Air Command HQ, Offut Air Force Base, in 1964. Iconorama was a Cold War electronic projection system for graphic presentation (stylized display using an etched plate to produce symbols)[1] developed by the firm Fenske, Fedrick and Miller. The Iconorama was ordered by the United States Air Force in 1959.[2 ...

 

Crisscross (film)

2018 film by Birsa Dasgupta CrisscrossTheatrical release posterDirected byBirsa DasguptaBased onCriss Crossby Smaranjit ChakrabortyProduced byShrikant MohtaMahendra SoniStarringNusrat JahanMimi ChakrabortyJaya AhsanSohini SarkarPriyanka SarkarRidhima Ghosh Arjun ChakrabartyGaurav ChakrabartyMusic byJAM8ProductioncompanyShree Venkatesh FilmsDistributed byShree Venkatesh FilmsRelease date 10 August 2018 (2018-08-10) Running time1h 53mCountryIndiaLanguageBengaliBudget1croresBox of...

 

Sicut dudum

1435 papal bull forbidding enslavement of Christian natives of the Canary Islands Sicut dudumLatin for 'Just as Long Ago' Encyclical of Pope Eugene IVSignature date 13 January 1435SubjectForbade enslavement of local natives of the Canary Islands who had converted to ChristianityTextIn LatinIn English  Sicut dudum (from Latin: Just as Long Ago) was a papal bull promulgated by Pope Eugene IV in Florence on January 13, 1435, which forbade the enslavement of the natives of the ...

TF1 Group

French media holding company You can help expand this article with text translated from the corresponding article in French. Click [show] for important translation instructions. Machine translation, like DeepL or Google Translate, is a useful starting point for translations, but translators must revise errors as necessary and confirm that the translation is accurate, rather than simply copy-pasting machine-translated text into the English Wikipedia. Consider adding a topic to this template: t...

 

Os Lusíadas

Portuguese epic poem by Luís de Camões Os Lusíadasby CamõesFront of the first edition of Os LusíadasTranslatorRichard Fanshawe (1655); William Julius Mickle (1776); William C. Atkinson (1952); Landeg White (1997)CountryPortugalLanguagePortugueseGenre(s)Epic poetryMedia typePrintFull text The Lusiads at WikisourceOs Lusíadas at Portuguese Wikisource Os Lusíadas (Portuguese pronunciation: [uʒ luˈzi.ɐðɐʃ]), usually translated as The Lusiads, is a Portuguese epic poem written...

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!