Рођен је у 29. јануара1966. године у Котору. Рукометну каријеру је почео у београдској Црвеној звезди. Након тога 1988. прелази у Бадел Загреб где је остао до 1991. године.[1] После успешних игара у дресу Загреба, Стојановић прелази у Партизан. За црно беле је бранио годину дана, а потом налази ангажман у Шпанији где игра за неколико клубова, Памплону и Балонмано Куенка.[2] У периоду од 1995. па до 1996. године игра поново за Црвену звезду. У најбољим годинама бранио је за немачке рукометне клубове Кил, ВФЛ Бад Швартау, ХСВ Хамбург и Лајпциг где је завршио играчку каријеру.[3][4] У Немачкој је остао да ради посао рукометног тренера и тренера голмана. Био је тренер голмана репрезентације Швајцарске и тренер у стручном штабу Хамбурга.[5] Укупно је у каријери освојио пет пута првенство Југославије и три пута Куп Југославије.
За рукометну репрезентацију Југославије је наступао средином деведесетих година када се вратила на међународну сцену после укидања спортских санкција.[6] Освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији.[7] Бранио је за репрезентацију на Светском првенству 1997. године у Јапану (9 место).[8] На оба такмичења Стојановић је био капитен репрезентације.
