Рођен је у Хампстеду у Лондону (Енглеска, УК), као син фармацеута Хенрија Вилијама Робертса. Образовао се у Средњој школи „Бромли”.[1] Потом је уписао Колеџ Грешам да би студирао инжењеринг, али по избијању рата морао се придружити Краљевском летећем корпусу (RFC).
Каријера
Након што је рањен у колено године 1918. током бомбашког препада, Робертс је остао инвалид и вратио се у Енглеску. Добио је војну стипендију за Градски и еснафски колеџ (у склопу Империјалног колеџа), где је стекао своје звање 1923. године. Постао је грађевински инжењер и радио на Сиднејском лучком мосту (1932) односно Висећем мосту Ото Бајт (1938) преко реке Замбези.
Робертс је постао витез године 1965. Изабран је за Члана Краљевског друштва (FRS)[1]18. марта1965. године.[2] Његов апликациони навод гласи: „Истакнут по својим доприносима грађевинском инжењерству унапређивајући дизајн структура, тачније мостова дугих распона. Дизајнер Моста Северн, Моста Форт, Моста Волта, Моста Мејденхед, Моста Окланд Харбор. Такође допринео дизајну других необичних структура, као што је C.S.I.R.O.Радио-телескоп, Електрана Хај Марнам, Купола открића на Изложби Фестивала Британије, кранских структура укључујући голијатски кран од 500 тона за Бабкок и Вилкокс”. Добио је Краљевску медаљу године 1968.[3]
Супруга му је била Елизабет Нада Хора, с којом се оженио у Лондону 1935. године.
Референце
^ абвгKerensky, O. A. (1979). „Gilbert Roberts 18 February 1899 – 1 January 1978”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 25: 477—426. doi:10.1098/rsbm.1979.0017.
^„List of Fellows of the Royal Society 1660–2007”(PDF). Royal Society. Приступљено 31. 7. 2017. „Distinguished for his contributions to civil engineering by advancing the design of structures, particularly long span bridges. Designer of Severn Bridge, Forth Bridge, Volta Bridge, Maidenhead Bridge, Auckland Harbour Bridge. Also contributed designs of other unusual structures, such as C.S.I.R.O. Radio Telescope, High Marnham Power Station, the Dome of Discovery at the Festival of Britain Exhibition, crane structures including 500 tons goliath crane for Babcock & Wilcox.”