Георгије Ђока Краљевачки

Георгије Краљевачки
У свом атељеу у Београду
Лични подаци
Датум рођења	око 1840.
Место рођења	Нови Сад, Аустријско царство
Датум смрти	1906.
Место смрти	Београд, Краљевина Србија

Георгије „Ђока” Краљевачки (1840 — 1906) један је од првих српских и раних европских фотографа. По образовању је био сликар.^[1]

Биографија

Рођен је у Новом Саду^[2] око 1840. године у тадашњој Краљевини Угарској. Посвећује се фотографији.^[3] Фотографско знање стекао је у другој половини 19. века у Штутгарту код њемачких мајстора. Фотогртафијом се бавио у Новом Саду и Београду „преко пута Зеленог венца”.^[1] Међу првим српским атељеима отвореним у Београду је атеље „Георгија Ђоке Краљевачког” на Зеленом Венцу, назван по њему.^[4][5]

Углавном је осликавао портрете савременика из средње и више грађанске класе, ратника српских ратова и јавних личности. Међу првима је из Србије снимио портрете вјеначних парова у формату посјетнице.^[1][6][7]

Фотографије из атељеа Ђоке Краљевачког, са мотивима жена у народној ношњи, користио је познати међуратни етнолог Петар М. Живковић за илустрацију неких својих радова.^[1] Како је фотографија постајала јефтинија и престајала да буде привилегија само малом броја имућних, постала је свакодневица код све већег броја људи, омогућујући им да и на тај начин памте сопствену прошлост.^[6]

Умро је у Београду, општина Палилула, 1906. године и сахрањен на Новом Гробљу у Београду.^[8]

Техника и начин рада

• Опрема фотографија: браон тонер, ферлауф, бомбе и мајолик технике (за мајолик фотографије понекад је користио на аверсној страни картона - подлоге и одштампани стилизовани рам) као и мултипликације.
• Реквизиторијум: три различите подне простирке, позадине (неутралне и осликане), балустрада, имитација ограда, столице са високим наслоном, кратким ногама, металним рамом и обичне кућне, као и стилски сточићи и столњак, портијера, ограда од облица. Балустрада у облику три састављене лире из његовог атељеа, била усликана код многих београдских фотографа тог времена. (Гантебајна, Мусила и Мирића, Анастаса Стојановића и браће Ђонић).^[1]

Присуство у колекцијама

Краљевачки је заступљен у много државних и приватних колекција, институција, енциклопедија и публикација:

• „ТЕАТРОН” — часопис за позоришну уметност, у бројевима 156 и 157 на страници 163, и страници 169 под бројем 128, наводи Георгија Краљевачког и његов допринос у домену позоришне уметности.^[9]
• Помиње се и у етнографској збирци српског фолклора. Значајну улогу у памћењу српског фолклора имале су и фотографије Краљевачког. Такође је први у Србији почео да фотографише свадбене свечаности. Помиње се у публикацији САНУ — Етнографски институт у књизи број 48 на страници 305: „Обичаји животног циклуса у градској средини”.^[10]
• Уз неколико српских фотографа заступљен је у фотографској енциклопедији фотографија 19 вијека: „Енциклопедија фотографије из деветнаестог века” (енгл. Encyclopedia of nineteenth-century photography) аутора Џона Ханавиа.^[11]
• Заступљен је и у „Националној библиотеци Француске” у Паризу (енгл. „Ara f' National Library ofFrance”.Владимир Јакшић, метеоролог из Београда на специјализацији у Паризу, донирао је 1885. године фотографије неколицине српских фотографа, међу њима и 16 фотографија Георгија Краљевачког фото-галерији:“Gallica Bibliotheque nationale de Paris”.^[12]
• Краљевачки је присутан и у Енциклопедији „Encyclopedias.Biz; Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and Bosnia”.^[13]
• Георгије Краљевачки је и у фундусу „Универзитетског колеџа у Лондону”. Двадесетак фотографија Георгија Краљевачког су у фундусу „Универзитетског колеџа у Лондону” (енгл. Ara f' University College London^[14]

Галерија

• 
  ГоспоЂа Краљевачкa — Keниг
• 
  Нaтaлиja Краљевачки
• 
  Часопис за позоришну умјетност "Театрон"
• 
  Даница Краљевачки, око 1875. године
• 
  Кумице, фотографија Георгија Ђоке Краљевачког око 1875. године
• 
  Марија Краљевачка око 1880. г.
• 
  Портрет Владимира Јакшића
• 
  Потпис Владимира Јакшића на донираним фотографијама
• 
  Власник кафане, око 1870. године
• 
  Сељанка 2, око 1880. године
• 
  Сељанка 1, у ношњи, око 1880. године
• 
  Буржуј 1
• 
  Буржуј 2
• 
  Човјек и жена
• 
  Гајдаш
• 
  Професор у школи
• 
  Сељак 1
• 
  Сељак 2
• 
  Сељак 3
• 
  Сеоски трговац
• 
  Жена са села 1
• 
  Жена са села 2
• 
  Жена са села 3

Види још

• Фотографија у Србији

Референце

1. Александрић М, Фотограф и фотографски атељеи у Србији (1860—1918), Удружење за прикупљање и презентацију историјске грађе „Фото — Музеј”, Београд, 2012. г.
2. Централни матични уред Нови Сад, Матична књига рођених, Нови Сад 2019.
3. Тодић М, Фотографија у Србији у 19. вијеку, Музеј примењене уметности, Београд, 1989. г.
4. „Настанак фотографије - Српско културно чудо 19. века”. РАСЕН (на језику: српски). 25. 6. 2017. Приступљено 19. 4. 2020. 
5. „Архивирана копија” (PDF). Nbss. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 01. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. 
6. FotograF.jpg: Istorija sprske fotografije: zanimljivosti
7. [1],Приступљено 14. 2. 2018.
8. Ново Гробље, Књига сахрањених на Новом Гробљу у Београду, Београд 2018.
9. „Театронслов” (PDF). teatroslov mpus. Приступљено 19. 4. 2020. 
10. Више аутора, Обичаји животног циклуса у градској средини, САНУ, Београд 2012.
11. Hannavy, John (2008). Encyclopedia of nineteenth-century photography: A-I, index (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-97235-2. Приступљено 19. 4. 2020. 
12. Kraljevacki, Georg (18-19 ? ; photographe) Photographe (1884). „[Vladimir Yakchitch] / [Georg Kraljevacki]”. Gallica (на језику: енглески). Приступљено 19. 4. 2020. 
13. „OTTOMAN EMPIRE: EUROPEAN (BULGARIA, SERBIA, MACEDONIA,;ALBANIA, AND BOSNIA)”. Encyclopedias A-C. Приступљено 19. 4. 2020. 
14. „Fittex”. www.europeana.eu (на језику: малтешки). Приступљено 19. 4. 2020.