Галилео је глобални сателитски навигациони и тајминг систем под цивилном контролом (европске GNSS).[1] Галилео треба да на глобалном нивоу даје податке о позицији и сличан је америчком GPS систему, руском GLONASS систему и кинеском COMPASS систему.
Као седиште агенције за европски GNSS изабран је Праг, главни град Чешке.[2] До 2014. године је трајао пренос опреме као и селидба запослених из Брисела у Праг.
Историја
Писмо од Paul Wolfowitz за министре одбране земаља чланица Европске заједнице, као део америчке кампање против галилео система који би могао да омета амерички војни GSP.
Галилео је први заједнички пројекат Европске заједнице (EU) и Европске свемирске агенције (ESA). Финансирање развојног дела пројекта преузимају обе организације подједнако. 27. маја 2003. године, земље чланице ESA су се договориле о финансирању.
Следеће земље ван Европске заједнице учествују у пројекту:
Кина учествује са 280 милиона евра у пројекту; заједнички тренинг центар за сателитску навигацију отворен је на универзитету у Пекингу.[3]
Индија 2005. године склопљен договор о сарадњи.[4]
Русија лансирала је 21. октобра 2011. прва два Галилео-сателита са Сојус ракетом из европског свемирског центра у француској.l[12]
Сједињене Америчке Државе су скептичне према Галилео пројекту углавном због опасности о војној злоупотреби система. Могућност о утиску Галилеа на Амерички NAVSTAR-GPS-систем је доказан као немогуће.
Техничка основа
Упоређивање орбита различитих НС
Галилео функционише са 30 сателита(27 плус 3 сателита која су спремна за рад у случају да неки престане да функционише), која надлећу земљу на висини од 23.260 km са брзином од 3,6 km/s, и мрежом земаљских станица које контролишу сателите. Уређаји са пријемником за навигационе системе, као што су паметни телефони, могу да одреде своју позицију са тачношћу од 4 m.
Констелација галилео сателита без резерве(Кликните на анимацију)
Планирано је 30 сателита који би кружили око Земље на 3 нивоа под Инклинацијом од 56°. Предвиђено је да по нивоу буде 9 сателита плус 1 резервни сателит. Имали би размак од 40° са максималним одступањем од mit 2°, што представља 1000 km. На висини од 23.222 km изнад површине земље потребно је 14 сати да се направи један круг око земље.[14]
Финансирање и трошкови
Питање финансирања је решено 24. новембра 2007. године. Финансира се углавном из уштеђевина од ЕУ-аграрног сектора.[15]
До 2007. године инвестирано је 1,5 милијарди евра. За завршне фазе до 2013. године планирано је 3,4 милијарде евра из ЕУ-буџета.[16] Према провери ЕУ-комисије из 2011. године трошкови ће порасти на 5,3 милијарде евра до 2020. године.
Галилео сателити
Еу-комисија је 7. јануара 2010. године од немаčке свемирске фирме OHB Technology, Бремен, наручила 14 сателита у износу од 566 милиона евра.[17]
Галилео користи заједно са GPS фреквенцијски опсег L1 1575,42 MHz и L5 1176,45 MHz. Опсег L2 1227,6 MHz расположив је искључиво GPS-у, за галилео је E6 1278,75 MHz.
Референце
^Art. 2 Коорпорацијски договор о глобалном цивилном сателитском навигационом систему(GNSS)између Европске заједнице, тј. њеним државама чланице и украјине склопљен 1. децембра 2005. године.
^Gunter Krebs (2011-12-20). „Galileo-IOV PFM, FM2, FM3, FM4”. Gunter's Space Page (на језику: englisch). Приступљено 2012-01-31.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ESA (20. Juli 2011). „Galileo wird überraschend billiger”(PDF; 57 kB) (на језику: englisch). ESA. Приступљено 15. September 2011.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Gunter Krebs (2012-02-03). „Galileo-FOC FM1, …, FM22”. Gunter's Space Page (на језику: englisch). Приступљено 2012-02-04.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Литература
The Galileo Project — Galileo Design consolidation, European Commission, 2003
