Врховни совјет састојао се од два дома, оба с једнаким законодавним овлашћењима, чији су чланови бирани на четири године:[1]
Совјет Савеза, чији су чланови бирани на бази становништва односно један депутат на сваких 300.000 становника Совјетског Савеза.
Совјет националности, чији су чланови били заступници сопствених етничких група односно по 32 депутата из сваке конститутивне републике, 11 из сваке аутономне републике, 5 из сваке аутономне области и по један из сваког аутономног округа.
Према совјетским уставима из 1924, 1936. и 1977, Врховни совјет је имао влеику законодовану моћ, али је у стварности био само институција која је спроводила одлуке које би већ изгласала Комунистичка партија Совјетског Савеза. Тек је с применом перестројке и делимично слободним изборима 1989, Врховни совјет задобио веће овласти у држави.
Врховни совјет се након 1989. године састојао од 542 посланика (пре тога их је бројао до 1500). Заседања су такође била учесталија, у просеку од шест до осам месеци годишње.[2]
Председници Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза
Напомена:15. марта1990. већина власти је пребачену у новоосновану канцеларију Председника Совјетског Савеза. Анатолиј Лукјанов је био изабран за председника Врховног совјета да би заменио Михаила Горбачова. Иако је задржао своје име, председник Врховног совјета је сада био председник парламента, а не шеф државе. Стварне извршне власти је задржао Михаил Горбачов.
.svg)
