PROFILBARU.COM

војислав стојановић
војислав стојановић
	Војислав Стојановић
Лични подаци
Датум рођења	12. новембар 1906.
Место рођења	Ниш, Краљевина Србија
Датум смрти	19. јануар 1991. (84 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СФР Југославија
Професија	лекар
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска армија; 1941 — 1949.
Чин	санитетски-пуковник
У току НОБ	хирург ГШ НОВ и ПО Србије
Одликовања
	одликовања СФР Југославије:
	инострана одликовања:

Војислав Стојановић (Ниш, 12. новембар 1906 — Београд, 19. јануар 1991) био је лекар-хирург, учесник Народноослободилачке борбе, санитетски-пуковник ЈА и почасни доктор Универзитета у Београду.

Биографија

Рођен је 12. новембра 1906. године у Нишу, где је завршио основну школу и гимназију. На Медицинском факултету у Београду дипломирао је 1929. године. Потом је ступио у војну службу и почео специјализацију из хирургије. После завршене специјализације, постављен је за шефа Хируршког одељења сталне Косовске војне болнице. Године 1938. постављен је за шефа Хируршког одељења Бановинске болнице у Прокупљу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и учествовао у Народноослободилачкој борби као хирург. Године 1944. постављен је за хирурга Главног штаба НОВ и ПО за Србију, а на Сремском фронту је руководио целом хируршком службом. Марта 1945. године постављен је за управника Главне војне болнице у Београду (садашње Војномедицинске академије (ВМА)).

Године 1949. постао је главни хирург Југословенске армије (ЈА), када се и демобилише у чину санитетског пуковника. Оснивач је Друге хируршке клинике у Београду, 1949. године и њен дугогодишњи управник до пензионисања, 1977. године. Марта 1955. године изабран је за редовног професора хирургије Медицинског факултета у Београду, а 1956. године за шефа Катедре хирургије.

Као гостујући професор, наступао у многим земљама. Објавио је преко 480 стручних и научних радова у земљи и иностранству. Председник Међународног удружења универзитетских наставника био је у три мандата. Био члан многих међународних струковних удружења (Међународно друштво за кардиоваскуларну хирургију, Међународно хируршко друштво, члан Научног друштва СССР, почасни члан Француског друштва и др). Био је члан редакција и уређивао многе домаће и стране научне струковне часописе и публикације. Био је члан Француске академије хирургије од 1980. године, а члан Националне медицинске академије Француске од 1981. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских и иностраних одликовања, међу којима се истиче Орден француске легије части. Добитник је Октобарске награде Града Београда, 1962; Седмојулске награде СР Србије, 1969. и Награде АВНОЈ-а, 1976. године.

Умро је 19. јануара 1991. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.