Војислав Даниловић (Чичево Горње[1] код Требиња, 6. април 1910 — Париз, 24. октобар 1981) био је српски лекар интерниста и члан Српске академије наука и уметности.[1]
Живот
Рођен је свештеничкој породици у Чичеву Горњем код Требиња.[1] Медицински факултет је заршио у Београду, где је од 1963. био редовни професор, а 1964—67 био је декан. У периоду 1966—78, био је директор Интерне „Б“ клинике у Београду. Објавио је више од 300 радова.
Војислав Даниловић је био један од оснивача Алерголошке секције Српског лекарског друштва и Удружења алерголога Југославије и истакнуту нефролог. Био је председник и почасни председник Удружења за алергологију и клиничку имунологију Југославије, као и Српског Лекарског друштва.
Дописни члан САНУ постао је 1965, а од 1974 је редовни члан.
Међу многобројним признањима добио је Седмојулску награду 1979, Орден рада са црвеном заставом 1973, Орден заслуга за народ са златном звездом 1979 и Годишњу наградау Српског лекарског друштва 1975.
Библиографија
- État des recherches des néphritis endémiques en Yougoslavie, Archives de L‘Union médicale balcanique, Beograd 1964. II, I, pp. 31—40;
- Савремени погледи на етиологију и патогенезу алергијских обољења плућа, Зборник IV. конгресаалерголога Југославије, 1973, стр. 237—329;
- Перспектива изучавања ендемске нефропатије, Зборник I. конгреса нефролога Југославије, 1981, стр. 33—36.
Извори
Види још
Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- др. Златибор Петровић, академик САНУ, Београд: Ениклопедија Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984.том 3. стр. 385.
