PROFILBARU.COM

Војислав Бакић
Војислав Бакић
	Војислав Бакић
Лични подаци
Датум рођења	22. август 1847.
Место рођења	Перна, Аустријско царство
Датум смрти	30. април 1929. (81 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина СХС
Научни рад
Институција	Ректор Велике школе у Београду

Војислав Бакић (Перна, 22. август 1847 — Београд, 30. април 1929) био је српски педагог, професор и директор Учитељске школе у Крагујевцу, редовни професор и два пута ректор Велике школе у Београду. Један је од најзначајнијих српских педагога.^[1]

Биографија

Школовање у Карловцима и Сомбору

Војислав Бакић завршио је основну школу у Перни као одличан ђак. Учитељ га је још неколико година после завршетка основне школе задржао као свог помоћника. Даље школовање, шесторазредну реалку, В. Бакић наставља у Карловцу. Неко време станује код проте Николе Беговића, чијим заузимањем добија стипендију од црквене општине за даље школовање. Поред немачког језика (у реалци се настава одржавала на немачком језику), учи и немачку стенографију, а приватно учи француски и италијански језик. Након реалке уписује Учитељску школу у Сомбору, у којој је у току једне године (1868-1869) савладао програм двогодишњег учитељског образовања и добио диплому учитеља.^[2] Покушавајући да дође до стипендије, у Сомбору приватно поучава ученике основних школа, трговачке помоћнике и младе ученике из немачког језика и стенографије. Помаже Вукићевићу око уређења библиотеке Учитељске школе, чита и преводи чланке са немачког и француског језика, учи да свира виолину, пише уџбеник из српске стенографије. У Учитељској школи у Сомбору одржао је јануара 1870. године, своју прву светосавску беседу коју је Светозар Милетић исте године објавио у Школи. За будући Бакићев рад кључно је што је 1869. године прихватио да ради као стенограф на скупштини Уједињене омладине српске у Кикинди, што му је омогућило да упозна многе значајне личности из свих српских крајева. Потом је на позив Светозара Милетића прихватио да стенографише рад Црквено-народног сабора у Сремским Карловцима. Водио је стенографске белешке на седницама Сабора које су ојављиване у Застави С. Милетића и Народу Јована Суботића.

О познанству са Милетићем и утицају који је он имао на његово духовно формирање пише 1926. године за Летопис матице српске чланак у коме је већ избором наслова “Светозар Милетић – идеал српске омладине”, још једном потврдио своју везаност за Милетићев политички и национални програм.
Захваљујући раду у Српском сабору и испољеним способностима, В. Бакић је постао питомац Сабора и добио је стипендију за студије педагогије у Немачкој. Обавезао се да ће по завршеним студијама шест година бити у обавези да ради на месту на које га Сабор постави. Одлуку да се Бакић упути на студије педагогије донео је лично др Ђорђе Натошевић.^[3]

Студије у Немачкој

Прве две године студира у Лајпцигу код познатог хербартовца Туискона Цилера, у то време председника Немачког друштва за научну педагогију. Научна педагогија развијала се из Хербартовог педагошког учења, а Цилер је уносио у њега савремена педагошка сазнања. Овај покрет је седамдесетих година 19. века доминирао европском педагошком сценом. Извесна “крутост” Цилеровог учења, међутим, одвела је Бакића на Универзитет у Хајделбергу, на коме је слушао последња три семестра. За Хајделберг се определио због професора Карла Фолкмара Стоја (Karl Folkmar Stoy), који је, као и Цилер, био представник научне педагогије, али је заступао далеко слободоумније погледе. Професор Стој је у Јени основао први универзитетски педагошки семинар у Немачкој, који је у свом саставу имао школу вежбаоницу за хоспитовање и практичну обуку студената, а исти је покушао да организује и на Универзитету у Хајделбергу.

Бакић је добро знао да српска јавност у Војводини и Кнежевини Србији још нема довољно знања о немачким школама, ни јасних представа о начину на који треба да се уреди српско школство. Донео је одлуку да се у Карловце не враћа без докторске дипломе. Ово су били разлози да по доласку у Хајделберг почне да пише дневник свога рада који је водио до пред крај живота.

Током студија у Немачкој написао је десетак чланака које је објавио у Школи М. Ђ. Милићевића, Српској народној школи Стевана В. Поповића, новосадском Гласу народа и либералној Застави. Теме којима се бавио у својим првим научним радовима биле су образовање и положај учитеља, уређење основних школа и образовање женске деце. Већ у овим првим радовима Бакић је изнео погледе које је наставио да заступа по одласку у Србију и настојао да спроведе у праксу: најпре о потреби обавезне општеобразовне основне школе, о педагошком образовању учитеља и наставника и становиште да педагогија треба да има статус универзитетске дисциплине.

Докторску дисертацију посвећену педагошким идејама Жан Жака Русоа одбранио је у Лајпцигу 1874. године. Прво је даје професору Стоју на читање. Стојева процена била је да је реч о “правој немачкој научној расправи”. Одушевљен, понудио је Бакићу да му нађе издавача који ће му дисертацију штампати, чак га и позива да остане у Јени као сарадник на његовом Педагошком семинару.^[4]

Рад у Србији

По повратку у Карловце 1874.године Бакић је изабран за посланика у Црквено-народном сабору, а потом за школског надзорника у Горњокарловачкој и Пакрачкој епархији српској, будући да је по процени главног надзорника српских школа, Ђорђа Натошевића, имао најбоље квалификације. Овај избор одбио је бан Хрватске, Иван Мажуранић. Након ове одлуке Бакић је упутио молбу министру просвете Кнежевине Србије, Стојану Новаковићу за пријем у професорску службу.

Професор у Учитељској школи

У Учитељској школи Бакић је предавао педагогију, али једно време и етику, психологију и немачки језик. Његовом заслугом школа је продужена на четири године. Године 1878. за ученике Учитељске школе објавио је Науку о васпитању, први уџбеник из систематске педагогије на српском језику који је имао у целини аутономну научну основу. Истовремено пише уџбеник Наука о поштењу (Етика). Целокупна организација Учитељске школе у периоду 1875. до 1905. године била је Бакићево дело. Он је био творац законских предлога о уређењу Учитељске школе, наставних програма, правила о полагању пријемних испита, правила о полагању учитељских испита, дисциплинских правила за ученике, правила о додели државног благодејања... Уопште, активан је у раду на унапређењу школства и просвете.

Чланом Просветног савета постао је чим је основан, 1880. године. У том Савету, чији је једно време био и председник, радио је до пензионисања, пуних 25 година.

Године 1881. покренуо је педагошки часопис Васпитач, који је изашао у 18 свезака и који је сам угасио након што је Учитељско удружење донело одлуку да покрене свој часопис Учитељ.

Као већ познати педагог, Бакић 1882. постаје редовни члан Педагошког књижевног збора Хрватске, а годину дана касније члан Српског ученог друштва.^[5]

Један је од оснивача Српске књижевне задруге 1892. године, члан многих одбора, писац рецензија.

Бавио се разноврсном педагошком проблематиком: општим и теоријским питањима педагошке науке, методичким питањима наставе у основној и средњој школи, националним и патриотским васпитањем, васпитањем деце у породици.

Професор педагогије на Филозофском факултету Велике школе

Године 1892. изабран је за професора педагогике и методике на Филозофском факултету Велике школе, на новооснованој катедри за педагогију. Биран је за “старешину” Филозофског факултета, а два пута је био и ректор Велике школе (1895/96 и 1897/98), тадашње највише школске установе у Србији.

Бакић се непрекидно залагао да се Велика школа претвори у први српски универзитет. Био је у свим комисијама које су правиле нацрте “уређења” универзитета. Када је коначно 1905. године Велика школа постала Универзитет, тадашња влада Србије није хтела да призна и потврди универзитетску професуру свима онима који су то звање имали на Великој школи. Иако је он за релативно кратко време свог рада на Великој школи успео да отпочне и изгради систем педагошких студија, да организује Педагошки семинар, да напише више запажених радова, укључујући нову верзију Опште и Посебне педагогике, иако је неуморно и ватрено радио на стварању универзитета, понуђено му је ниже звање од оног које је имао на Великој школи. Увређен, он је то одбио и затражио да буде пензионисан. Његовом захтеву одмах је удовољено. Разлози су били политички јер стручност Бакићева није могла бити оспорена. У питању је био обрачун радикалске владе Николе Пашића са припадницима других политичких партија, укључујући либерале чији је Бакић био члан.

После 1905. године др Војислав Бакић готово потпуно престаје да активно учествује у јавном животу. Повукао се из свих организација и установа у којима је дотад радио. Наставља да и даље прати педагошку и друге за педагогију значајне литературе. Одржава личне контакте са већим бројем познатих светских педагога и даље пише и објављује радове о појединим педагошким проблемима.

Библиографија

О моралном васпитању (предавање одржано у Сомбору) – по Сајлеру написао Вук Бакић, Школски лист, број 11. год ХИ Сомбор, 1869, стр. 169-173.
Учитељске задруге и путујуће скупштине (превод с немачког), српска народна школа, бр. 7, г И, Пешта, 1870, стр. 105-108.
Шта је говорио Г. Вук Бакић на беседи 24. јан. 1870, Школа, бр.10 и бр. 11, Београд, 1870. стр. 151-154 и стр. 166-169.
О васпитању женскиња, Школа, бр. 18 и бр. 19, Београд, 1870, стр. 282-287 и стр. 298-304
Писмо из Липиске, Школа, бр.37, Београд, 1870, стр. 574-587.
Како стоје српски народни учитељи, Глас народа, Нови Сад, 1871, стр. 77-78 (штампано под шифром „Један учитељ“).
Наставни план Цилерове вежбаонице, Школа, бр. 11, Београд, 1872, стр. 29-31.
Уређење учитељске школе (по проф. др Стоју), Школа бр. 24, 25, 31, 32, 35, 36, Београд, 1872, стр. 376-378, стр. 397-398, стр. 489-491, стр. 504-506, стр. 551-555 и стр. 561-573.
Виша и нижа учитељска школа (одговор Д. Јосићу), Застава, бр. 134 и 135, Нови Сад, 1873.
Српске учитељске школе (штампано под шифром „Р. Р“) Застава, Нови Сад, 1873.
Српске народне школе у Горњокарловачкој епархији, Застава, Нови Сад, 1873.
Како стоји сад њемачка педагогика, Застава, Нови Сад, 1873.
Академски педагошки семинар, Школа, бр. 4, бр. 5, Беогард, 1875, стр. 78-51; стр. 65-67
Предлог како да се преустроји учитељска школа у Крагујевцу, Школа, бр. 15, бр. 16, бр. 17, бр. 18, Београд, 1987. стр. 225-228, стр. 241-245, стр. 257-261, стр. 273-274.
Наука о васпитању удешена нарочито за предавања у учитељској школи, књ. И. Општа наука о васпитању, стр. VI+78; књ: II Примењена наука о васпитању, стр. VI+109, Београд, 1878.
О васпитању деце, Матица српска, Нови Сад, 1879.
Поуке о васпитању деце у родитељској кући (за образовање српске матере и за употребу у вишим девојачким и учитељским школама), Сомбор, 1880, стр. 8+137.
О механизму у школској настави (предавање одржано 06. 04. 1880. год. На учитељском збору у Београду), Сомбор, 1880, стр. 1-22.
Програм “Васпитача”, Васпитач, бр. 1, Београд, 1881. стр. 1-4.
Народно образовање, Васпитач, бр. 1, Београд, 1881, стр. 4-7.
Учитељске школе у Београду и Нишу, Васпитач, бр. 1, Београд, стр. 1-13.
Морално васпитање, Васпитач, бр. 2, бр. 4, бр. 5, бр. 6, бр. 7, бр. 8, Београд, 1881, год. I, стр. 17-20, стр. 49-53, стр. 65-70, стр. 81-86, стр. 97-101, стр. 113-117.
Педагогија, I део Узгојословље, саставио С. Басаричек, Загреб, 1880 (приказ), Васпитач бр. 2, бр. 3, бр. 4, бр. 5, Београд 1881, год. I стр. 30-31, стр. 44-46, стр. 62-63, стр. 76-77.
Распоред предмета у основним школама, Васпитач, бр. 9, бр. 10, бр. 11, Београд, 1881, год. I стр. 129-132, стр. 145-149, стр. 166-168.
На што се мора пазити при сваком предавању у васпитној школи, Васпитач, бр. 12, и 13, Београд, 1881, год. I стр. 177-181, стр. 193-196.
Један учитељ у више разреде, Васпитач, бр. 14, Београд, 1881, год. I, стр. 209-212.
Рад у школи где деца не говоре добро српски, Васпитач, бр. 15, Београд 1881, год. I, стр. 225-228.
Педагошке дружине, Васпитач бр. 16, Београд, 1881, год I, стр. 241-246.
Читаоцима “Васпитача”, Васпитач бр. 18, Београд, 1881, год I, стр. 273-275.
Предлози народној скупштини о просвети (штампано под шифром “Један пријатељ народне школе”), Самоуправа, бр. 6, Београд, 1881.
Закон о професорским испитима (штампано под шифром “Један пријатељ народне школе”), Самоуправа, бр. 777, Београд, 1881.
Одговор на критику Поука о васпитању деце у родитељској кући (Јовану Миодраговићу), Учитељ, бр. 32-33, и бр. 34, Београд 1884. год. Стр. 505-513 и 524-529.
О карактеру и образовању карактерности, Просветни гласник 1887, год. VIII, св. XIX, стр. 775-780.
Изјава, Школски лист, бр. 12, Сомбор, 1887, год. XIX, стр. 210-211.
Домаће васпитање (одговор г. М. Нешковићу), Школски лист, Сомбор, бр. 10, бр. 11, 1887, год. XIX, стр. 175-177, стр. 189-191, 1888, год. XX, бр. 1, стр. 9-11, бр. 3, стр, 47-49, бр. 4, стр. Стр. 65-68, бр. 6, стр. 101-104.
Педагошко искуство - “Предавање и напомена о предавањима (црпене из искуства)”, Извештај о београдској учитељској школи за 1887/88, спремио др В. Бакић, управитељ и професор исте школе, Београд, 1889, стр. 1-11.
Педагошко искуство, - “Испитивање и оцењивање ученичког успеха и владања”, извештај о београдској учитељској школи за 1888/89, спремио др В. Бакић, управитељ и професор исте школе, Београд, 1890, стр. 1-20.
Београдска учитељска школа на крају 1888/89. и у почетку 1889/1890. школске године, Наставник, Београд, 1890, књ. I стр. 105-106.
Национално васпитање, Наставник, Београд, 1890, књ. I, стр. 117-129.
Учитељски испит, Наставник, Београд, 1890, књ. I, стр. 398.
Стални стручни надзор над основним и средњим школама, Учитељ, Београд, 1890. год. IX, стр. 670-684.
Препуњеност у вишим школским струкама и жалосне последице отуда, Наставник, Београд, 1890, књ. I стр. 414.
Педагошко искуство - “Савесно вршење школске дужности”, четврти извештај о београдској учитељској школи за XXI год., спремио др В. Бакић, Београд, 1892. стр. 1-16.
Навикавање деце при васпитању, Календар Требевић, 1891.
Главном одбору “Учитељског удружења”, реферат за расправу: Школска дисциплина и њен морални и интелектуални утицај на ученика од Павла Љотића, Београд, 1891, стр. 3-7.
О васпитном прилагођавању, приступно предавање на Великој школи, Београд, 1893,, стр. 1-16
Преуређење београдске богословије, Весник српске цркве, Београд, 1893, св.VII , стр. 657-664.
Методолошка начела, Учитељ, Београд, 1894, св. 3, стр. 129-132.
Религијско-етичка настава у средњим школама, Весник српске цркве, Београд, 1894, св. VII, стр. 604-614.
Образовање духовног јединства у нашем народу, Весник српске цркве, Београд, 1894, св. Х, стр. 901-914.
На раскршћу, Српскиња, илустрован календар, 1895, прештампао “Панчевачки весник”, 1895.
Рудосовљена педагогика с гледишта филозофске педагогике, Учитељ, Београд, 1896/97, св. 1, стр. 1-12, св. 2, стр. 97-111, и св. 3. стр. 177-179. Превео Бакићев син Добривој. Докторска дисертација.
Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу, Дело, Београд, 1896, стр. 8-10.
Дечји темпераменти и характери, Српскиња, илустровани календар, Вел. Кикинда – Земун, 1896, стр. 36-46. Прештампано у Nouvelle Revue, Paris 1896.
Научни курсови у Јену, Наставник, Београд, 1986, књ. VII, стр. 310, 1897, књ. VIII, стр. 195, 1908 књ. XIX, стр. 224 и 1909, књ. ХХ, стр. 247.
Трећи интернационални конгрес за психологију, Наставник, Београд, 1896, књ. VII, стр. 311.
Методолошка начела (део из рукописа Општа педагогика), Учитељ, Београд, 1896, год. XVI, св. 7, стр. 521-533.
Наставник (део из рукописа Општа педагогика), Наставник, Београд, 1897, књ. VIII, стр, 203-214.
Општа педагогика, Београд, 1897, стр. VII + 509.
Педагошка ходегенетика, Просветни гласник, Београд, 1897, год. XVIII, стр. 193-198, и стр. 239-252.
Побуде за васпитање деце, Српскиња, илустровани календар, Земун, 1897, стр. 17-22.
О докторској дисертацији Стеве Окановића, белешка, Београдске новине и Вечерње новости, 27. VII 1897.
О српским народним и просветним идеалима (светосавска беседа ректора Велике школе, др В. Бакича), Учитељ, Београд, 1898, св. 8, стр. 613-632
О школском надзору, Учитељ, Београд, 1899, св. 5, стр. 1-6.
Образовање характера и закон прилагођавања, Нови васпитач, СР. Карловци, 1899, год. XII, св. VII, стр. 194-198.
Српски језик у народним школама, Школски одјек, бр. 19, Нови Сад, 1899, год. III, стр. 161-162.
Слобода и образовање, Календар Српска звезда, 1899.
О српском универзитету, Просветни гласник, Београд, 1899. год. ХХХ, стр. 433-436.
Из методике основне школе, Просветни гласник, Београд, 1900, год. XXI, стр. 747-751.
Народни језик са књижевношћу у основној школи (део из рукописа Посебна педагогика), Нови васпитач, СР. Карловци, 1900, св. 1, стр. 2-13.
Рачуница са геометријским облицима у основној школи (део из рукописа Посебна педагогика), Нови васпитач, СР. Карловци, 1900, св. ХХ, стр. 196-202.
Земљопис у основној школи (део из рукописа Посебна педагогика), Школски лист, Сомбор, 1900, год. ХХXII, бр. 9, стр. 129-132.
Матерњи језик и народна књижевност у гимназији (део из рукописа Посебна педагогика), Просветни гласни, Београд, 1990, год. XXI, стр. 279-290.
Нови језици с литературом у нашим средњим школама, Наставник, Београд, 1900, књ. XI, стр. 269.
Стари језици са литературом у нашим средњим школама (део из рукописа Посебна педагогика), Просветни гласни, Београд, 1990, год. XXI, стр. 406-413.
Уређење основних школа (део из рукописа Посебна педагогика), Учитељски весник, Београд, 1900, год. VII, стр. 236-242 и 278-282.
Уређење наших средњих школа (део из рукописа Посебна педагогика), Просветни гласник, Београд, 1990, год XXI, стр. 427-436.
Природно-математичке науке у средњим школама, (део из рукописа Посебна педагогика), Просветни гласник, Београд, 1990, год XXI, стр. 697-708.
Из методике основне наставе, Просветни гласник, Београд, 1900, год. XXI, стр. 747-751.
Стручно образовање и самообразовање, Градина, бр. 15 и 16, Ниш, 1900, стр. 321-324.
Увод у посебну педагогику, Школски лист, бр. 8, Сомбор, 1990, год. ХХXII, стр. 114.
Српска просвета у почетку ХХ века, Учитељ, Београд, 1901, св. V, стр. 341-346.
Филозофски факултет и средње школе, Просветни гласник, бр. 7, год. XXI, стр. 831-839.
Посебна педагогика с нарочитим обзиром на гимназијску методологију, Београд, 1901. стр. VI + 238.
Пројекат закона о универзитету краља Александра I, Просветни гласник, Београд, 1901, стр. 1567-1577.
Један поглед на српску просвету у почетку ХХ века, Просвета, бр. 10, Крагујевац, 1901.
Туђ језик у српској породици, Народни српски календар, Србобран, Нови Сад, 1901.
Материнство, Матерински лист, 1902.
Српска велика школа и српски универзитет, Српска застава, бр. 15, Београд, 1902, год. XI
Школске реформе, Школски лист, Сомбор, 1902.
Нови закон о народним школама, Српска застава, Београд, 1902.
Корист од просвете, Народни српски календар, Србобран, Нови Сад, 1902.
Продужно образовање наших учитеља, Просвета, бр. 7, Крагујевац, 1902, год. III, стр. 97-99.
Извештај министарског изасланика др Војислава Бакића, проф. Велике школе, (о мушкој учитељској школи у Јагодини, шк. Год. 1901-1902), Просветни гласник, Београд, 1902, год. ХXIII, СТР. 26-31. Наведен је и говор који је Бакић одржао том приликом у школи.
Образовање српског престолонаследника, Дело, Београд, 1903, књ. 29, св. I, стр. 49-55.
Рад нарочите комисије на пројекту закона о народним школама, Учитељ, Београд, 1903, св. 5, стр. 162-167, св. 7-8, стр. 242-250.
О предлогу закона о народним школама, Просвета, бр. 7, Крагујевац, 1903, год. IV, стр. 97-101.
Образованост у обновљеној држави, Учитељ, Београд, 1904, св. 1, стр. 2-8.
О румунским школама, Дело, Београд, 1904, књ. ХХXII, стр. 70-81.
Спремање школских надзорника, Просветни гласник, Београд, 1904, год. ХХV, стр. 323- 330.
Ко треба да предаје веронауку у српској народној школи, Учитељски календар, Земун, 1904, стр. 29-37.
Војничко васпитање, Војска бр. 24, Београд, 1904, год. I, стр- 1-3.
Стручно проучавање педагогике, Учитељски календар, Земун, 1905, стр. 13-21.
Писмо декану Филозофског факултета у Београду, Просвета, бр. 27, Крагујевац, 1905.
Васпитање и привреда, Србобран, Нови Сад,1906. Стр. 96-99.
Педагогија у нашој Војној академији, Војска, бр. 22, Београд, 1906, год. III, стр. 1-2.
Писмо уреднику “Учитеља” поводом чланка “Педагогика на нашем универзитету”, Учитељ, Београд, 1906, год. XXVII, стр. 808.
Никола Беговић као васпитач, Србобран, Нови Сад, 1907.
Белешке о просветним и културним, политичким и ратним догађајима у Србији (1872-1929), Српска академија образовања - Београд и Учитељски факултет - Ужице, уредници Др Никола М. Поткоњак, Др Крстивоје Шпијуновић, 2009.
Белешке о телесном и духовном развитку деце, Педагошки музеј и Едука д.о.о, Београд, приредиле Др Наташа Вујисић Живковић, Мр Маја Николова, 2011.

Референце

^ Српска енциклопедија. Том 1. Књ.1, А-Беобанка. - Нови Сад: Матица српска; Београд: САНУ: Завод за уџбенике, 2010.
^ Поткоњак, Никола (2001). Педагошка схватања Војислава Бакића. Београд: Учитељски факултет у Београду.
^ Вујисић Живковић, Наташа (2012). Војислав Бакић и развој педагошке науке у Србији. Београд: Филозофски факултет.
^ Бакић, Војислав (2009). Белешке о просветним и културним, политичким и ратним догађајима у Србији (1872-1929), страна 27. Ужице: Учитељски факултет.
^ Биографија на сајту САНУ

Коста Алковић	ректор Велике школе 1895 — 1896	Јован Жујовић
Јован Жујовић	ректор Велике школе 1897 — 1898	Глиша Гершић