PROFILBARU.COM

Војислав Јовановић Марамбо
Војислав Јовановић Марамбо
	Војислав Јовановић Марамбо
Пуно име	Војислав М. Јовановић Марамбо
Датум рођења	24. септембар 1884.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	20. јул 1968. (83 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ данас Србија

Војислав Јовановић Марамбо (Београд, 24. септембар 1884 — Београд, 20. јул 1968)^[1] био је српски и југословенски историчар књижевности, преводилац, дипломата и научни радник. Био је историчар књижевности и то са посебним нагласком на проучавању народних умотворина, затим преводилац, публициста, библиограф, драмски писац-сатиричар, архивиста, дипломата, и колекционар књига и библиофил.

Биографија

Војислав Јовановић је завршио гимназију у Београду 1903. Студирао је књижевност у Лозани, Женеви и Лондону, а докторирао је у Греноблу 1911.^[1] Године 1912. изабран је за доцента Београдског универзитета за упоредну књижевност.^[1] Током Првог светског рата био је члан ратног Пресбироа српске Врховне команде и шеф Пресбироа српске владе у Лондону и Вашингтону. За ванредног професора изабран 1919. Универзитетску каријеру напустио је годину дана касније. Уређивао је Српски књижевни гласник^[1] 1920-1921. Године 1924. постављен је за начелника историјског одељења Министарства иностраних дела и на том је послу, с краћим прекидима, остао до 1950. Од 1950-1962. ради у Српској академији наука као научни саветник и научни сарадник. Умро је у Београду 1968.^[1]

Књижевни рад

Књижевни рад започиње 1903. године сарадњом у Малом журналугде под псеудонимом Марамбо објављује између осталог и позоришне критике. Прву драму под насловом Тако рече Заратустра написао је те исте године и послао на анонимни конкурс Матице српске. Према подацима које даје сам Јовановић 1914. уз књигу драма под заједничким насловом Каријера остали позоришни комади настали су следећим редом: Наш зет 1905, Наши очеви 1905-1906, Наши синови 1906, Каријера 1907. Наши синови и Наши очеви добили су другу награду на конкурсу Народног позоришта 1906.^[2]

Један део Јовановићевог тематски врло разнородног научног рада везан је за проучавање наше народне књижевности. Највећи допринос у тој области представља његова докторска дисертација „Гусле“ Проспера Меримеа, у којој је, служећи се обимном документацијом, решио питање постанка и извора ове познате књижевне мистификације и тако приказао и улогу наше народне поезије у европском романтизму. Овоме треба додати и чувене антологије: Српске народне песме (1922) и Српске народне приповетке (1925).^[2]

Јовановићево интересовање за политичку историју дало је такође драгоцене резултате: уредио је збирку докумената о питањима границе с Албанијом, о Рапалском уговору, о Лондонском пакту и књигу о југословенским архивима из Другог светског рата. У том послу посебно важно место заузима Енглеска библиографија о источном питању у Европи.^[2]

Преводио је Волтера и Ибзена.^[2]

Говорио је о значају архива, пре свега за будућност.^[3]

Легат

Сестра Војислава Јовановића Марамба Славка Јовановић оставила је Универзитетској библиотеци у Београду заоставштину свога брата и породичну кућу. Кућа је изграђена 1883. године, а у њој је 1988. године отворено Одељење за народну књижевност Универзитетске библиотеке, пошто је Војислава Јовановића нарочито занимала народна књижевност. Његова библиотека има 6292 свеске, рукописе и више од 1300 фотографија.^[4]

Библиографија

Наши синови, комад у четири чина, са епилогом, Мостар, 1907. Штампарско умјетнички завод Пахера и Кисића. Кол. Мала библиотека, књ. XXVIII, св. 139/140.
Каријера (Каријера, комедија у три чина; Наш зет, комад у једном чину; Наши очеви, комедија у три чина), Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1914.
Наши синови, у књизи Старији драмски писци (приредио Станислав Бајић), Српска књижевност у сто књига, Нови Сад/Београд, Матица српска/СКЗ, 1972.
Тако рече Заратустра, драма у три чина (пронашао и за штампу приредио Васо Милинчевић), Књижевна историја, 1974, VI, 24, стр. 703-739.

Види још

Легат Војислава М. Јовановића-Марамбоа

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 290.
^ ^а ^б ^в ^г „Vojislav M. Jovanović - Marambo”. rastko.rs. Приступљено 29. 1. 2022.
^ „Vojislav Jovanović Marambo i arhivi”. standard.rs. Приступљено 29. 1. 2022.
^ „Војислав Јовановић Марамбо — Претражива дигитална библиотека” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Претражива дигитална библиотека. Приступљено 29. 1. 2022.