Мандић је рођен у Сарајеву,[2] а почетком 90-их се преселио у Београд. Каријеру је почео у Црвеној звезди у чијем дресу је био првак са кадетима, јуниорима и сениорима.[3] Из Црвене звезде прелази у вечитог ривала Партизан. Тада су уследиле бројне титуле. Већ 1998. године освојио је национални Куп, а следеће године првенство СР Југославије. Две године касније с Партизаном је поново освојио Куп, а 2002. и 2003. постао државни првак два пута заредом.
Године 2004. прелази у немачки Магдебург с којим је играо у полуфиналу Лиге шампиона.[3] Након Магдебурга следи повратак у српски рукомет и играње за Војводину са којом постаје првак Србије и Црне Горе у сезони 2004/05. Током 2006. је играо за шпанску Алтеу али је убрзо напустио клуб и због породичних проблема направио паузу у рукометној каријери.[3] Вратио се рукомету у дресу новосадске Војводине са којом је освојио Куп Србије у сезони 2010/11.[4]
У мају 2011. је објавио да се враћа у Партизан за сезону 2011/12.[5] Сезона 2011/12. била је изузетно успешна за Партизан, с којим је Мандић освојио првенство, Куп и Суперкуп Србије, те учествовао у групној фази Лиге шампиона. Након сјајне сезоне у којој је освојио три трофеја Мандић је објавио да завршава играчку каријеру.[6][7] У јануару 2014. године вратио се на терен, и приступио Партизану у жељи да помогне клубу у освајању титуле.[8] Ипак, те сезоне црно-бели нису успели да освоје титулу која је припала новосадској Војводини, а Мандић је дефинитивно одлучио да заврши каријеру.
