Високошколска библиотека (енгл.Academic library)[1] формира се при универзитетима, високим и вишим школама и осталим сродним установама. Мрежу библиотека[2] универзитета чине универзитетска библиотека, библиотеке при факултетима, вишим школама, институтима и студентским домовима. Све оне заједно чине библиотечко-информациони систем универзитета.
Задаци
Основни задатак високошколске библиотеке[3] је да студентима и професорима омогући информације које су им потребне за студирање или за научни, стручни и истраживачки рад. Факултетске, семинарске и катедарске библиотеке су ужестручног карактера јер сакупљају грађу која се односи на научну област која се изучава на матичном факултету, а библиотеке при студентским домовима су општеобразовне. Обавеза високошколске библиотеке је да студентима направи добру основу за континуирано образовање и након студирања и да обрађује, чува и даје на коришћење библиотечки материјал.
Остали задаци
Обучавање студената, професора и осталих корисника за коришћење информационих извора
Пружање брзе, тачне, коректне и актуелне информације ѕахваљујући циљаној набавци литературе из одређене области и редовној ревизији фонда
Одржавање збирке библиотеке како би задовољила потребе корисника на универзитету
Доступност библиотеке свим корисницима, а не само студентима и наставном особљу универзитета
Обезбеђивање међубиблиотечке сарадње како би корисник добио и публикације којих нема у библиотеци
Организација рада
Основни процеси су архивирање, услуживање, међубиблиотечка сарадња, истраживање и развој. Процес рада укључује и набавку, обраду и позајмљивање библиотечке грађе.
У факултетској библиотеци је најпожељније да ради библиотекар који је и предметни специјалиста, јер се на тај начин испуњава захтев за постављањем високих стручних стандарда, али и помаже научна област за коју је библиотека стручна.
Библиотеке са двојном функцијом
Постоје библиотеке које поред своје функције националне библиотеке, врше функцију и универзитетске.
Универзитетска библиотека у Приштини – из народне библиотеке (која је била угашена) настала је Народна и универзитетска библиотека Косова која је касније именована као Народна и универзитетска библиотека "Иво Андрић";
Народна и универзитетска библиотека у Љубљани – од 1945. године функционише као национална и универзитетска библиотека.
Самосталне библиотеке
Насупрот библиотекама са двојном функцијом, постоје и самосталне библиотеке. Једна од њих је Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду. Она је матична над свим високошколским библиотекама у Србији. Обухвата 76 факултетских, 30 семинарских (на Филолошком и Филозофском факултету) и око 70 библиотека катедара, одељења, института и студенстких домова. У вршењу функције матичности јој на територији Војводине помаже Библиотека Матице српске, а на територији Косова и Метохије Народна и универзитетска библиотека у Приштини.
Универзитетска библиотека у Крагујевцу[4] је одлуком Скупштине Универзитета у Крагујевцу 5. јуна 1985. издвојена из састава Радне заједнице Универзитета и ради као самостална радна организација у области образовања, културе и науке.
Универзитетска библиотека "Никола Тесла" у Нишу је основана 18. маја 1967. године, а од 1978. године носи име Николе Тесле. Током година, од класичне библиотеке прерасла је у значајан информационо-документациони центар овог дела Србије. Централна је библиотека Универзитета у Нишу.
Стандарди и закони
Нови Стандарди за високошколске библиотеке[5] донети су на скупштини Заједнице библиотека 1997. године, где је и дефинисан појам високошколске библиотеке. Стандарди морају бити у складу са законима о високошколском образовању, о културним добрима и научном раду, како би били поштовани и уважени. Делатност високошколских библиотека је уређена Законом о библиотечкој делатности, Законом о универзитету, Законом о научноистраживачком раду и одговарајућим подзаконским актима, као и статутима матичних високошколских установа.
Најважнији елементи стандарда
Дефиниција и организација система библиотеке
Утврђивање служби и послова
Образовање библиотечких фондова и информационих извора
Утврђивање броја библиотечких радника и послова које треба да обављају према стручној спреми
Утврђивање потребног простора и опреме
Библиотечко-информациони систем
Систем високошколских библиотека може да буде централизован (једна главна и више мањих библиотека везаних у јединствени библиотечко-информациони систем; подређене библиотеке одговорне централној библиотеци) и децентрализован (низ библиотека које нису повезане и које задовољавају само потребе матичне инстутуције)[3].
Заједница библиотека универзитета у Србији
Заједница библиотека универзитета у Србији (ЗБУС) је основана 1992. године под називом Заједница високошколских библиотека, са седиштем у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". У ову заједницу спадају библиотеке свих шест универзитета у републици и библиотеке већих научних института. Када је основана, имала је око педесет чланова, а данас их има сто педесет седам. Заједница библиотека универзитета у Србији[6] је укључена и у Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку[7] од 2001. године заједно са националним библиотекама.
Галерија слика
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
Универзитетска библиотека Републике Српске у Бањалуци
Улаз у Универзитетску библиотеку "Никола Тесла" у Нишу
Референце
^Вранеш, Александра (2006). Од рукописа до библиотеке: Појмовник. Београд: Филолошки факултет у Београду. стр. 79—80. ISBN978-86-86419-12-5.
