Велики седални живац, ишијадични живац или бедрени живац (лат.n.ischiadicus) највећи је живац човечјег тела који настаје из коренова (L4, L5, S1, S2, S3) крсног сплета (лат.plexus lumbosacralis – pars sacralis) лумбосакралног (слабинскокрсног) дела кичмене мождине и састоји се од моторних и сензорних неурона који учествују у инервацији делова тела од лумбосакралне (слабинскокрстне) области па све све до завршних делова доњих удова.[1]
Велики седални живац, као главни наставак крсног (сакралног) плексуса у свом даљем току се рачва у две главне гране; голењачки (лат.n. tibialis) и лишњачки нерв (лат.n.peronei).[2][3][4][5]
Лумбосакрални плексус
Лумбосакрални плексус-сакрални сегмент из кога настаје велики седални живац
Лумбосакрални плексус је сноп нервних влакана састављен од предњих грана слабинских и крсних кичмених нерава, који се анатомски гледано, састоји од функционалне јединице (два плексуса) у доњем делу трупа, који се често разматрају одвојена као слабински и сакрални (крстни) дао, али у ствари се ради о блиско повезаним регијама:
Лумбални (слабински) плексус
Лумбални (слабински) плексус чине корени кичмених нерава из; слабинског дела (L1—L3), са појединачним влакнима из грудног (Т12) и слабинског дела (L4)
Сакрални (крсни) плексус
Сакрални (крсни) плексус чине корени кичмених нерава; слабинског и крсног дела (L5—S3), са појединачним влакнима из слабинског (L4) и крсног дела (S4).[6]
Након изласка из кичмене мождине пролазе нервни коренови, (који у каснијем току стварају лумбосакрални плексус), прво субарахноидалним простором, где се налазе у тесној вези са пијом, арахноидејом и ликвором. У дањем току коренови пролазе кроз субдурални и епидурални простор кичменог канала, те кроз уске међупршљенске отворе.
Лумбосакрални плексус-сакрални сегмент (Plexus lumbosacralis — pars sacralis)[8]
Назив
Полазиште
Ток
Подручје инервације
Plexus ischiadicus-rr.ventrales
L4, L5 S1, S2, S3
• L4 и L5 формирају truncus lumbosacralis. • Сакралне гране излазе кроз foramina sacralis pelvina и формирају плексус који се прислања уз m.piriformis • Према доле се од плексуса кроз foramen infrapiririforme наставља велики седални живац. • Између лумбоскралног трункуса и S1 пролази a. glutea pelvina superior, а између S2, S3а. glutea inferior
• Са лумбалним сплетом формира лумбосакрални плексус и анамостозира са пудендалним и кокцигеалним плексусом. • Инервише: m.gemellus tuberalis, и m.quadratus femoris (L4,L5,S1,) m.gemellus spinalis, m.obturator internus ,(L1,S1,S2) m.piriformis (S1,S2) • Сензорним делом инервише седалну регију и ногу.
Гране: 1. n. gluteus superior 2. n. gluteus inferior 3. n. cutaneus femoris post. 4. n.ischiadicus
1. Моторна грана, излази крозфорамен супрапириформе из карлице 2. Моторна грана, излази кроз форамен интерпириформе из карлице 3. Сензиорна грана, која излази кроз форамен интрапириформе испод великог седалног мишића и формира -{nn.clunium interioris i rr.perineales} 4. Моторни и сензорни живац, излази кроз форамен интерпириформе прелази преко m.quadratus femoris, лежи између средње кврге и великог обарача, испод великог седалног мишића, затим на великом аддуктору покривен са флексорима бедра. На врху чашичне јаме колена, дели се на лишњачки и голењачки живац.
1. Инервише m.gluteus med.m minimus, m.tensor fasciae latae 2. Инервише m.gluteus maximus 3. Инервише доњи део седалне регије и кожу задњег дела m. piriformisa 4. Инервише, пре него се дели; • m.aductor magnus (L5,S1), • m.semitendineus (L4,L5,S1,S2) , • caput longum m.bicipitis (S1,S2,S3) , • m.semimembranaceus (L5,S1), • caput breve m.bicipitis (L4,L5,S1) .
Грана: n. peroneus communis:
L4, L5 S1, S2, S3
• Моторни и сензорни живац. Лежи на тибијалној ивици бицепса, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на;n. peroneus profundus и n. peroneus superficialis
• Инервише кожу задње стране потколенице
Гране: 1. n.cutaneus surae lateralis 2. n. peroneus superficialis 3. n. peroneus profundus
L4, L5 S1, S2, S3
1. Сензорни живац, који прелази преко фибуларне главе гастрокнемијуса, пробија фасцију и долази до фибуларног малола. 2. Претежно сензорни живац. Лежи између оба фибуларна мишића, пробија фасцију на доњем крају потколенице и спушта се на дорзум стопала као n.cutaneus dorsalis medialis et intermedius 3. Претежно моторни живац. Пролази кроз почетну тетиву другог фибуларног мишића и другог испружача прста, улази затим у sulcus cruralis medialis и долази испод lig.retinaculum mm.extensorum superius и inferius на дорзум ноге.
2. Инервише оба фибуларна мишића и кожу спољне стране поткленице и дорзума ноге и то I, II и тибијалну страну III праста до средње фаланге (тибијални део), затим фибуларну страну III, IV и тибијалну страну V прста (средишњи део). 3. Инервише предњу групу мишића потколенице, m.extensor digitorum brevis и кожу додирних страна I и II прста.
Грана: n. tibialis
L4, L5 S1,S2,(S3)
• Моторни и сензорни живац који наставља ток ишијадикуса. У чашичној јами лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у n.plantaris medius i lateralis
•Инервише задњу групу мишића потколенице и мишиће стопала, а синзитивном граном кожу задње стране потколенице, планту и прсте.
Гране: 1. n. suralis 2. rr.musculares
1. S3 2.S1, S2, S3
1. Сензорни живац листа, прати малу сафену и долази на спољну страну ноге и стопала. 2. Мишићне гране инервишу мишиће: m.popliteus, m.plantaris, m.gastrocnemius, m.tibialis posterior
• Инервише кожу пете, спољњег глежња и фибуларну страну V прста
Велики седални живац
Чашична јама колена, где се велики седални живац обострано дели у своје две периферне гране: голењачки и лишњачки живац
Настављајући се на лумбосакрални плексус он од влакана предњих грана четвртог и петог лумбалног (LIV-LV) спиналног живца живца и првог и другог сакралног (SI-II) спиналног живца, настаје велики седални живац, у пределу пириформног мишића. Он потом кроз велики форамен ишијадикус напушта карлицу, да би у седалном пределу, пролазећи испод великог глутеалног мишића а затим изнад великог аддуктора, покривен са прегибачима бедра, наставио свој ток дуж бутине све до горњег угла чашичне (пателарне) јаме (лат. fossa poplitea) колена, где се у 66% случајева обострано дели у своје две периферне гране:[9]
Голењачки (тибијални) живац лат. n.tibialis — моторни и сензорни живац, који лежи на тибијалној ивици двоглавог мишића, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на две гране; дубоки лишњачки живац (лат. n. peroneus profundus) и површни лишњачки живац (лат. n. peroneus superficialis).
Лишњачки (перонеални) живац лат. n.peroneus — моторни и сензорни живац који наставља ток великог седалног живаца, и у чашичној јами и лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, где лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у у унутрашњи и спољашњи плантарни живац (лат. n.plantaris medius и n.plantaris lateralis).
Међутим, познато је да завршна рачва великог седалног живаца може бити висок смештен у задњој ложи бута или чак у карлици. у око 33% случајева.[10][11]
Голењачки и лишњачки живац се потом дуж потколенице рачвају у сопствене гране, које се пружају све до прстијустопала.
Приказ великог седалног живца
Приказ снопова оба лумбосакрална плексуса
Зона инервације
Велики седални живац
Моторним влакнима
Велики седални живац својим моторним влакнима инервише:[12]
Површни лишњачки живаца (n. peroneus superficialis)
мишиће спољашње ложе потколенице,
Дубоки лишњачки живац (n. peroneus profundus)
мишиће предње ложе потколенице
мишиће задње ложе бутина, велики примицач и све мишиће ногу и стопала, (лат.mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)
Сензорним влакнима
Велики седални живац својим сензорним влакнима инервише:[12]
Површног лишњачког живца (n. peroneus superficialis)
кожу доњег дела спољашње стране потколенице
дорзалну страну стопала (n.cutaneus dorsalis medialis)
Дубоког лишњачког живаца (n. peroneus profundus)
кожу унутрашње стране другог прста
спољашњу страну првог прста на дорзалној страни стопала.
Патологија
Нервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима[13] левог, десног или оба велика седална живца.
Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама).[14]
Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.[14]
Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба.[15]
Парализа ишијадикуса може бити и последица тешких стеноза (сужења) кичменог канала након интервентних процедуре, што најчешћа захтева хитну оперативну декомпресију.[16]
Велики седални живац у религији
У јудаизму, употреба великог седалног живца у исхрани је забрањена, чак и ако је примењен (верски прихваћен) начин убијања животиње. Ово се заснива на верском обичају, који се наводи у библији (Прво Мојсијево поглавље 32) који говори о рањавању Јакова у његов „gid hanasheh” док се борио са анђелом.[17]
Зато је употреба великог седалног живца позната у Хебрејском и као „gid hanasheh” забрањена из верских разлога. Процес уклањања великог седалног живца (као и неких великих крвних судова и забрањена употреба масти,) из меса, је позната под називом („nikkur”),, или „deveining” Будући да је ово веома тежак и деликатан процес, (само врло вешт месар може да одвоји забрањени живац из меса), комади меса од задњег дела животиња (укључујући „филе мињон”)[а] обично се не налазе у продаји у појединим земљама света.[18]
Напомене
^Филе мињон (француски „сладак филе“ или „слаткиш филе") у САД је говеђи одрезак преузет из мишића псоаса мајора говечета или јунице који пролази дуж обе стране кичме, и обично након вађења из животиње личи на две дугачке змије
^Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
^Медицинска енциклопедија 3. том Медицинска књига Загреб-Београд, 1968 стр. 509—518, 678—679
^Ugrenović S, et al. Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija, Vojnosanit Pregl 2005; 62(1): 45−49.
^Vloka JD, Hadzic A, April E, Thys DM. The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade. Anesth Analg 2001; 92(1): 215−7.
^Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of
Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97
