PROFILBARU.COM

Браћа Крстић (Петар, Београд, 24. децембар 1899 — Београд, 1991; Бранко, Београд, 15. децембар 1902 — Београд, 1978), били су српски архитекти и универзитетски професори. Стварили су у неколико стилова а посебно су значајне њихови пројекти остварени у Српско-византијском стилу.

Биографије

Петар Крстић је дипломирао на Техничком факултету у Београду 1924. године. Био је редовни професор на предмету архитектонске конструкције. Његов млађи брат Бранко, је дипломирао 1927. године на истом факултету, доцент на предмету архитектонско цртање у периоду од 1949 до 1959. године. Обојица су написали уџбенике за своје предмете.

Браћа Крстић су били и професори на Архитектонском факултету Београдског универзитета.

Петар и Бранко Крстић су своју каријеру започели награђеним пројектом за Павиљон Југославије на изложби у Филаделфији 1925. године, а потом и нaграђеним решењем за Светосавски храм 1927. године. Припадали су групи архитеката модерног правца, а њихово заједничко дело обухвата више десетина пројектованих и изведених објеката, међу којима су палата Аграрне банке, црква Св. Марка и Игуманова палата.^[1]

Одабрана дела

Павиљон краљевине Југославије на светској изложби у Филаделфији (1924-1925);
Вила Стевке Милићевић у Београду у Ужичкој 54 (1929-1930);
Стамбена зграда госпође Јелинић у Кумановској 13 (1930-1931) у Београду;
Палата Аграрне банке (1932-1934) у Београду;
Храм Светог Марка у Београду (1930-1939).
Игуманова палата (1938) у Београду.
Вила Лазића и Митровића у Београду (1931)

Галерија

Уџбеник „Архитектонске конструкције“ Петра Крстића
Храм светог Марка у Београду
Аграрна банка
Игуманова палата

Види још

Дом браће Крстић

Референце

^ „Дoм браће Крстић”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 24. 1. 2024.

Литература

Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
Марина Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Београд, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1997.