PROFILBARU.COM

Бошњачка република је консолидација територија насељених Бошњацима у бошњачку националну државу, предложена током рата у Босни и Херцеговини, када су прављени планови за подјелу Босне и Херцеговине. Била би успостављена као једна од три етничке државе у лабилној конференцији, или као независна „муслиманска држава” у области које контролисала бошњачка војска, као приједлог исламиста. Област насељена Бошњацима или коју контролише бошњачка војска (Република Босна и Херцеговина) постала би бошњачка држава, као што је Република Српска била држава Срба и Херцег-Босна Хрвата. Према пропалом српско-хрватском договору у Грацу 1992. године требало је да настане мала бошњачка тампон држава, пежоративно означена као „Алијин пашалук” на карти током разговора.^[1] Овен—Столтенбергов план (јул 1993) предвиђао је давање 30% територије Бошњацима, укључујући око 65% бошњачке популације (према попису из 1991). У фебруару 1994, Странка демократске акције је предложила стварање бошњачке држава у којој би Срби и Хрвати били националне мањине. Дејтонским мировним споразумом (новембар—децембар 1995) завшен је рат и настала је федерална република Босна и Херцеговина, састављена од два ентитета, бошњачког и хрватске Федерације Босне и Херцеговине и српске Република Српске. Стручњак за међународне односе Нилс ван Вилиген је навео сљедеће: „Док су се босански Хрвати и босански Срби могли идентификовати са Хрватском односно Србијом, непостојање бошњачке државе Бошњаке је чврсто оприједило за Босну као јединствени политичке ентитет”.^[2]

Пропагандни текстови из 1996. године, након рата, позивају на стварање бошњачке државе.^[3] Секуларни Бошњаци упозоравају да би подјела државе могла окренути Бошњаке ка исламском фундаментализму.^[4] Дошло је од приједлога за отцјепљење Републике Српске или за њено укидање.

Етнички састав 1991. године
Војна ситуација прије Дејтона (1995)
Етнички састав 2013. године

Види још

Референце

^ Blaine, Harden (8. 5. 1992). „Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. Приступљено 11. 8. 2009.
^ Niels van Willigen (2013). Peacebuilding and International Administration: The Cases of Bosnia and Herzegovina and Kosovo. Routledge. стр. 52. ISBN 978-1-134-11725-3.
^ FBIS Daily Report: East Europe. The Service. 1996. стр. 20.
^ Timothy Garton Ash (2000). History of the present: essays, sketches and despatches from Europe in the 1990s. Penguin. стр. 374. ISBN 978-0-14-028318-1.

Литература

Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске. Београд: Недељник.
Velikonja, Mitja (2003). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. College Station: Texas A&M University Press.
Niels van Willigen (2013). Peacebuilding and International Administration: The Cases of Bosnia and Herzegovina and Kosovo. Routledge. стр. 52. ISBN 978-1-134-11725-3.
Kostić, Roland (2007). Ambivalent Peace: External Peacebuilding Threatened Identity and Reconciliation in Bosnia and Herzegovina. Ambivalent Peace. стр. 78. ISBN 978-91-506-1950-8.
Trnka, Kasim (2000). Konstitutivnost naroda: povodom odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o konstitutivnosti Bošnjaka, Hrvata i Srba i na nivou entiteta. Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca. ISBN 978-9958-47-072-1.
FBIS Daily Report: East Europe. The Service. 1996. стр. 20.

Додатна литература

Ајановић, МИрнес (1995). Манифест Бошњачке републике. Тузла.

[1] Blaine, Harden (8. 5. 1992). „Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. Приступљено 11. 8. 2009.

[Willigen2013-2] Niels van Willigen (2013). Peacebuilding and International Administration: The Cases of Bosnia and Herzegovina and Kosovo. Routledge. стр. 52. ISBN 978-1-134-11725-3.

[3] FBIS Daily Report: East Europe. The Service. 1996. стр. 20.

[4] Timothy Garton Ash (2000). History of the present: essays, sketches and despatches from Europe in the 1990s. Penguin. стр. 374. ISBN 978-0-14-028318-1.

[1]

[2]

[3]

[4]