Борово (изворно Borovo d.d.) је југославенски комбинат (истоимени бренд) који се налази(о) у Борову Насељу током 20. столећа, данас у граду Вуковару.[1]
Првобитно је постао познат као произвођач ципела, а касније и гума (за разне типове возила).
Сама фабрика је основана раних тридесетих година 20. века односно у Међуратном добу, у месту Борово код Вуковара[2].
Оснивач је био чешки бизнисмен Бата, највећи произвођач ципела свога времена, али је српски привредник Тома Максимовић творац свеукупног успеха компаније јер је од самог доласка у комбинат зналачки водио фирму и трасирао пут у прогрес.
Свој највећи успех Борово је имало у време бивше СФРЈ тј. седамдесетих и осамдесетих година захваљујући ципелама сопствене производње као и најпознатијег производа, ципелама боросанама.[3][4]
Такође, Борово компанија је имала навећу трговачку мрежу у Југославији са преко 600 продавница од Вардара па до Тригалава. У иностранство се извозило на милионе обуће и гума, што је био значајан удео југославенске привреде. Број запослених у компанији је био преко 20.000 радника, свих структура.
Историја
Тридесете
1931. Борово компанију је 7. јуна основао чешки индустријалац Томаш Бата и покренуо производњу обуће на периферији града Вуковара јер су на том месту биле повољне геостратешке прилике. Већ у првим годинама свог постојања, фабрика Бата је прешла на комбиновану организацију.
1933. почиње производња гумено-техничке робе, а Бата постаје једно од првих предузећа у Краљевини Југославији области гумарске индустрије. Ова заслуга припада привреднику Томи Максимовићу, Србину из Босанске Посавине, који је дошао да живи у Борово Насеље. Максимовић је зналачки водио компанију, па је из месеца у месец фирма расла и са бројем радника, али и остварном зарадом. У договору са власником Томашом Батом, Максимовић је улагао велики новац у животни стандард својих радника. Борово је за кратко време постало једно од најпожељнијих места за живот у овом делу Европе.[5]
Улагано је у културу, спорт, образовање, друштвена догађања…итд. Направљена је и основна школа недалеко фабрике која је понела назив ОШ „Краљ Петар Први”.
1939. године почиње до тада највећи оружани сукоб на планети. У страху од немачке агресије, југославенска Влада Цветковић–Мачек је формирала Бановину Хрватску, где је и вуковарски крај ушао. Пошто су Срби у овом крају били већина, месецима касније су избијалне демонстрације и протести, скупа са њиховим сународницима у: Шиду, Винковцима, Илоку… Покушано је и са доласком тадашњег Патрихарха Гаврила да се смире страсти, али није ишло, јер је незадовољство било велико.[6]
Други светски рат
Још из времена Краљевине у комбинату је постојао изузетно развијен раднички покрет. Управо су они у мају 1941. најавили први отпор новој власти марионтске и квислиншке Независне Државе Хрватске, истицањем црвених барјка и подизањем народа на побуну против окупатора и њихових слугу.
Директор комбината, Тома Максимовић је од усташких власти протеран у Недићеву Србију, која је била под нацистичко-немачком окупацијом. Тамо је ушао у власт, као министар за избегла и прогнана лица. Сви радници српске националности су добили октазе. Комбинат преузима Фолксдојчер Франц Арнт.[7]
Значајан број радника и становника Борова је већ у првим месецима окупације узео учешће у борби против хрватског фашизма. Један део је погинуо, док је добар део цивила завршавао у стратштима: Дудик, Јадовно, Јасеновац, итд. Борово је ослобођено 12. априла 1945. пробојем Сремског фронта.
После рата
По завршетку рата 1945. године фабрика је национализована, односно одузета је Томашу Бати и основана је фактички нова фирма Југославенски комбинат гуме и обуће Борово. Под овим називом и кроз различите организационе форме Борово је наставило са радом више од четири и по деценије.
Борово је у периоду од 1947. до краја осамдесетих година прошлог века израсло у највеће и економски најмоћније предузеће у производњи и продаји обуће и гуме у овом делу Европе. Томе је свакако допринела и сарадња Југославије са земљама Покрета несврстаних, где је добар део извоза робе ишао.
Велики број радника пристизао је из руралних (пасивних) крајева Југославије током педесетих, шездесетих и седамдесетих година 20. столећа. Они су за кратко време добијали посао, добра примања и богат друштвени живот.[7]
1968. године произведена је боросана обућа специјалне намене. Развио га је тим стручњака на челу са ортопедом др. Бранком Стриновићем,[8] а и данас је заштитни знак Борова.
Затим, 1976. године, на тржиште је пуштена патика под називом Стартас,[9] која је првобитно била намењена за играње стоног тениса, али је до данас прерасла у највећи бренд компаније.
Ратне деведесете
Велика економска криза која се осећала у земљама Источне Европе у другој половини осамдесетих година 20. века, проузроковала су и политичке потресе, који су се осетили и у Југославији. Хрватски сепаратисти предвођени са руководством ХДЗ странке су то вешто искористили за своје активности против Срба за рад рушења Југославије.
У самом комбинату било је мноштво радника, али и руководилаца српске националности који нису подржавали ХДЗ и Фрању Туђмана у његовим сепаратистичким тежњама. Тако је локални дисидент Томислав Мерчеп са сарадницима саставио списак „непожељних” људи у комбинату Борово, односно становника Борова Насеља.
Комбинат је званично радио до 4. јула 1991. када су га преузели хрватски паравојници и наредних недеља петворили у склониште и логор. Мноштво Срба који су ту дошли како би се спасили од гранатирања су извођени од паравојних група на стрељања: Даринка Грујић, Драгољуб и Милица Врачарић…итд.[10]
Када су завршене тромесечне борбе око Вуковара крајем 1991. године, ослобођен је и комбинат Борово. Наредне године се оспособљава један мањи део погона за рад и комбинат Борово постаје значајна карика привреде новонастале РСК. Тако је било све до 1998. године. С друге стране, хрватска власт у Загребу је окупила мањи део радника хрватске националности и организовала је неку производњу у Доњем Михољцу.
Борово данас
У 2008. години производња кожне обуће пресељена је у новоуређену и технолошки опремљену зграду Обућара нова[11].
Последњих година комбинат бележи неславне рекорде, у смањивању броја радника, ниским примањима и одливом становништва. Улагања у друштвени живот, готово и да не постоји. Такође, хрватске власти одбијају да у историји о комбинату Борово се каже о улози и доприносу српских кадрова.
Данашња пословна подручја Борова су:
- производња кожне и гумене обуће
- велепродаја
- малопродаја
- трговина у иностранству
Галерија
Занимљивости
Референце
- ^ „Prva guma na prostoru bivše Jugoslavije proizvedena je u Borovu”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-06-22.
- ^ ELATUS.NET. „Priča o nama - O nama”. Borovo (на језику: хрватски). Приступљено 2022-04-21.
- ^ Magazin, X. X. Z. (2020-02-13). „Borosane, raj za ženska stopala - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 07. 2022. г. Приступљено 2022-04-21.
- ^ Bailyn, John Frederick; Jelača, Dijana; Lugarić Vukas, Danijela, ур. (2018). The future of (post)socialism: Eastern European perspectives. SUNY series, Pangaea II: Global/local studies. Albany: SUNY Press. ISBN 978-1-4384-7143-3.
- ^ „Toma Maksimović – čovek koji je podigao Borovo”. P-portal (на језику: хрватски). 2021-06-10. Приступљено 2024-06-22.
- ^ Milojević, Nikola (2022-10-13). „Izložba o posetama srpskih patrijarha Vukovaru”. srbi.hr. Приступљено 2024-06-22.
- ^ а б „Život je u Borovu cvetao”. Portal Novosti. Приступљено 2024-06-22.
- ^ „Borosane su nekada nosile tetkice, a danas ih imitiraju Chanel i Prada”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-06-21. Приступљено 2024-05-21.
- ^ Journal (2023-05-14). „Yugochic x Startas patike vraćaju se u Jevremovu 25”. Journal.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21.
- ^ Janić, Nikola (2020-11-14). „Vukovar (1991): Streljanje bračnog para Vračarić - Milica ubijena, Dragoljub teško ranjen”. Koreni (на језику: српски). Приступљено 2024-06-22.
- ^ ELATUS.NET. „Povijest - O nama”. Borovo (на језику: хрватски). Приступљено 2022-04-26.
- ^ „50 godina Borova”. Јутјуб.
- ^ „Kultna obuća, zaštitni znak radničke klase: Da li će Konstrakta vratiti čuvene borosane na velika vrata - Ona.rs - Telegraf”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Borosane, simbol ženske emancipacije”. N1 (на језику: српски). 2022-05-12. Приступљено 2022-05-15.
- ^ „Hrvatska hit obuća redizajnirana je prije nekoliko godina, a kao takve su oduševile i Konstraktu”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-05-15.
- ^ „SKOČILA PRODAJA BOROSANA ZBOG KONSTRAKTE: Pevačica ih vratila na VELIKA VRATA”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22.
- ^ N.N (2022-05-20). „Konstrakta digla popularnost borosanama”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22.
