Боривоје Ханауска

Боривоје Ханауска
Лични подаци
Датум рођења	(1915-05-11)11. мај 1915.
Место рођења	Крушевац, Краљевина Србија
Датум смрти	30. март 1968.(1968-03-30) (51 год.)
Место смрти	Нови Сад, СФРЈ

Боривоје Ханауска (Крушевац, 11. мај 1915 — Нови Сад, 30. март 1968) био је српски позоришни редитељ и универзитетски професор.

Биографија

Његова породица је чешког порекла.^[1]

Гимназију у Крушевцу напустио је због болести. Отац му је рано преминуо и био је приморан да са незараслом раном од операције ради ноћну смену у штампарији и упоредо спрема осми разред и матуру.^[1]

Од 1935. студирао је право у Бeогрaду и упоредо Позоришни одсек Музичке академије. Завршио је и Глумачку школу у класи Јосипа Кулунџића и Јурија Ракитина 1936-1938.^[1]

Похађао је семинар за позоришну уметност на Филозофском факултету у Прагу.^[1]

Радио је као чиновник 1938-1939. Потом је радио као драматург „Усменог забавника“, пишући дечје драмске игре и компонујући мале ревије. За време рата, 1941-1944, наставио је студије на Академији, чији је ректор и декан био Петар Коњовић. У том раздобљу његово латентно обољење се веома погоршало.

Непосредно после ослобођења радио је у војном позоришту Јагодинске војне области, на чијој сцени је поставио Цанкаревог Слугу Јернеја. Због болести је демобилисан и марта 1945. упућен на рад у СНП, где је неко време био и в. д. директор Драме, а покренуо је и иницијативу за оснивање позоришне школе и постао наставник у Драмском студију.^[1]

Од 1948. до 1952. био је редитељ у Драми НП у Сарајеву, где је радио и као сценограф.^[1]

Он је режирао и радио-драме.^[1]

Као педагог је извео прву генерацију глумаца у БиХ.^[1]

Био је главни уредник „Наше сцене“.^[1]

Постао је редитељ Драме Српског народног позоришта од 1957. до 15. III 1963, када је отишао у инвалидску пензију. У том периоду је две сезоне (1958-1960) био директор Драме.

Укупно је режирао око 30 представа у СНП-у.^[2]

Био је и директор Позоришне школе, а шеф Одсека глуме до његовог укидања.

Он је био активан у Стеријином позорју: руководилац Центра за документацију 1965-1966, редактор издања, главни уредник каталога II међународног тријенала „Позориште у фотографској уметности“ и „Алманаха војвођанских позоришта 1966/67“, те члан Главног и Управног одбора.^[1]

Током мизансценске пробе у јесен 1961. погодио га је срчани инфаркт.^[1]

Оставио је у рукопису позоришне мемоаре.^[1]

Награде

• Стеријина награда за режију^[1]
• Две награде на Сусретима војвођанских позоришта (1960, 1967)^[1]
• Две награде Удружења драмских уметника Србије^[1]
• Октобарска награда града Новог Сада (1964)^[1]
• Орден рада II реда^[1]
• Орден рада III реда^[1]

Театрографија

• Народни посланик^[1]
• Виноградари из Шартреа^[1]
• Туђе дете^[1]
• Фигарова женидба^[1]
• Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика^[1]
• Покондирена тиква^[1]
• Покојник^[1]
• Цврчак на огњишту^[1]
• Руско питање^[1]
• Мећава^[1]
• Дон Жуан^[1]
• Музички пајаци^[1]
• Над попом попа^[1]
• Шарена лопта^[1]
• Да ли је овуда прошао млади човек^[1]
• Власт^[1]
• Тетовирана ружа^[1]
• Парастос у белом^[1]
• Пера Сегединац^[1]
• Избирачица^[1]
• Вук Бубало^[1]
• Физичари^[1]
• Доња Росита^[1]
• Говор цвећа^[1]
• Просјачка опера^[1]
• Кир Јања^[1]
• Трактат о слушкињама^[1]
• Госпођа Бовари^[1]

Референце

1. „ХАНАУСКА Боривоје | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-16. 
2. Лесковац, Милена (2016-05-09). „Режије Боривоја Ханауске у Српском народном позоришту (1945-1967)”. Универзитет у Новом Саду.